Никарагва

Из пројекта Википедија


Застава	Грб

Химна: Salve a ti, Nicaragua

Главни град Манагва
12°9′N 86°16′W

Службени језик

шпански

Влада

Република

- Председник Енрике Боланос

Независност Од Шпаније

- Проглашена 15. септембар, 1821.

- Призната 25. јул, 1850.

Површина

- Укупно 129.494 km² (97.)

- Вода (%) 07,14

Становништво

- 2005. 5.487.500 (108.)

- Густина 42/km² (157.)

БДП (PPP) 2005 приближно

- Укупно $20,996 милијарди (108.)

- По глави становника $3.636 (119.)

Валута Кордоба (NIO)

Временска зона UTC -6

Интернет домен

.ni

Позивни број +505

Никарагва је највећа држава у Средњој Америци. Граничи се са Коста Риком и Хондурасом, а њене обале запљускују таласи Карипског мора и северног Пацифика.

Површина Никарагве је 129.494 km². Главни град је Манагва (број становника је негде око 930.000 хиљада), а укупан број становништва износи 5.487.500.

Већи део становништва живи у урбаним срединама. Просечан старосни век је 66 година, а стопа наталитета 3%. Местици чине 69% становништва, Европљани 17%, црнци 9% и Американци 5%. Највећи део становништва су католици.

По уређењу, Никарагва је република. Независност је стекла 15. септембра 1821. године од Шпаније. Право гласа се у Никарагви стиче са навршених 16 година.

[уреди] Историја

Пре доласка Европљана на подручју Никарагве живела су индијанска племена. Према најбројнијем међу њима, племену Никарао држава је и добила име (никарао + агуа, шпан. "вода").

Шпанци су је колонизовали 1524. а неовисност је добила 1821. Прикључује се Уједињеним покрајинама Средње Америке у раздобљу до 1838. након чега постаје самостална република 1854.

Од самих почетака националне историје простор Никарагве је био подручје стратешких, политичких и комерцијалних интереса Сједињених Америчких Држава. Држава је преживела војне интервенције САД-а и дуже периоде војне диктатуре. 1979. власт је преузела вишестраначка коалиција. Сукоби унутар коалиције довели су до стања у којем је моћ приграбио Данијел Ортега, изабран за председника 1984. Ортега и његови следбеници сандинисти подузели су низ амбициозних социјалних реформи. Избија грађански рат у којем су Сједињене Америчке Државе помагале побуњенике зване "контраши".

1990. су одржани вишестраначки избори, након којих почиње углавном мирно раздобље.

[уреди] Економија

Никарагванска економија је била оријентисана на извоз тропских биљака и производа: банана, кафе и дувана. Производио се и квалитетан рум и узгајала говеда. Током грађанског рата велики део инфраструктуре је оштећен или уништен, а економска блокада коју су наметнуле САД довела је до колапса економије и огромне инфлације. Након рата приватизирани су многи индустријски погони који су били у власништву државе, а инфлација сведена на подношљиву меру. Последњих година привреда бележи брз пораст.

[уреди] Становништво

Око 69% популације чине местици, потомци Европљана и домородачког становништва. Потомака досељених Европљана има око 17%, углавном шпанског порекла. Током 19. века долазило је до малих таласа миграције из земаља Средоземља. Око 5% осталих су чисти потомци аутохтоног становништва.