Берлин

Из пројекта Википедија

**БЕРЛИН**
BERLIN
Државна и административна застава
Државна и административна застава
Грб Берлина	Положај Берлина у Немачкој

Опште информације
Површина:	891.82 km²
Становништво:	3.396.990 (јануар 2005.)
Густина насељености:	3809 становника/km²
Дуг:	15.906 € по становнику (Април 2004.) [1]
Незапосленост:	17% (Октобар 2004.)
Надморска висина:	34 -115 m надморксе висине
Поштански број:	од 10001 до 14199
Позивни телефонски број број из иностранства:	+49(30)
Географска ширина и дужина:	52° 31′ северно, 13° 24′ источно
Ознака регистарске таблице:	B
Административна подела:	12 дистрикта, 90 градских насеља (четврти)
ISO 3166-2:	`DE-BE`
Интернет презентација:	www.berlin.de
Политика
Градоначелник:	Клаус Воверајт (СПД)
Владајуће политичке партије:	СПД и ПДС
Расподела одборничких места и Државном Парламенту (141):	СПД44 ЦДУ 35 ПДС 33 ФДП 15 Б90/Зелени 14
Следећи избори:	17/09/2006. год.
Репрезентовање у парламенту
Места у Бундесрату:	4

Берлин је највећи и главни град Немачке са 3.396.990 становника (11/2005.) Пре Другог светског рата имао је 4.3 милиона. Берлин је други по реду највећи град Европске уније после Лондона. Од 1949. до 1990. био је подељен на Источни Берлин и Западни Берлин.

Берлин је смештен на рекама Шпреји и Хафел на североистоку Немачке. Берлин је једна од 16 немачких држава, и са свих страна је окружен државом Бранденбург.

Садржај

1 Политика Берлина
- 1.1 Држава
- 1.2 Градске општине
2 Историја
- 2.1 Први досељеници
3 Берлин и Келн
4 Туристичке атракције
5 Образовање и наука
6 Култура
7 Спорт
8 Транспорт
9 Организација спортских манифестација
10 Рекли су...
11 Спољашње везе

[уреди] Политика Берлина

[уреди] Држава

Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења 3. октобра 1990, и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред Хамбурга и Бремена).

Бивши Западни Берлин, је био држава од оснивања Западне Немачке 23. маја 1949, али је био ослоњен на западне војне завезника, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град Источне Немачке од 1949 до 1990, што је било противно договору четири највеће силе.

Берлином управља Сенат Берлина, који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Клаусу Воверајту (СПД). Погледајте листу досадашњих градоначелника Берлина.

Градски и државни парламент се назива “Abgeordnetenhaus“ или кућа представника грађана.

Берлинске општине (Bezirke)

[уреди] Градске општине

За више информација погледајте Општине Берлина.

Берлин је подељен на 12 општина.

Свака свака општина има владу (Bezirksamt), која се састоји од пет министара и председника вароши.

[уреди] Историја

[уреди] Први досељеници

Око 720. године два Словенска племена, населила су Берлински регион. Хевелери су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Кепеник, населили су се Шпревани.

Хевелери су основали друго место поред реке Хавел око 750. Оно је тада било најближе данашњем Берлину, и звало се Шпандов (данашњи Шпандау). Шпандау и Кепеник, заштићени зидинама око 825, су биле главне насеобине све до 11. века.

[уреди] Берлин и Келн

Берлин је један од најмлађих европских градова, који је основан у 12. веку. Град се састојао од два насеља, Берлина и Келна, на обе стране реке Шпреје, у данашњој вароши Мите (Mitte – средина). Келн се први пут помиње у документима 28. октобра 1237, а Берлин 1244. Нажалост, градски центар изгорео је 1830, када је уништено велики број списа из тадашњег времена.

