Република Српска
Из пројекта Википедија
| Химна: Боже правде | |
 |
|
| Главни град | de jure Сарајево, de facto Бања Лука |
| Службени језици | српски, хрватски и бошњачки језик |
| Влада | Република |
| - Председник | Милан Јелић (СНСД) |
| - Премијер | Милорад Додик (СНСД) |
| Површина | |
| - Укупно | 24,811 km² |
| - Вода (%) | n/a |
| Становништво | |
| - 2001. | 1,490,993 |
| - Густина | 60/km2 |
| - Народна припадност (1996) |
Срби: 90% Бошњаци: 7% Остали: 3% |
| Валута | Конвертибилна марка (КМ) |
| Временска зона | UTC +1 |
Република Српска (латиницом: Republika Srpska; скраћено: РС, Српска) је један од два ентитета од којих је састављена Босна и Херцеговина. Други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине.
Република Српска је основана 27. марта 1992. године. По Дејтонском споразуму она је један од два ентитета Босне и Херцеговине с једнодомним парламентом те заузима 49% територије БиХ. Парламент-Народна скупштина састоји се од 83 посланика који се бирају на изборима сваке четврте године. Парламент има законодавну власт. Влада РС има извршну власт. Предсједник РС има велика овлашћења. Он се бира на непосредним изборима сваке четврте године. Нивои власти су општина односно град (Бања Лука и Источно Сарајево) и република. Бања Лука је de facto главни град Републике Српске, док по закону то је Сарајево.
Републикa Српска има своју владу, грб, химну, предсједника, скупштину и поштански систем. Уставни суд Босне и Херцеговине је 1. априла 2006. одлучио да Закон о употреби заставе, грба и химне Републике Српске није у складу са Уставом Босне и Херцеговине и оставио обема ентитетима рок од шест месеци да измене закон.
Садржај |
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте Историја Републике Српске. |
Српска Република Босна и Херцеговина проглашена је 9. јануара 1992. године, док је 28. фебруара донијет Устав Републике Српске Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у Босни и Херцеговини. Република је проглашена дијелом југословенске федералне државе.
Када је Босна и Херцеговина 5. априла 1992. године прогласила независност, Српска Република Босна и Херцеговина проглашава 7. априла 1992. године одвајање од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Име републике је промењено у Република Српска 12. августа 1992. године.
30. августа 1995. НАТО пакт покреће Операцију Намерна сила.
После рата, који је трајао од 1992. до 1995. године, потписан је Дејтонски мировни споразум, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета (државе), који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине). Република Српска обухвата 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%.
[уреди] Географија
|
За више информација погледајте Географија Републике Српске. |
[уреди] Положај, величина и границе
Територија Републике Српске налази се између 42°°33' и 45°°16' сјеверне географске ширине и 16°°11' и 19°°37' источне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Велики дио српског геопростора је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске - дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 25.053 km² или 49% територије Босне и Херцеговине на којој живи 1.479.634 становника (2005.), што је сврстава међу најмање европске земље.
[уреди] Природне одлике
Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији.
У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак и Требовац, те крајњи сјеверо-источни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.
[уреди] Клима
|
За више информација погледајте Клима Републике Српске. |
Република Српске се налази у сјеверном умјереном појасу, и могу се издвојити три климатска поднебља.
- Средоземни, са варијантама класичне и измјењене средоземне климе.
- Планински, кога обиљежава обиље снијега зими, и пријатна и свјежа љета.
- Континентални, са варијантама умјерено континенеталне и континенталне климе.
[уреди] Хидрографија
|
За више информација погледајте Хидрографија Републике Српске. |
Са хидролошког аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни ријечни токови хидролошки припадају сливу Црног мора.
[уреди] Вегетација
|
За више информација погледајте Вегетација Републике Српске. |
Вегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације храстових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке Саве и њених већих притока налази се појас храста лужњака који је мјестимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба. Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у Славонији познат под називом "славонске храстове шуме". Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и букове шуме претпланинског појаса.
[уреди] Демографија
|
За више информација погледајте Демографија Републике Српске и Попис становништва у Босни и Херцеговини 1996.. |
Још у прошлом вијеку већинско становништво у Босни и Херцеговини је било православно (Срби), што показује и попис из 1865. године када је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два свјетска рата (из 1921. и 1931. године), те и у знатном дијелу послијератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати).
[уреди] Економија
|
За више информација погледајте Економија Републике Српске. |
Последице рата 1991-1995. године оставиле су тешко наслеђе за Економију Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Укупне ратне штете у БиХ се цене са 100 млрд USD од чега око једне трећине отпада на Републику Српску. Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након 1995. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања БДП per capita. У 2002. години у читавој БиХ овај индикатор се процењује са 1200-1300 USD док је на почетку 1992. он износио cca 2200 USD. Уз ово, процењује се да БДП per capita у Републици Српској заостаје иза просека БиХ за 20%.
[уреди] Туризам
|
За више информација погледајте Туризам Републике Српске. |
У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине налази се Република Српска.
Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенатлне која преовлађује сјеверним дијеловима.
Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.
У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча као и предјели херцеговачког краса прошараног плодним крашким пољима.
Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре засигурно најбистријих ријека на читавом Балкану, богати су сваковрсном рибом.
[уреди] Подела
Дистрикт Брчко дели територију Републике Српске на западни и источни део. У западном делу се издваја географски регион познат као Босанска Крајина, док се у источном делу издвајају Семберија, Романија и Источна Херцеговина.
Погледајте: Списак градова у Републици Српској
[уреди] Градови
|
За више информација погледајте Списак градова у Републици Српској. |
Већи градови Републике Српске су (2005.):
- Бања Лука (225.843),
- Приједор (99.123),
- Бијељина (109.753),
- Требиње (31.459),
- Добој (80.944),
- Фоча (25.641),
- Градишка (61.775),
- Прњавор (50.084),
- Теслић (49.313),
- Дервента (42.997),
- Козарска Дубица (35.117),
- Лакташи (40.526),
- Зворник (51.996).
Напомене:
- Град Брчко (38.479) налази се у Дистрикту Брчко, који је под заједничком управом Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.
- Многи градови Републике Српске су у време цивилног рата у Босни и Херцеговини добили префиксе изведене од придева српски: Српски Брод (Брод), Србиње (Фоча), Српско Сарајево (Источно Сарајево), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена, или су добили нова имена без префикса српски. Примера ради, данашњи Брод се пре рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод.
[уреди] Види још
- Химна Републике Српске
- Грб Републике Српске
- Устав Републике Српске
- Природни потенцијали Републике Српске
- Дистрикт Брчко
- Плебисцит РС
- Орден Републике Српске
