Јан Хус
Из пројекта Википедија
Јан Хус (око 1369.-6. јул 1415.) је чешки проповедник, филозоф, мислилац и идеолог чешке реформације. Био је ректор Карлова Универзитета у Прагу. Његови следбеници су звани хусити. Католичка црква је његово учење сматрала јеретичким, па је Хус 1411. екскомунициран. На концилу у Констанци је осуђен, па је у Констанци спаљен на ломачи 6. јула 1415.
Хус је био претходник протестантског покрета. Он је национални херој Чешке, па је 6. јул државни празник Чешке.
Садржај |
[уреди] Папска шизма
Универзитет у Прагу је око 1408. био растрзан папском шизмом, током које су двојица папа полагали право да буду папе. То су били папа Гргур XII и Авињоски папа Бенедикт XIII. Краљ Венчеслав је сматрао да папа Гргур XII може спречити његов евентуални избор за Светог Римског Цара и зато наређује свим свештеницима да буду неутрални према обојици папа. Исто је вредило и за универзитет.
[уреди] Универзитетски гласови
Карлов Универзитет у Прагу је био битан фактор и на њему су Чеси имали само један глас од укупно 4. Краљ Венчеслав је издао декрет по коме Чеси треба да имају три гласа, а остале три нације свака по један глас. Због те одлуке немачки професори и студенти напуштају Праг 1409. и одлазе у Лајпциг. Јан Хус је постао први ректор чешког универзитета, а уживао је подршку двора. У међувремену учења Џона Виклифа су се раширила Бохемијом.
[уреди]
Да би се окончала Западна шизма одржан је концил у Пизи 1408. с циљем да се реши спор двојице папа. Одабрали су новога папу Александра V. Тиме није била окончана шизма него је сад постојао и трећи папа. Хус , његови следбеници и краљ Венчеслав су подржали папу Александра V. Надбискуп је под притискиом краља пристао да подржи трећег папу.
[уреди] Екскомуникација Јана Хуса
Александар V је издао 20. децембра 1409. папску булу, по којој се забрањују све књиге и учење Џона Виклифа. Хус се безуспешно жалио папи захтевајући повлачење те одлуке. Све Виклифове књиге и вредни рукописи били су спаљени, а папа је екскомуницирао Јана Хуса и његове следбенике. У Бохемији избијају немири.
Власт је стала на Хусову страну, а армија Хусових следбеника се повећавала из дана у дан. Хус је наставио са својим учењем, а постајао је све храбрији у својим оптужбама против римокатоличке цркве.
[уреди] Осуда опроста грехова и крсташки рат
Антипапа Јован XXIII је постао наследник Александра V. Позвао је у крсташки рат против краља Ладислава Напуљског, заштитника Гргура XII. По црквама се учило да се опраштају грехови онима, који учествују у крсташком рату. Развила се и трговина индулгенција ( опроста грехова).
Јан Хус је по узору на Џона Виклифа говорио против индулгенција. Хус је тврдио да папа или бискуп немају право да узму мач у име цркве. Говорио је да се требају молити и за своје непријатеље и да људи добијају прави опрост грехова стварним покајањем, а не откупом грехова новцем. Теолози су одговарали Хусу, али безуспешно. Хусови следбеници су спалили папску булу и рекли су да треба слушати Хуса, а не цркву, коју су сматрали поквареном институцијом огрезлом у симонији.
[уреди] Одговор
Одрубљене су главе тројици хусита, који су се супростављали учењу цркве и индулгенције звали преваром . Касније су та тројица сматрани мученицима. Теолошки факултет је тражио од Хуса да представи своје учење и доктрину декану на проверу, што Хус одбија. Теолошки факултет проглашава делове Хусова учења јеретичким. Краљ је забранио те делове, али ни Хус ни Универзитет не слушају.
[уреди] Даљњи развој
Свештенство Прага се жалило папи а овај је дао једном кардиналу да немилосрдно удари против Јана Хуса. Хус је стављен под црквену забрану. Требали су га ухапсити и допремити до надбискупа. Краљ Венчеслав је присилио Хуса да напусти Праг.
