Египат

Из пројекта Википедија

Координате: 22°-32° СГ Ш, 25°-36° ИГД

Арапска Република Египат је држава у североисточној Африци. Део египатске територије, Синајско полуострво, налази се на подручју Азије. На западу граничи са Либијом, на југу са Суданом, на северу са Средоземним морем а на истоку са Израелом и Газом. Некада се у српском језику Египат називао Мисир, то се задржало у неким старим књигама.

Садржај 1 Историја 1.1 Историјско раздобље Египта 1.2 Подела египатске историје и преглед династија 2 Географија 2.1 Рељеф 2.2 Клима 2.3 Хидрографија 2.4 Флора и фауна 2.5 Природне одлике и ресурси 3 Регионална подела 4 Трговинска размена и проблеми 5 Становништво 5.1 Религија 5.2 Језик 5.3 Етничке групе 5.4 Образовање 5.5 Друштвена структура 5.6 Начин живота 6 Уметност 7 Привреда 7.1 Примарни сектор 7.1.1 Пољопривреда 7.1.2 Риболов 7.2 Секундарни сектор 7.2.1 Мануфактура 7.2.2 Рударство 7.2.3 Енергија 7.3 Терцијарни сектор 7.3.1 Туризам 7.3.2 Саобраћај 8 Култура 9 Литература 10 Види још 11 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Египта.

Пре око 5.000 година на обалама реке Нил у северној Африци развијала се по много чему невероватна цивилизација старог Египта. Њен развој је трајао преко 3.000 година - дуже него иједне друге цивилизације у светској историји! Данас је Египат једна од најразвијенијих и најутицајнијих арапских држава и налази се између Африке и Блиског истока. Египат има историју дугу 6.000 година и многе туристичке атракције - пре свега пирамиде као једино преостало од седам светских чуда, затим огромни кип сфинге, гробницу краља Тутанкамона и многе друге.

[уреди] Историјско раздобље Египта

Скоро истовремено са појавом палеолитског човека у Европи, налазимо трагове људи и у ушћу Нила на египатској висоравни која је омеђена Либијском пустињом на западу, Арапским полуострвом на истоку, Средоземним морем на северу и првим катарактом Нила на југу. Нил је друга река по дужинина у земљи а протеже се од извора речице Кагера која се улива у језеро Викторија-Нyанза из ког даље истиче Викторијин Нил. Укупна дужина те чудесне реке износи 6.497 km.

У Горњем Египту киша готово никад не пада, док у доњем Египту око Каира, пада повремено и не обилно. Због тога је свакогодишња нилска поплава заиста највећи догађај у целој земљи јер од ње зависи таложење плодоносног муља који даје благостање. Потпуно је разумљиво што су Египћани од најстаријих времена Нил сматрали светом појавом, па су га чак прогласили божанством. Савладавањем технике обраде камена у микролите (малене прецизне камене алатке) означен је прелаз из палеолита у Мезолит или средње камено доба. За то доба најкарактеристичнија је Капсијенска култура.

Задња фаза Себилијенске културе, одговара раној Натуфијској култури у Палестини, па је можемо датирати између 9. и 7. миленијума пре Криста. Најстарији налази неолитског човека Египта пронађени су у Фајуму и датирају из 4400. до 4200. године пре нове ере.

То су налази каменог ручног клина и керамичке посуде у фрагментима, но оне, за разлику од других налазишта тог доба у Европи, нису били in sity, односно на месту настанка, него су донешени Нилом из горњег тока. Око њих не постоје ни кости ни други остаци човека ни насеља па је тешко утврдити одакле заиста потичу, но са сигурношћу се може тврдити да су налази заиста из тога доба.

Тек у Неолиту настаје Египат који познајемо (Древни Египат) јер се људи стално насељавају у долини Нила и постају пастири и пољопривредници. Некако у то доба, почетком 6. века и годишња мена Нила се устаљује. Са том предвидивом стабилношћу коју људи препознају и користе почиње ера благостања за ту земљу све до данас.