Оба насеља су формирала трговачку унију 1307, и партиципирала у Ханзи. Нихово јединство трајало је око 400 година, све док се Келн и Берлин нису ујединили под именом Берлин 1709, укључујући и приградска насеља Фридрихсвердер, Доротенштад и Фридрихсштад.

Није остало много трагова од ових некадашњих насеља, али неки се могу видети у Николаифиртелу поред Ротес Ратхаус (Црвена Скупштина) и Клостеркирхе (Клостер цркве) поред Александерплаца.

Поглед са Александер плаца

[уреди] Урбанизам између 15. и 17. века

Прва градска палата је грађена поред обале реке Шпреје од 1443. до 1451. У то време Берлин-Келн је имао око осам хиљада становника. 1576. бубонска куга је убила око 4000 људи у граду.

Током Тридесетогодишњег рата (1618-1648), број становника у Берлину је опао са 10.000 на 6.000.

Године 1640. Фридрих Вилхелм преузео је власту у Брандебургу. Током његове владавине, Берлин је достигао 20.000 становника и постао значајан централноевропски град.

Булевар са шест редова дрвећа је постављен између парка Тиргартен и Палате 1647. године. Булевар је назван Унтер ден Линден.

Неколико година касније, конструисан је Доротенштад на северозападу реке Шпреја - на Шпре острву где се налазила Палата. Од 1688. Фридрихсштад је изграђен и насељен.

[уреди] Прусија

18. јануара 1701, Фредерик III је крунисан као Краљ Фридрих први од Прусије, који је Берлин прогласио за главни град Прусије.

1709, Берлин-Келн се заједно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом ујединио под именом Берлин са 60.000 становника.

[уреди] Вајмарска Република и Трећи рајх

Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у двадесетом веку. Исто тако, био је седиште Пруских краљева. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког Царства (1871.). Био је главни град Немачке Вајмарске Републике и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, Адолф Хитлер је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету. Алберт Шпер је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина. Након замишљене нацистичке победе у рату, нови и преуређени Берлин требао је да добије име Главни град света Германија.

На месту где се Рајхстаг данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250m висока и седам пута већа о Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 метара а дугачка 56 km. На другом крају, требала је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродом Темпелхоф.

Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелхоф, Олимпијски Стадион, и улична расвета на неколико места у граду. Хитлерову Канцеларија рајха су уништили Совјети, а остаци су послужили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептауер парку у Берлину.

[уреди] Подељени град

Пред крај Другог светског рата, Берлин је био уништен 70% захваљујући савезничим бомбардовањима и уличним борбама. Због тога назван је „Временском нулом“ што је значило нови почетак за град. Велики Берлин је подељен у четири сектора од стране Савезника, Лондонским протоколом (1944): сваки за

Сједињене Америчке Државе , (обухватао општине: Нојкелн (Нови Келн), Кројцберг (Кројц брдо), Темпелхоф, Шенеберг (Лепо брдо), Штеглиц, Целендорф;
Велику Британију, (обухватао општине: Тиргартен, Шарлотенбург, Вилмерсдорф и Шпандау);
Француску, (обухватао општине: Вединг и Рајникедорф);
Совјетски Савез , (обухватао општине: Мите (Средина), Пренцлауер берг (Пренцлауерско брдо), Панков, Вајсензе (Бело језеро), Фридрихсхајн, Лихтенберг*, Трептов и Кепеник.

Берлин је био смештен у сред совјетске окупационе зоне Немачке и постао природна тачка супротстављених страна у Хладном рату. Када је 26. јуна отпочела Стаљинова Берлинска блокада, западни савезници су Западни Берлин снадбевали тзв. ваздушним мостом (die Luftbrücke), назван од стране Берлинаца.

Берлински совјетски сектор, Источни Берлин, је постао главни град источне Немачке, када је формирана од Совјетске окупационе зоне у октобру 1949. Западна Немачке је формирана 23. маја 1949. од америчке, британске, и француске зоне, главни град је био у Бону. 13. августа 1961. подигнут је Берлински зид, раздвојивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке..

