Гваделуп

Из пројекта Википедија

Гваделуп
Guadeloupe


(Лого региона Гваделуп)	(Незванични грб Гваделупа)

Званични језик

француски

Главни град

Бас-тер

Председник регионалног већа

Викторин Лурел

Председник генералног већа

Жак Гијо

Површина
- укупно
- % воде

1 703 km²
0,26%

Становништво
- укупно (2005)
- Густина

448.713
258 стан./km²

Универзално време -4

Међународни позивни број

590

Гваделуп (фра. Guadeloupe) је једна од француских прекоморских територија и уједно највеће острво малог архипелага у Антилима (Карипско море). Налази се око 600 километара северно од обале Јужне Америке, и 600 километара источно од Доминиканске републике.

Кристофор Колумбо је био први европљанин који је открио ово острво, 4. новембра 1493. Назвао га је Гваделупе по шпанском ходочасничком центру Санта Марија де Гваделупе. Упркос отпору локалних индијанаца, Французи су успели да колонизују Гваделуп 1635.

[уреди] Географија

Мапа архипелага

Архипелаг се налази на 16° 20' сгш, што је иста позиција на северу попут Тајланда или Хондураса, а по географској дужини налази се на подневку Лабрадора и Фолкландских острва.

Архипелаг Гваделуп се састоји већим делом из два острва раздвојена појасом мора под именом „Слана река“, а повезана преко 2 моста. Веће од ова два острва је Бастер (Basse-Terre - ниска земља, 848 km²), вулканског порекла, са активним вулканом Суфријер висине 1467 метара. Друго острво је Гранд-тер (Grande-Terre - велика земља, 588 km²). На стенама Гранд-тера налазе се главне туристички хотели и плаже.

Остала острва архипелага су:

Ла Дезирад (La Désirade)
Мари Галант (Marie-Galante)
Острва Светаца (Les Saintes) : 9 острваца са 2 насеља
Острва Петит-тер (Petite Terre - мала земља)

[уреди] Државна управа

Департман Гваделуп (бело)

Гваделуп има статус француског департмана и региона. Административно, Гваделуп укључује два мања удаљена острва: Свети Бартоломеј и северни део острва Свети Мартин (јужни део припада Холандским Антилима).

[уреди] Економија

Лоша економска ситуација Гваделупа се описује са два индикативна податка: проценат незапослености је 27,8 % (1998), а проценат покривености увоза извозом је 6 % (1996). Ипак, БНП по становнику је 9.000$ годишње, што је више од суседних, независних острва.

Пољопривреда (шећерна трска, банане, диње, итд.) преживљава захваљујући субвенцијама државе. Малобројна индустрија на острву је углавном прехрамбена: шећеране, производња рума и конзервисане хране. Постоји и једна цементара. Туризам је једини сектор економије који је успешан.