Прва енеолитска (металнодобна) култура старог Египта је Бадаријанска култура коју датирамо под крај петог миленијума пне. име је добила по налазишту Ел Бадари . Она траје око 400 година тј. од 4000. до 3600. пне.

Млађа од те културе назива се Амратијанска култура према налазишту у ел Амреху. Након ње следи Герзеанска култура имена по налазишту у близини места Герзеха који се налази у оази. Њу стављамо у доба између 3600. до 3400. пне. Последња фаза те културе, која је уједно и последња преддинастичка култура, прелази у историјско раздобље.

[уреди] Подела египатске историје и преглед династија

За више информација погледајте Египатске династије.

Праисторијска времена

Најстарије доба. Време божанских династија

Прве државе у Доњем Египту. Краљеви поштиваоци Хоруса

Тинијске династије (I и II) око 3315. – 2895. год. пне.

Стара држава

III Мемфиjска династија 2895.-2840. IV Мемфиска династија 2840.- 2680. V Мемфиска династија 2680.-2540. VI, VII и VIII Мемфиска династија 2540.-2360.

Прелазно раздобље X и XI Хераклеополска династија 2360. 2180.

Средња држава (2160.-1580.)

XI Тебанска династија 2160. – 2000. XII Тебанска династија 2000. – 1785.

Распад државе и владавина странаца (1785.-1680.)

XIII династија 1785.-1680.

Од XIV до XVII династије – владавина Хикса 1680.-1580.

Нова држава

XVIII Тебанска династија 1580.- 1310.

XIX Тебанска династија 1310.- 1200.

XX Тебанска династија 1200. – 1085.

Египат под влашћу Либијских плаћеника , Етиопљана и Асираца. 1085. – 663.

XXI Таниска династија 1085. – 950.

XXII Бубастика династија 950.-730.

XXIII Таниска династија 817.-730.

XXIV Саиска династија 730. – 715.

XXV династија – Превласт Етиопије 751.-656.

Превласт Асираца. 671.-663.

Саиска држава

XXVI саиска династија 663. – 525.

XXVII династија – Прва персијска владавина 525.-404.

XXVIII династија 404.- 398.

XXIX династија 398.-378.

XXX династија 378.-341.

Друга персијска владавина – 341.- 333.

Птолемејевићи 331.- 30. пне.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Египта.

Географски положај Египта је изузетно повољан. Синајско полуострво представља копнени мост који повезује Египат са Азијом. Средоземним морем повезан је са Европом, а Суецки канал представља важан трговачки чвор између два континента.

На северу је Средоземно море, на истоку Газа, Израел и Црвено море; на југу Судан и на западу Либија. Максимална дужина север-југ износи 1.105 км и максимална ширина 1.129 км. Површина Египта износи 997,739 км². Мање од десетине од укупне територије Египта је насељено и цивилизовано. Територија обухвата долину и делту Нила, одређен број земљу дуж Суецког канала који повезује Средоземље са Суецким заливом, рукавцем Црвеног мора.

[уреди] Рељеф

Више од 90% територије заузимају пустиње, укључујући Либијску (ткз. Западну пустињу) на западу; део Сахаре, Арабијску пустињу (ткз. Источну) која граничи са Црвеним морем и Суецким заливом, на истоку. Либијска пустиња позната је као «велико песковито море» у коме постоји неколико депресија од којих је највећа Катара. Од пустињских оаза у Либијској пустињи најпознатија су: Баријах, Дактила, Каријах, Фарафра и многе друге.

На изразитом југу дуж границе са Суданом налази се Нубијска пустиња, огромна територија камених површина и песковитих дина. Синајско полуострво обухвата песковите пустиње на северу и огромне планинске венце на југу са застрашујућим врховима који се издижу и до 2.100 м изнад Црвеног мора. Планина Катарина (Јабал Катринах, 2,637 м) највећа је планина у Египту. Налази се на Синајском полуострву као и планина Синај (Јабал Муса) где је према хебрејској Библији Мојсије примио десет божијих заповести.