Шездесетих година двадесетог века, Берлин је био центар европских студентских протеста.

[уреди] Поновно уједињење

Берлински зид је пробијен 9. новембра 1989. Током Немачког уједињења 3. октобра 1990, зид је скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, који највише служе као подсетници и туристичке атракције. Немачки Бундестаг је јуна 1991. изгласао одлуку да главни град Немачке уместо дотадашњег Бона буде Берлин. Берлин је поново постао главни град Немачке. Министри и владина администрација су се у Берлин преселили 1997/1998.

[уреди] Туристичке атракције

Потсдамер Плац

[уреди] Историјске грађевине у центру града

Бранденбуршка капија (јун 2004.)

Рајхстаг (лето 2000.)

Кајзер Вилхелм Меморијал црква

[уреди] Хладни рат и знаменитости бившег Источног Берлина

[уреди] Знаменитости модерног Берлина

[уреди] Видиковци

Берлински телевизијски торањ - висок 368 метара, саграђен 1969. близу Алексанерплаца. Са његове осматрачнице, високе 104 метара, се може видети цео град.

[уреди] Остале интересантне грађевине(недоступне јавности)

Fernmeldeturm Berlin
Richtfunkstelle Berlin-Frohnau
Transmitter Berlin-Britz
Radio mast Berlin-Scholzplatz
Transmitter Berlin-Alley of Stallupone
Radio mast Berlin-Olympiastadium
Radar facility Berlin-Teufelsbberg
TV Tower Berlin-Mueggelberge
Power station Berlin-Wilmersdorf
Power station Reutter

[уреди] Познате улице и булевари

[уреди] Образовање и наука

[уреди] Универзитет

Слободни берлински универзитет [2]
Humboldt-Universität zu Berlin [3]
Технички универзитет у Берлину [4]
Charité [5] (Medical Faculty of Freie and Humboldt-Universität)
Universität der Künste [6]

[уреди] Универзитет примењених наука

Alice-Salomon-Fachhochschule für Sozialarbeit/-pädagogik [7]
Evangelische Fachhochschule [8]
Katholische Fachhochschule [9]
Fachhochschule für Technik und Wirtschaft [10]
Fachhochschule für Wirtschaft [11]
Hochschule für Musik Hanns Eisler [12]
Technische Fachhochschule [13]

[уреди] Зоолошки вртови

Zoologischer Garten Berlin – Берлински зоолошки врт, берлински најстарији зоолошки врт у центру града
Tierpark Friedrichsfelde – Тирпарк Фридрихсфелде, основан од стране НДР у парку историјског замка у Источном Берлину.

[уреди] Култура

[уреди] Музеји

Музејско острво (Museumsinsel) на коме се налазе Стари музеј (Altes Museum), Пергамонски музеј (Pergamonmuseum) и Стара национална галерија (Alte Nationalgalerie)
Немачки музеј технологије у Кројцбергу
Музеј поште и телекомуникација
Нова национална галерија, једно од последњих дела Лудвиг Миес ван дер Рохеа
Стара национална галерија, 19. век – слике и скулптуре[14]
Јеврејски музеј у Берлину
Хамбуршка железничка станица
Музеј европске културе
Берлинска државна галерија [15]
Музеј Баухаус [16]
Broehan Museum [17]
Deutsche Guggenheim Museum [18]
Немачки музеј филма [19]
Музеј Кете Колвиц (Käthe Kollwitz Museum) [20]
Музеј европске културе [21]
Vitra Design Museum [22]
Бергруенска колекција (Пикасо и његово доба) [23]
Берлинска галерија слика [24]
Ф.Ц. Флик колекција [25]
Природњачки музеј (Museum für Naturkunde) [26]
Музеј саобраћаја и технике (Museum für Verkehr und Technik) [27]
Музеј историје медицине [28]
Документациони центар Берлинског зида [29]
Пруске палате и паркови у Берлину [30]

