Itrijum

From Wikipedia

Sr - Y - Zr   Sc Y Lu       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj	Itrijum, Y, 39
Pripadnost skupu	prelaznih metala
grupa, perioda	IIIB, 5
gustina, tvrdoća	4472 kg/m3, bez podataka
Boja	srebrnosiva Image:Itrijum.jpg
Osobine atoma
atomska masa	88,90585 u
atomski radijus	180 (212) pm
kovalentni radijus	162 pm
van der Valsov radijus	bez podataka
elektronska konfiguracija	[Kr]4d15s2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 9, 2
oksidacioni broj	3
Osobine oksida	slabo bazni
kristalna struktura	heksagonalna
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	1799 K (1526 °C)
temperatura ključanja	3609 K (3336 °C)
molska zapremina	19,88×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	363 kJ/mol
toplota topljenja	11,4 kJ/mol
pritisak zasićene pare	5,31 Pa (1799 K)
brzina zvuka	3300 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	1,22 (Pauling) 1,11 (Alred)</
specifična toplota	300 J/(kg*K)
specifična provodljivost	1,66×106 S/m
toplotna provodljivost	17,2 W/(m*K)
I energija jonizacije	600 kJ/mol
II energija jonizacije	1180 kJ/mol
III energija jonizacije	1980 kJ/mol
IV energija jonizacije	5847 kJ/mol
V energija jonizacije	7430 kJ/mol
VI energija jonizacije	8970 kJ/mol
VII energija jonizacije	11190 kJ/mol
VIII energija jonizacije	12450 kJ/mol
IX energija jonizacije	14110 kJ/mol
X energija jonizacije	18400 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 87Y (veš.) 80,3 sati z.e.   87Sr 88Y (veš.) 106,6 dana β+   88Sr 89Y 100% stabilni izotor sa 50 neutrona 91Y (veš.) 58,5 dana β-   91Zr
tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Itrijum (Y, latinski ytrium) - je metal IIIB grupe

Ima 32 izotopa čije se atomske mase nalaze između 80-99. Postojan je samo jedan - izotop 89, koji predstavlja 100% prirodnog sastava tog elementa.

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 30 ppm (eng. parts per million) u obliku minerala ksenotimita.

Otkriven je 1794 godine od strane J. Gadolina u Finskoj.

To je jedan od četri elemenata koji su dobili imena po švedskim gradovima.

Gradi hidride, okside, fluoride i hidrokside. Hidridi itrijuma se koriste kao vrlo jaka redukciona sretstva.

Biološki značaj - pretpostavlja se da izaziva rak.

U čistom obliku itrijum je srebrnosiv metal. Na njegovoj površini se stvara postojan sloj oksida, kao i kod aluminijuma. Njegove hemijske osobine podsećaju na magnezijum. Lako se pali ali ne sam od sebe. Sa vodom reaguje veoma sporo gradeći hidroksid. U čistom obliku se koristi kao jedan od elemenata u proizvodnji televizijskih ekrana. Lampe od legure itrijuma sa Volframom se koriste u rendgenografiji.