Мексико

Из пројекта Википедија

Координате: 15°-33° СГ Ш, 86°-117° ЗГД

За главни град, који носи исто име, погледајте Мексико (град).

Мексико (шп. Estados Unidos Mexicanos) је држава која граничи на северу са САД, на југоистоку са Гватемалом и Белизеом, на западу са Тихим океаном, а на истоку са Мексичким заливом и Карипским морем. Мексико се у Јужној Америци налази најсеверније и трећа је држава по површини.

Садржај 1 Историја 2 Географија 3 Привреда 4 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Мексика.

1519. године Хернан Кортез започиње освајање Мексика. Од 1521. године астечка држава је покорена и започиње колонијално раздобље Мексика, који је део Нове Шпаније. Домороци су претворени у робове и кметове. Мексиком су владали шпански поткраљеви, а највећу су моћ имали црква и крупни велепоседници. Када је Шпанија у 18. веку почела губити светску моћ у корист Велике Британије поступно јача покрет за независност од Шпаније. Независност је проглашена 1810. године, али је шпанска власт укинута након дугог ратовања тек 1821. Агустин де Итурбиде се прогласио царем Мексика као Аугустин I., али је већ 1823. морао абдицирати. Након независности, Мексико је поступно губио делове територија. 1836 Тексас је прогласио независност, коју је Мексико признао након ратног пораза. Након Америчко-мексичког рата 1846-1848, Мексико је остао без северног дијела Калифорније и Новог Мексика. 1863 французи су заузели главни град Мексико, и уследио је герилски рат против њих. Французи су се 1866. морали повући због притиска САД-а. Порфирио Диаз је владао 1877-1911, уз мали прекид, што је довело до новог осиромашења сељака и повећања броја беземљаша. 1910. је започела Мексичка револуција. Вођа мексичког сељачког покрета за аграрну реформу у мексичкој револуцији (1910. - 1917.) био је Емилијано Запата.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Мексика.

Мексико је држава која се налази у јужном делу Северне Америке, између САД на северу, Мексичког залива на истоку, Белизеа и Гватемале на југу и југоистоку и Тихог океана на западу и југозападу. Највећи део Мексика је висораван оивичена високим планинама Западне, Источне и Јужне Сијера Мадре. Северни део Мексика је уједно и најшири део територије Мексика. Ту се пружају два планинска ланца Сијера Мадре Окидентал на западу и Сијера Мадре Оријентал на истоку, који између себе затварају средишњу висораван Месету. Ту се још налазе и вулкани Невадо де Толука (4.578 m), Попокатепетл (5.452 m), Оризаба (5.700 m) и др. У јужном делу Мексика налази се долина реке Балсас коју са југа затвара горје Сијера Мадре дел Сур и горје Чиапас. Мексику припадају два полуострва: Јукатан на истоку и Калифорнија на западу. Климатски се дели на три висинска појаса. Најнижи tierra caliente (врућа земља) обухвата тропске равнице у источном приморју са високом температуром и великом количином падавина. Изнад тог врућег појаса налази се tierra templada (умерена земља) са умереном климом која је повољна за живот и рад човека. Изнад 2.000 m је tierra fria (хладна земља) где су годишња доба, а нарочито лето и зима, изразита. Унутрашње завале и равнице имају карактеристичну континенталну климу са топлим летима и хладним зимама. Јукатан је изложен суши, док планински крајеви на крајњем југу обилују кишом. Највеће реке у Мексику су Сантијаго и Балсас. У средишњој завали налази се неколико језера: Чапала, Куицео,...

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Мексика.

Мексико се налази у групи средње развијених земаља, а у сиромашној Латинској Америци убраја се у њен најразвијенији део. Главне привредне делатности су: метална индустрија, рударство, металургија обојених метала, пољопривреда и туризам. Захваљујући обиљу вулканских излива Мексико је богат рудама обојених метала-по производњи цинка, сребра, олова и живе спада у групу првих земаља света. У погледу услова за пољопривреду, природа није била издашна према Мексику. Око 1/3 укупне површине чине пустиње, полупустиње и кршевити планински предели, а обрадива површина заузима само 13% укупне површине. Веће су површине под пашњацима и шумама. Обрадива површина шири се вештачким наводњавањима. Основу исхране становништва чине кукуруз и пасуљ, а и у главне производе спадају: пшеница, памук, кафа, шећерна трска, наранџе, банане и ананас. По приходима од иностраног туризма, који углавном потиче од туриста из САД-а, Мексико се налази међу првим земљама света. Мексико извози: руде, обојене метале, нафту, памук, воће, шећер, дуван и месо, а увози пшеницу и разне индустријске производе. Спољнотрговинска размена обавља се највећим делом са САД-ом.

[уреди] Спољашње везе

• Mexico News
• Gob.mx - страна владе (на шпанском)
• Presidencia - страна председника
• Cámara de Diputados -
• Cámara de Senadores - страна сената
• México Travel