Порторико

Из пројекта Википедија

Слободна држава Порторико (шпан. Estado Libre Asociado de Puerto Rico; Енгл. Commonwealth of Puerto Rico) је једно од Америчких вањских подручја , Острвска држава Кариба удружена са САД-ом. Састоји се од острва Порторико и више мањих острва , Виеqуес, Цулебра, Цулебрита, Паломино, Мона и Монита. Порторико је најисточнији и најмањи острво Великих Антила

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Порторика.

Открио га је Кристофор Колумбо на свом другом путовању 1493 чиме је постао дијелом шпанских посједа. Петнаест година касније Јуан Понце де Леóн је почео са колонизирањем острва, што је довело до исријебљења Индијанаца и "увоза" црних робова .

Још прије добивања унутрашње аутономије 1897 од Шпањолске, на отоку је 1837 укинуто ропство.

Годину дана касније, 10. просинца 1898., Сједињене Америчке Државе су анектирале Порторико. То је била посљедица шпањолско-америчког рата. Са доношењем Јонесовог акта (1917) Порторико поново добива право на унутрашњу самоуправу, која се 1948 још проширује. 25. српња 1952 оток добија статус доминиона.

У гласовањима 1967. и 1993. порториканци су се изјаснили против неовисности и за наставак повезаности са САД-ом. Реорганизацију у стандардну америчку Савезну државу су одбили, предност су дали статусу из 1952. године.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Порторика.

Порторико је придружена слободна држава унутар САДа.

Парламент: Заступнички дом са 54 члана и Сенат са 28 чланова.
Директни избори Гувернера сваке 4 године.

Порториканци су грађани САДа, али на изборима у САДу немају гласачко право. У представничком дому Конгреса САД-а Порторико је заступљен са једним претставником али без права гласа.

На једном од малих отока испред Порторика, Виеqуесу, морнарица САД-а је од Другог свјетског рата тестирала оружје не обазирући се при томе превише на становништво и околиш. Грађани су повремено запосједали то подручје. Борили су се, дијелом потпомогнути и од стране локалних политичара, за тренутни прекид маневара. Стрељиво, међу осталим и оно са осиромашеним ураном и остатци кемикалија доводе, по њиховом мишљењу, до повећаног постотка обољевања дјеце од Рака као и других утјецаја на здравље становништва. Након политичке борбе која је трајала десетљећима, 2001. је постигнут договор са Владом САД-а, па је у свибњу 2003 почело повлачење војних снага САД-а са отока Виеqуес.

[уреди] Странке

Политичко поднебље у Порторику се разликује од америчког. Имају више странака које су својим дјеловањем окренуте прије свега унутарњим проблемима Порторика.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Порторика.

Оток је брдовит са пуно брдовитих подручја (60% површине), али има и подручја са кишним шумама , пустињама и плажама.

Највиши врх: Церро Ла Пунта (1.338 м)
Најдужа ријека: Ла Плата (80 км)

Оток је окружен врло дубоким дијеловима оцеана: дуж сјевера отока протеже се Порториканска бразда са дубином од 9.219 м у Атлантику, а на југу је венецуелански базен дубине 5.649 м у карипском мору .

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Порторика.

Становништво Порторика је подијељено на 78 опћина. Више од 80% од непуних 4 милијуна становника Порторика су католици (практични католици су њих око 55%). Иако је оток дио САД-а, само њих око 10% се изјашњава да су Американци. Већина (читавих 87%) сами себе виде као потомке Шпањолаца или афричких робова. Као први језик, шпањолски говори више од 93% а први језик је енглески само за њих 7%. На свеучилиштима се углавном предаје само на енглеском.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Порторика.

Најважнији пољопривредни производи су им шећерна трска, банане, кава, ананас и духан, а важан је и риболов. Важније индустијске гране су прехрамбена производња, текстилна и цементна индустрија и производња стројева, али је важан господарски фактор и туризам.

У Арецибу се у једној котлини налази Телескоп Арецибо, највећи радио-телескоп на свијету.

[уреди] Клима

За више информација погледајте Клима Порторика.

На острву влада субтропска клима са просјечном температуром од 28°Ц. Сјеверна обала и виши дијелови отока имају редовите пљускове, док је јужни дио релативно сух.

	Сједињене Америчке Државе Политичка подела
Федерални округ	Округ Колумбија
Државе	Ајдахо \| Ајова \| Алабама \| Аљаска \| Аризона \| Арканзас \| Вајоминг \| Вашингтон \| Вермонт \| Вирџинија \| Висконсин \| Делавер \| Западна Вирџинија \| Илиноис \| Индијана \| Јужна Дакота \| Јужна Каролина \| Јута \| Калифорнија \| Канзас \| Кентаки \| Колорадо \| Конектикат \| Луизијана \| Масачусетс \| Мејн \| Мериленд \| Минесота \| Мисисипи \| Мисури \| Мичиген \| Монтана \| Небраска \| Невада \| Њујорк \| Њу Мексико \| Њу Хемпшир \| Њу Џерси \| Оклахома \| Орегон \| Охајо \| Пенсилванија \| Род Ајленд \| Северна Дакота \| Северна Каролина \| Тексас \| Тенеси \| Флорида \| Хаваји \| Џорџија
Придружене државе	Америчка Самоа \| Гуам \| Северна Маријанска острва \| Порторико \| Девичанска острва
Острвске територије	Бејкер \| Вејк \| Џарвис \| Кингмен \| Мидвеј \| Наваса острво \| Палмира \| Џонсон острво