Река Нил улази у Египат из Судана и тече северно према Средоземном мору. Својом целом дужином од јужне границе до Каира Нил подсећа на дуги ходник јер се изнад његове долине издижу високе стене.

Јужно од града Идфуа долина Нила ретко да достиже ширину већу од 3 км. Од Идфуа до Каира просечна ширина долине износи чак и до 23 км и већи део западне стране је искориштен за пољопривреду. Око Каира долина се стапа са делтом и заузима 250 км средоземне обале. Наноси алувијалног муља и другог речног материјала после поплава Розете, Дамијете и других река начинили су делту најплоднијом регијом Египта. Ипак, иако поплаве доносе плодан муљ [Асуан] чини све да смањи годишњи број поплава, због ерозије у приобалном подручју коју врши слана вода.

У Египту постоји много језера. Језеро Насер, огромни резервоар близу Асуана, простире се дуж Суданске границе. Низ плитких и сланих језера смештени су на крајевима делте према мору. Друго веће језеро је Биркат Кварун које се налази у унутрашњости тј. у пустињи северно од града Фајум.

[уреди] Клима

Египат се налази у суптропском подручју. Климу одликују врућа и сува лета и топле зиме, тј. топли периоди од маја до септембра и хладни од новембра до марта. Највише температуре у оба периода условљене су северним ветровима. У обалним подручијима просечне температуре крећу се од максималне 37°C до минималне 14°C. Велика температурна варирања најчешћа су појава у пустињама од максималне дневне 46°C до минималних 6°C током ноћи. Током зимског периода температуре током ноћи падају и до 0º. Подручја са највећом влажности налазе се дуж средоземне обале, а просечна кол. падавина износи 200 мм годишње, док је просечна количина падавина у Каиру само 26 мм годишње, а у пустињским областима киша пада једном у неколико година. Количина падавина опада идући ка југу, док температура расте.

Камсин (сув и топао пустињски олујни ветар) јавља се у априлу и мају, а достиже брзину и до 150 km/h.

[уреди] Хидрографија

Нил улази у Египат код Вади-Халфе на његовој јужној граници. Тече кроз пустињу 1,5-2 км широком долином до Асуана. Од Асуана пошто пређе своју последњу катаракту, Нил тече кроз долину која се шири од 5-20 км и протеже до Каира неких 700 км. Даљих 300 км до мора пролазе нилске воде кроз врло пространу делту, разгранату у много рукаваца. Делта завршава са лагунском обалом дугом 250 км.

Долину и делту Нила покрива изузетно плодно земљиште које је река хиљадама година таложила у слој дебео 10-12 м. Сваке године од августа до октобра водостај Нила порасте, река се излије из корита и поплави своју долину и делту. После повлачења оставља за собом муљ који обнавља плодност тла.

На територији Египта Нил не прима ни једану сталну притоку. Клима која влада над долином је изразито топла, пустињска. Само морска обала познаје кише. У долини Нила влада трајна ведрина. Вегетацијско доба уопште се не прекида; биљке непрестано расту и дозријевају. Те природне околности створиле су од долине Нила највећу речну оазу на свету. Колико се може из историјских извора закључити људи се већ 6.000 година користе тим тлом и поплавама Нила: граде канале, подижу насипе, извлаче воду, све до наших дана.

Осим плодног тла и нилске воде природа је обдарила Египат и значајним рудним богадством. На Синајском полуострву и у црвеноморском приморју има издашних извора нафте. У том приморју јављају се и фосфати. А западно од делте у средоземном приморју има камене соли.

