Кристифор Колумбо
Из пројекта Википедија
Кристифор Колумбо (Christopher Columbus; 1451. - 20. мај 1506.) је био истраживач и трговац који је први прешао Атлантски океан и открио Америку 1492. године под заставом Кастиље (Шпанија). Он је веровао да је Земља релативно мала лопта и тврдио је да се бродом може доћи до Далеког истока пловећи на запад.
Колумбо је умро мислећи да је открио пут за Индију. Америго Веспучи је касније доказао да је то, заправо, нови континент који касније по њему и добија име.
Садржај |
[уреди] Порекло
Претпоставља се да је рођен у Ђенови 1451. од оца Доменика Колумба и мајке Сузане Фонтанаросе. Међутим, неки историчари тврде да је рођен у Арагонији, затим у Галицији па чак и на грчком острву Хиос. Истраживач Аугусто Маскаренас Барето је изнео могућност да је Колумбо рођен у Португалији у јеврејској породици.
[уреди] Прво путовање
На своје прво путовање Колумбо је кренуо 3. августа 1492. из луке Палос са три брода, Пинта, Ниња и Санта Марија и посадом од деведесет људи. На Канарска острва стиже 9. августа где остаје до 6. септембра. Земљу је по први пут угледао 12. октобра а новооткривену земљу назива Сан Салвадор. Дана 23. октобра губи из вида Пинту и мисли да је њен капетан Пинзон дезертирао. Кубу налази 28. октобра и даје јој име Хуана у част ћерке шпанског краља. Касније открива Хаити коме даје име Хиспаниола ("мајка Шпанија"). Санта Марија се насукала 25. децембра 1492. и није могла да настави пловидбу. Колумбо оставља 39 чланова посаде, обећава им да ће се вратити и отпловљава на Нињи. Више их никада није видео. Почетком јануара налази Пинту и заједно крећу за Европу. У луку Палос, одакле је и пошао, долази 15. марта.
[уреди] Друго путовање
По доласку у Шпанију Колумбо припрема много амбициознију експедицију која се састојала од флоте од 17 бродова, 1500 чланова посаде, 700 колониста, 12 мисионара те нешто домаћих животиња. Његов циљ је да оснује колонију на Хиспаноли и пронађе 39 чланова посаде Санта Марије које је морао да остави током прошлог путовања. На пут креће из Кадиза 25. септембра 1493.
Прво острво које налази, 21 дан пошто је напустио Канарска острва, назива Дезирада. У недељу 3. новембра 1493. налази острво које назива Марија Галанда, по имену свог адмиралског брода. Треће острво које је открио назива Доминика, а после њега открива Гваделуп. После тога креће у правцу севера ка Хиспаноли. Уз пут открива острва Монсерат, Свети Мартин и Свети Бартоломеј. Када је стигао у Хиспаниолу основао је колонију Изабела. Затим је кренуо на запад и априла 1494. открио Порторико, а затим и Јамајку. После тога је дошла сезона урагана када је изгубио шест бродова. Од њихових остатака је направио први брод који је направљен у Новом свету и крстио га именом Индија.
У Кадиз стиже 11. јуна 1496. на броду Санта Клара.
[уреди] Треће путовање
На треће путовање Колумбо је кренуо из луке Санлукар де Барамеда поред Кадиза 30. маја 1498. са флотом од шест бродова. На Канарским острвима, 20. јуна флота се дели, а Колумбо са три брода креће ка југу, а преостала три брода крећу ка Хиспаниоли да би однеле намирнице колонистима.
Дана 1. августа 1498. открива обалу и ушће велике реке, а касније ће се испоставити да је Колумбо открио јужноамерички континент и ушће Оринока. После тога креће да испитује обале данашње Венецуеле и открива острва Тринидад, Свети Винцент, Гренада и Маргарита.
У Хиспаниолу стиже 31. августа 1498. На острву влада потпуна анархија и избија побуна против Колумба. Пет бродова напуштају острво и одлазе за Шпанију. Међу онима који су се вратили многи се жале краљу и краљици окривљујући Колумба. Краљ и краљица одлучују да пошаљу Франциска Бодавиљу да би заменио Колумба на месту вицекраља. Он стиже у Хиспаниолу 23. августа 1500. и почетком октобра затвара Колумба и његову браћу и шаље их у Шпанију да им се суди.
Током путовања Колумбо је написао писмо шпанским владарима које им је предато по доласку у Шпанију крајем новембра 1500. године. Писмо је имало ефекта, Бодавиља је позван да се врати у Шпанију. Октобра 1501. Колумбу је дозвољено да организује ново путовање, али му је забрањено да се врати у Хиспаниолу, одузета му је титулу вицекраља, али је задржао титулу адмирала.
[уреди] Четврто путовање
На своје четврто путовање за Нови свет кренуо је из Кадиза 9. маја 1502. са четири брода и 148 чланова посаде. У јуну пролази поред Мартиника. Када је стигао до обала данашњег Хондураса кренуо је ка југу у потрази за пролазом ка западу. Када је дошао до Панамског земљоуза мислио је да је дошао до Малајског земљоуза.
Како није нашао злато и како је почео да губи један по један брод решио је да крене за Јамајку када се његов брод насукао. Колумбо шаље неколико људи на једном чамцу да траже помоћ у Хиспаниоли. Помоћ од два брода стиже 25. јуна 1504.
За Шпанију креће 12. септембра где стиже 7. новембра, уморан и болестан.
[уреди] Крај живота
Пред крај живота тражио је, на основу раније закључених уговора, да му шпанска круна исплати 10 процента од профита оствареног у новооткривеним земљама што је одбијено. Колумбо је умро у Ваљадолиду 20. маја 1506. као веома богат човек. Првобитно је био сахрањен у Ваљадолиду, а затим је пребачен у Севиљу. Гувернер Хиспаниоле је 1542. пребацио његове остатке у Санто Доминго. Када су Французи 1795. заузали Санто Доминго његови остаци су пребачени у Хавану. Када је Куба 1898. постала независна његови остаци су поново пребачени у Севиљу.