[уреди] Позоришта

Schaubühne [31]
Volksbühne [32]
Немачко народно позориште [33]
Берлински ансамбл [34]
Западно позориште [35]
Grips-позориште
Позориште Максим Горки [36]
Ренесансно позориште

[уреди] Опере

Немачка опера
Градска опера Унтер ден Линден
Комична опера

[уреди] Клубови

2BE Club (Old WMF Location)
Arena
Bastard (Prater)
Big Eden
Icon
Kalkscheune kalkscheune.de
Kato
Kinzo
Knaack Club knaack-berlin.de
Magnet magnet-club.de
Maria am Ostbahnhof clubmaria.de
Matrix
Polar.tv
Sage Club sage-club.de
SO36
Soda Club at Kulturbrauerei
Steinhaus steinhaus-berlin.de
Sternradio
Tresor
Watergate water-gate.de
WMF (Café Moskau) wmfclub.de
90°

[уреди] Спорт

1936. г. Берлин је био домаћин Летњим олимпијским играма.

[уреди] Транспорт

[уреди] Јавни градски саобраћај

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Берлински У-воз

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Берлински С-воз

U-Bahn, (У-воз) – систем подземног метроа
S-Bahn, (С-воз) - првенстваено надземни метро систем

Погледајте Берлински метро

Берлинска главна железничка станица
Tram/Straßenbahn, трамвајски систем. Нарочито распрострањен у источном делу
Аутобуски саобраћај
Фериботи
У сва превозна средства јавног градског саобраћаја се може ући једном картом
Мапа тренутне јавне саобраћајне мреже (BVG)

[уреди] Аеродроми

Шенефелд међународни аеродром (SXF), биће проширен и преименован у Берлин Бранденбург међународни аеродром (BBI) 2011. године
Тегел међународни аеродром (TXL), биће затворен кад се BBI стави у функцију (2011. године)
Темпелхоф међународни аеродром (THF), биће затворен 2006. године
Интернет страница берлинских аеродрома

[уреди] Луке

Westhafen (Западна лука) – највећа лука у Берлину 173000 квадратних метара, за пшеницу и тешка добра.
Südhafen (Јужна лука) – површине од око 103000 метара квадратних, за пшеницу и тешка добра.
Berlin Osthafen (Источна лука) – површине 57500 метара квадратних, и даље у употреби, али је део под реконструкцијом.
Hafen Berlin Neukölln (Лука Нојкелн) – са само 19000 метара квадратних, намања лука, за грађевинске материјале.

[уреди] Организација спортских манифестација

Берлин је био домаћин Летњих Олимпијских игара 1936. године.

Берлин ће учествовати у организацији Светског првентства у фудбалу 2006.

Берлин ће 2009. организовати светско првентство у атлетици.

[уреди] Рекли су...

"Berlin ist arm, aber sexy." ("Берлин је сиромашан али секси.")
(Клаус Воверајт, Градоначеник, у телевизијском интервјуу, 2004)

"Ich bin ein Berliner." ("Ја сам Берлинац")
(Џон Ф. Кенеди, Председник САД, 1963. током посете Берлину)

"Ihr Völker der Welt ... schaut auf diese Stadt!" ("Грађани света ... погледајте овај град!")
(Ернст Ројтер, Градоначелник, током Берлинске блокаде, 1948.)

"Ich hab noch einen Koffer in Berlin" ("Ја и даље имам кофер у Берлину")
(Марлене Дитрих, глумица и певачица рођена 1901. у Берлину-Шенеберг)

"Париз је увек Париз, али Берлин никад није Берлин!"
(Џек Ланг, бивши француски министар културе, говорећи о томе како се Берлин брзо мења, 2001.)

"Берлин је град који никад није, али увек јесте у процесу настајања"
(Карл Шефлер, аутор књиге Berlin: Ein Stadtschicksal)