Војислав Коштуница

Из пројекта Википедија

Војислав Коштуница
Председник Владе Србије
рођен:	24. март, 1944. Београд, Србија

Војислав Коштуница је доктор правних наука, теоретичар права и председник владе Србије, после избора 2004. године. Председник је Демократске странке Србије.

Садржај

1 Биографија
2 Школовање
3 Области истраживања и интересовања
4 Запослење
5 Рад у часописима и библиотекама
6 Стручно усавршавање
- 6.1 Научна звања
7 Политичке активности и јавне функције
8 Библиографија
9 Спољашње везе

[уреди] Биографија

Рођен је 24. марта 1944. године у Београду. Дипломирао на Правном факултету у Београду 1966. године, магистрирао 1970. и докторирао 1974. године. За асистента на Правном факултету у Београду изабран 1970. године, да би четири године касније, у време политичких прогона на Универзитету, морао да напусти факултет. Године 1989. одбија понуду да се као професор врати на факултет. Од 1974. године ради у Институту друштвених наука, а од 1981. године у Институту за филозофију и друштвену теорију као виши научни сарадник и једно време директор. Објављује радове из области уставног права, политичке теорије и Филозофије.

Један од оснивача Демократске странке 1989. године и оснивач ДСС чији је председник од 1992.године. Био је народни посланик у Скупштини Србије од 1990. до 1997. године, делујући у опозицији.

Коштуница и председник САД Џорџ В. Буш

Као кандидат ДОС-а победио је Слободана Милошевића на председничким изборима 24. септембра 2000. године. Коалиција Социјалистичке партије Србије (СПС) и Југословенске Удружене Левице (ЈУЛ) признала је пораз Слободана Милошевића на првом кругу избора, али захтевајући додатни круг избора. Након тога у Србији је дошло до изласка народа на улице па је у том догађању народ "освојио" савезни парламент, ТВ Београд, дневно-политички лист Политика итд. Занимљиво је споменути како се Кошутница није кандидовао због властите жеље већ је у опозицијским истраживањима јавног мјења пролазио боље од свих противкандидата. "Нисам прихватио кандидатуру зато што сам хтио, већ зато што сам морао", рекао ће након прихватања кандидатуре.

Функцију председника СР Југославије обављао је до фебруара 2003. године. После ванредних парламентарних избора у Србији, одржаних у децембру 2003. године, постао је председник владе Србије.

Био је члан редакције и главни и одговорни уредник више угледних правних и филозофских часописа, као што су "Архив за правне и друштвене науке", "Филозофске студије", "Филозофија и друштво" и "Теорија". Члан је Српског ПЕН Центра. Од '80. ангажује се на заштити људских права, нарочито у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања. Ожењен је Зорицом Радовић, немају деце.

[уреди] Школовање

Факултет: Правни факултет, Београд, , дипломирао 27. 6. 1966.
Последипломске студије: Правни факултет, Београд, - јануар 1970. , магистар политичких наука
- Наслов рада: Теорија и пракса југословенског уставног судства
- Област: уставно право, политичке науке
- Ментор и чланови комисије:
  - др Јован Ђорђевић, редовни професор, Правни факултет, Београд
  - др Војислав Симовић, редовни професор, Правни факултет, Београд
  - др Иванка Срнић, ванредни професор, Правни факултет, Београд
  - др Павле Николић, доцент, Правни факултет, Београд
Докторске студије: Правни факултет у Београду - 11. 12. 1974. , доктор друштвено-политичких наука
- Наслов тезе: Институционализована опозиција у политичком систему капитализма
- Област: политичке науке
- Ментор и чланови комисије:
  - др Јован Ђорђевић, редовни професор, Правни факултет, Београд
  - др Војислав Симовић, редовни професор, Правни факултет, Београд
  - др Иванка Срнић, ванредни професор, Правни факултет, Београд

[уреди] Области истраживања и интересовања

Област: На пројекту "Индивидуални и колективни идентитет у посткомунизму" - политичке науке, упоредно уставно право, УДК.

