Земљотрес
Из пројекта Википедија
Земљотрес или потрес је ендогени процес до којег долази услијед померања тектонских плоча а последица је подрхтавања Земљине коре због ослобађања велике количине енергије.
Садржај |
[уреди] Мерење интензитета потреса
Јачина потреса зависи о више чинилаца као што су количина ослобођене енергије, дубина хипоцентра, удаљености епицентра и грађи Земљине коре. Његов учинак може се исказати помоћу Меркали-Канкани-Сибергове скале која има 12 степени а темељи се на разорности и последицама потреса.
Постоји и Рихтерова скала која има магнитуду од 0 до 8 и темељи се на мерењу енергије која је ослобођена приликом потреса. Наука која се бави потресима назива се сеизмологија, но упрскос њеном напретку и новим сазнањима, тешко је предвидети појаву потреса и његове последице.
Справа која се користи за мерење и белжење потреса назива се сеизмограф а запис који остаје је сеисмограм. Као врсте потреса треба навести тектонске (90% случајева) – до којих долази тектонским гибањем. Такви су потреси најјачи и захваћају већа подручја.
Зоне тектонских потреса везане су уз гибања литосферних плоча и до њих долази због спрејдинга или субдукције.
Постоје још и вулкански потреси (7% случајева) који прате ерупције вулкана и мањег су домета. Наслабији и најмањег су домета урушни потреси (3% случајева) који настају урушавањем материјала који надсвођује подземне шупљине или одроном камења и клизањем терена.
Потрес настаје у унутрашњости Земље, то место називамо жариште. Тачка у унутрашњости Земље где настаје потрес зове се хипоцентар, а на површини Земље зове се епицентар. Хипоцентар може бити плитак, до дубине од 70км испод површине Земље, најчешће у зонама размицаја литосферних плоча. Хипоцентри могу још бити и средње дубине (70 до 300 испод површине) те дубоки (300 до 730км испод површине Земље) а они су најчешће у зонама субдукције.
Потрес се шири у таласима, а линије којима на карти спајамо места једнаке јачине потреса називамо изосеисте.
Према начину и брзини ширења, потреси могу бити с лонгитудалним или примарним те секундарним или трансверзалним таласима. Лонгитудинални су најбржи и простиру у смеру ширења, док трансверзални изазивају стрмо простирање честица и шире се само кроз чврсту грађу. Други таласии узрокују кружно и водоравно простирање те имају најслабији учинак.
[уреди] Цунами
Потреси с епицентром на дну мора изазивају таласе су цунами који могу досегнути висину и до 30м (Цунами у Индијском океану 2004.).
Процењује се да годишње има око 900,000 потреса магнитуде до 2.5 (до Рихтеру) а они јачи су ређи и појављују се сваких 5 до 10 година.
[уреди] Где има највише земљотреса?
Земље у којима се догађа највише потреса су Чиле и Јапан те Индонезија. Најизразитија сеисмичка зона је у Пацифичком ватреном кругу (53% свих потреса) и у медитеранско-алпско-хималајском подручју (41%). Мирна или асеисмичка подручја су у зонама старих планина и маса (Канадски штит, Руска плоча).
[уреди] Неки од јачих, деструктивнијих потреса
- Потрес у Скопљу, Македонија, 26. јул 1963, погинуло око 1000 људи
- Потрес у Кашмиру 2005. г., у којем је погинуло 90,000 а озлијеђено 110,000 људи.
- Потрес у Индијском оцеану 2004. г., један од најјачих потреса икад забиљежених с јачином од 9 ступњева по Рихтеру с епицентром на обали Индонезијског отока Суматре који је покренуо велик цунами који је однео преко 250,000 живота.
- Таншански потрес 1976., најдеструктивнији потрес модерних времена, процењује се да је у њему страдало око 245,000 људи.
- Шанхи потрес (1556.) Најсмртоноснији потрес у историји човечанства за који се процењује да је однио 830,000 људских живота у Кини.
