Хебрејски језик

Из пројекта Википедија

Јеврејски језик (понекад називан хебрејски) је семитски језик афро-азијатске породице језика којим говори 6 милиона људи, углавном у Израелу, деловима палестинских територија, САД и у јеврејским заједницама широм света.

Корен потиче од класичног јеврејског језика, који је коришћен при писању Старог завета пре 3300 година. Јевреји су за њега користили израз לשון הקודש Lashon ha-Qodesh ("Свети језик"), јер су њиме писане свете књиге.

Већина научника се слаже да је након првог уништења Јерусалима од стране вавилонског краља 607. п.н.е. године класични јеврејски почео нестајати а наслеђивао га је мишнајског јеврејског и локалне верзије арамејског језика.

Након што се јеврејско становништво Јудеје под римском владавином почело смањивати, сматра се да је јеврејски у потпуности ишчезао из свакодневног говора око године 200. године. Но, остао је у употреби као писани језик кроз векове. Њиме су се писали не само верски, него и свјетовни текстови као што су писма, пословни уговори, научни и филозофски списи, поезија итд.

Јеврејски је поновно ушао у свакодневни говор крајем 19. и почетком 20. века као модерни јеврејски језик. То је била последица настојања да се Јевреји прикажу као модерна нација, што није било лако постићи уз цели низ језика - арапски, јудезмо (ладино), јидиш, руски и други језици којима су се користиле различите јеврејске заједнице у свијету.

Модерни хебрејски је године 1921. постао службеним језиком у британском мандату Палестине, а након тога и службени језик државе Израел. Јеврејско име за језик је עברית, Иврит (IPA: /ivʲrit/).

У Србији, почевши од 2006/07, на Наставно-научном одељењу у Панчеву Универзитета у Новом Пазару постоје и студије јеврејског језика и књижевности.

[уреди] Види још

• Хебрејско писмо

Хебрејски језик на Википедији