[уреди] Запослење

Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, виши научни сарадник,
Институт друштвених наука, Београд, научни сарадник, виши научни сарадник, 1. децембар 1974.
Правни факултет, Београд, асистент, 6. 06. 1970. - 30. 11. 1974.

[уреди] Рад у часописима и библиотекама

Хришћанска мисао, Београд, - члан уређивачког савета
Филозофија и друштво, Београд, Филозофско друштво Србије, - члан уредништва
Филозофске студије, Београд, Филозофско друштво Србије, - главни и одговорни уредник
’’Theoria, Београд, Филозофско друштво Србије, - члан уредништва
Архив за правне и друштвене науке, Београд, Савез удружења правника Југославије, - члан редакције

[уреди] Стручно усавршавање

[уреди] Научна звања

Виши научни сарадник: 9. фебруара 1984.
Реферат потписали:
- др Љубомир Тадић, научни саветник, ЦФДТ, Институт друштвених наука, Београд
- др Небојша Попов, виши научни сарадник, ЦФДТ, Институт друштвених наука, Београд
- др Владимир Гоати, виши научни сарадник, Институт друштвених наука, Београд

Научни сарадник: 26. децембра 1976.
Реферат потписали:
- др Војислав Симовић, редовни професор, Правни факултет, Београд
- др Павле Николић, ванредни професор, Правни факултет, Београд
- др Димитрије Продановић, виши научни сарадник, Институт друштвених наука, Београд

[уреди] Политичке активности и јавне функције

Удружење, партија: оснивач, Демократска странка, Београд, 1989.-1992.
Удружење, партија: председник, Демократска странка Србије, Београд, од 1992.-
Јавна функција: посланик, Скупштина Републике Србије, Београд, 1991-1995(?)
Јавна функција: председник државе, Савезна Република Југославија, Београд, 05. (07) октобар 2000-фебруар 2003.
Јавна функција:Председник владе Србије, Београд, 3. март 2004.-

[уреди] Библиографија

[уреди] Књиге

Војислав Коштуница, Угрожена слобода. Институт за филозофију и друштвену теорију / Филип Вишњић, Библиотека "Фронесис", Београд, 2002, ISBN 86-7363-317-6
Војислав Коштуница, Политички систем капитализма и опозиција, Институт друштвених наука, Београд, 1977
Војислав Коштуница, Коста Чавошки, Страначки плурализам или монизам Друштвени покрети и политички систем у Југославији 1944-1949, Институт друштвених наука, Београд, 1983
Војислав Коштуница, Коста Чавошки, Страначки плурализам или монизам Послератна опозиција - обнова и затирање, Привредно-правни приручник, Београд, 1990
Војислав Коштуница, Коста Чавошки, "Party Pluralism or Monism Social Movements and the Political System in Yugoslavia 1944-1949", East European Monographs, Колорадо, САД; 1985
Војислав Коштуница, Између силе и права, Косовски записи, Хришћанска мисао, библиотека Свечаник, Београд-Ваљево-Србиње, 2000

[уреди] Чланци у часописима

Војислав Коштуница , "Могућности демократије у Србији" - Филозофија и друштво ( Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, Уредник/приређивач: Светозар Стојановић), (1997), бр. XII, стр. 29 - .
Војислав Коштуница , "Посткомунизам и проблем демократије" - Филозофија и друштво ( Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, Уредник/приређивач: Светозар Стојановић), (1996), бр. IX-X, стр. 253 - .
Војислав Коштуница , "Политика и елите", - Идеје (1970), бр. 5, стр. 19 - 27.

Кључне речи: политика; елите.