Краљ је покушао да помири завађене стране, Сазвао је 1412. племиће у краљевству, па су онда сазвали синод. Хус је захтевао да Бохемија има исту слободу у црквеним пословима, као и друге земље и да осуде може да издаје само државна власт. Доктори са универзитета су захтевали од Хуса да прихвати концепцију цркве, по којој је папа на челу, кардинали су тело цркве и све црквене одлуке се требају слушати.
Хус се томе жестоко супроставио, јер би по томе само папа и кардинали били црква. Хусити су покушали да учине корак према помирењу.
Хусово учење се проширило у Пољску, Мађарску, Хрватску и Аустрију.
[уреди] Концил у Констанци
Сазван је концил у Констанци 1.новембра 1414., да би се окончала Западна шизма. Цар Жигисмунд Луксембуршки (брат од Венчеслава) био је жељан да очисти земљу од сумње у јерес, па је позвао Хуса у Констанцу. Јан Хус је желио да оконча спорове и радо се одазвао позиву.
Жигисмунд Луксембуршки је Хусу обећао слободан пролаз, гарантирајући му сигурност током пута. Жигисмунд му није могао гарантовати сигурност на папском двору, али Хус је мислио да је довољно да је под патронажом цара.
[уреди] Хусово хапшење
Кад је стигао У Констанцу Хус је у почетку живио на слободи, али противници га успевају затворити, тврдећи да намерава побећи. Најпре је притворен у локалној резиденцији, а 8. децембра 1414. смештен је у затвор доминиканског манастира. Жигисмунд Луксембуршки је био разљућен, јер је гарантовао Хусу сигурност. Чак је претио прелатима.
Папа је одредио комитет од 3 бискупа да започну прелиминарну истрагу. Сведоци оптужбе су сведочили, а Хусу је одбијено да има обрану. Био је затворен 73 дана, лоше храњен, стално у ланцима и мучен болешћу.
[уреди] Суђење
Први пут је суђен 5. јуна 1415. и у ту сврху пребачен је у фрањевачки манастир, где је провео остатак живота. Јан Хус је признао да обожава Џона Виклифа. С друге стране негирао је да је бранио забрањени део Виклифовог учења. Он се само супростављао општој осуди Виклифова учења.
Хус је изјавио да пристаје да се повинује, ако га могу уверити у грешке. Желио је само праведније суђење и више времена да објасни своје виђење. Сматрало се да се он заправо предао и затражили су од њега да призна:
- да је грешио у својим тезама
- да их убудуће неће понављати
- да опозове своје учење, тј да га сматра погрешним
- да даде изјаве супротне својим тезама.
Пристао је да повуче тезе, које је скуп сматрао погрешним. Пристао је да их убудуће не користи, али рекао је да их не може сматрати погрешним, јер би то било против његове савјести. После суђења 8. јуна покушали су да га наговоре да опозове своје учење.
Жигисмунд Луксембуршки је сматрао да би Хусово ослобађање било опасно за земљу. Разматрао је политичке последице.
[уреди] Осуда и извршење
Осудили су га 6. јула 1415. на свечаном концилу у катедрали. Гласало се да ли да се осуди на смрт или да живи. Огромна већина је гласала за смртну казну. После литургије Хуса су увели у цркву, где је бискуп држао говор о дужности искорењивања јереси и читао је изводе са суђења. Хус је протествовао и упућује жалбу Христу. Бискуп је осудио Хусово учење, а Хус је опет протествовао и тражио је бога да опрости свим његовим непријатељима.
Обучен је био у свештеничко одело и тражено је да се одрекне свог учења. Јан Хус је одбио. Почело је понижавање скидањем свих свештеничких обиљежја са њега и проглашавају да га се црква одриче и да га предају световним властима. Стављен је шешр на његову главу са натписом "Јерес". Одатле је одведен до ломаче.
Ту је клекнуо и гласно се молио. Неки људи су тражили да му буду исповедници, али свештеник је рекао да јеретици не заслужују исповед. Свукли су га и завезали за ступ усред ломаче. Поново је тражено да опозове своје учење. Хус је одбио речима: "Бог ми је сведок да ја никад нисам учио оно за што су ме лажни сведоци оптужили. Са вером у бога с којом сам писао, учио и проповедао умирем данас с радошћу."
Горећи на ломачи још се молио богу. Његов прах је разбацан около по Рајни. Папа Јован Павле II извинио 18. децембра 1999. за спаљивање Јана Хуса.