Војислав Коштуница , "Општа декларација и основна права", - Југословенска ревија за међународно право ( Југословенско удружење за међународно право, Београд ), (1989), бр. 1-2, стр. 23 - 36.
Војислав Коштуница , "Алтернативне идеје о социјализму у Југославији 1945-1947", - Филозофија и друштво ( ИФДТ, Београд ), (1989), бр. 2, стр. - .
Војислав Коштуница , "Посткомунизам и проблем демократије", - Филозофија и друштво ( ИФДТ, Београд, Уредник/приређивач: др Светозар Стојановић), (1996), бр. ИX-X, стр. 253 - 263.
Војислав Коштуница , "Могућности демократије у Србији", - Филозофија и друштво ( ИФДТ, Београд, Уредник/приређивач: др Светозар Стојановић), (1997), бр. 12, стр. 29 - 40.
Војислав Коштуница , "Неки проблеми учешћа федералних јединица у структури и функционисању федерације", - Архив за правне и друштвене науке (1973), бр. 2-3, стр. 431 - 445.
Војислав Коштуница , "Порекло институционализоване опозиције у САД", - Архив за правне и друштвене науке ( Савез удружења правника Југославије, Београд ), (1975), бр. 3, стр. 417 - 433.
Војислав Коштуница , "Настанак институционализоване опозиције у Великој Британији", - Архив за правне и друштвене науке ( Савез удружења правника Југославије, Београд ), (1976), бр. 3, стр. 423 - 440.
Војислав Коштуница , "Русо и проблем владавине опште воље", - Тхеориа ( Филозофско друштво Србије, Београд ), (1978), бр. 3-4, стр. 41 - 49.
Војислав Коштуница , "Проблем тираније већине у политичкој филозофији Алексиса де Токвила", - Филозофске студије ( Филозофско друштво Србије, Београд ), (1978), стр. 145 - 204.
Војислав Коштуница , "Англоамеричка правна традиција и идеја владавине права", - Архив за правне и друштвене промене ( Савез удружења правника Југославије, Београд ), (1981), бр. 2, стр. 251 - 268.
Војислав Коштуница , "Џон Лок и идеја владе која почива на сагласности", - Филозофске студије ( Филозофско друштво Србије, Београд ), (1982), стр. 35 - 57.
Војислав Коштуница , "Политички систем и основна права", - Тхеориа ( Филозофско друштво Србије, Београд ), (1987), бр. 1-2, стр. 53 - 62.

[уреди] Чланци у зборницима

Војислав Коштуница , "Новија схватања о федерализму у политичкој науци" - Федерализам и национално питање ( Савез удружења за политичке науке, Београд ), 1971, стр. 289 - 295.
Војислав Коштуница , "Опозиција и демократија" - О демократији, ( Драганић, Београд ), 1995, стр. 120 - 128.
Војислав Коштуница , "Улога уставног судства; упоредноправни аспект" - Уставност и законитост ( Институт друштвених наука, Београд ), 1976, стр. 247 - 260.
Војислав Коштуница , "Теорије револуције и савремена социологија" - Огледи из социологије друштвеног развоја ( Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд ), 1981, стр. 38 - 59.
Војислав Коштуница , "Српска преводна књижевност у области политичке теорије до Првог светског рата" - стр. - .
Војислав Коштуница , "Устав, слобода удруживања и политичке странке" - Два века савремене уставности ( САНУ, Београд ), 1990, стр. 325 - 340.
Војислав Коштуница , "Декларација из 1789. и људска права" - Слобода, једнакост, братство. Француска револуција и савременост ( Институт за европске студије, Београд ), 1990, стр. 181 - 190.
Војислав Коштуница , "Уставноправни развој Југославије између два рата и правна дрзава" - Правна држава ( Институт за социолошка и криминолошка истраживања, Београд ), 1991, стр. 37 - 47.
Војислав Коштуница , "Начело једногласности и југословенски федерализам" - Потребе друштвеног развоја ( САНУ, Београд ), 1991, стр. 387 - 390.
Војислав Коштуница , "The constitution and the federal State" - Jугославиjа. A Fractured federalism ( The Wilson Center Press, Washington, Уредник/приређивач: Деннисон Русиноw), 1988, стр. 78 - 92.

[уреди] Спољашње везе

Претходник: Слободан Милошевић	Председник СРЈ	Наследник: Није изабран
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Зоран Живковић	Председник Владе Србије	Наследник: Није изабран
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Председници Владе Републике Србије
Драгутин Зеленовић \| Радоман Божовић \| Никола Шаиновић \| Мирко Марјановић \| Миломир Минић \| Зоран Ђинђић \| Зоран Живковић \| Војислав Коштуница