[уреди] Флора и фауна

Вегетација Египта ограничена је на делту, долину Нила и пустињске оазе. Највише распрострањена је кокосова палма. Од осталих врста дрвећа овде се налазе акација, тамарис, кароб. Дрвеће које је донето са других континената су чемпрес, еукалиптус, мимоза као и разне врсте воћки. Алувијално тло Египта, нарочито у делти, погодно је за гајење различитих биљака и култура, укључујући грожђе, разне врсте поврћа, цвећа попут лотуса, јасмина и руже. У пустињским пределима најчешће расте шибље и трава за стоку. Папирус, некада заступљен дуж Нила, сада се може наћи на самом југу Египта. Због пустињске климе, Египат има неколико домаћих дивљих животиња. Газеле у пустињи, као и лисице, хијене, шакали, дивљи вепрови насељавају различита подручја, углавном делту и планине дуж Црвеног мора. Од рептила живи неколико врста отровних змија. Крокодили, настањени некад у Доњем Египту, данас углавном живе на подручју Горњег Египта. Од птица живи фламинго, орлови, лешинари, пеликани и још преко 493 познатих врста. Настањени су и многи инсекти, а шкорпиони живе у пустињским пределима. У језерима и у Нилу живи око 70 врста рибе.

[уреди] Природне одлике и ресурси

Египат се налази у суптропском појасу, обухвата источни део Сахаре, са низијама западно од Нила и планинским узвишењима на истоку, у приморју Црвеног мора. Лети влада велика врућина, која расте како се иде према југу, где практично и нема падавина. Оне су ретке већ у делти, где износе око 50 mm годишње. Долина Нила, корисне ширине 3 - 15 km има изузетан значај због рационалног коришћења поплава које повећавају плодност земљишта. Асуанска брана је регулисала наводњавање (обезбјеђујући истовремено највећи део електричне енергије), омогућила је добијање нових плодних површина, повећала годишњи број жетви (понекад и 4 годишње). Египат увози половину хране која му је потребна.

Готово половина становништва још увек живи од пољопривреде али егзодус са села доприноси бујању градова, у првом реду Каира и Александрије, у којима живи више од 50% становништва. Индустрија је слабо развијена, изузев текстилне, шећерне, металургије и нафтне.

[уреди] Регионална подела

Горњи Египат обухвата долину Нила од јужне египатске границе па до близу Каира. Захваљујући вештачком наводњавању у том дугом појасу преовладава узгајање памука и шећерне трске. Памук је заузео простране површине у облику монокултуре. У Горњем Египту знатне се површине засавају јечмом и просом, а добро успевају и друге житарице (кукуруз, пшеница, пиринач). Уз куће расту и датулине палме. Уз рубове долине има добрих маслиника и агрума. Највећи град у том делу Египта је Асyат. Од њега се одваја канал који води у велику оазу Фајум у којој се узгајају памук и житарице. На југу уклесани су у стенама кипови фараона, а долином се простиру рушевине храмова и палата у Теби, Луксору и Карнаку. Услед подизања нивоа воде изградњом бране Асуана многи споменици су потопљени.

Доњи Египат обухвата пространу делту Нила. Делта даје зими жетву пшенице, јечма и поврћа. Летна жетва састоји се углавном од памука и пиринча. Јесењска доноси кукуруз и просо. Осим тога у делти роди и разно воће (датуле, банане, агруми, смокве, кајсије, брескве, јабуке, крушке...).

Доњи Египат је испресецан густом мрежом путева и железничких пруга. Нилом и бројним каналима плове многе лађе. Ово је густо насељено подручје са главним центрима: Каиро, политичка и културна метропола, административни, трговачки и туристички центар; Александрија, главна египатска лука, метропола трговине памуком, житом, шећером и воћем. Источно од делте Нила протеже се зона Суецког канала. Тај велики светски морски пут под египатском управом и одговорношћу ангажује на десетине хиљада египатских службеника и радника. На северном улазу у канал развила се модерна лука Порт Саид, а на јужном улазу лука Суец.

[уреди] Трговинска размена и проблеми

Нафта је заузела прво место на списку најзначајнијих извозних производа. Велики дефицит у спољнотрговинској размени не може у потпуности да се покрије дознакама радника на привременом раду у иностранству, приходом од Суецког канала и туризма, који је веома развијен. Он повећава терет спољног дуга земље, која има низак животни стандард и у којој демографски раст и даље представља кључни проблем.

Са просечном густином насељености од близу 1200 становника на km², Египат је најгушће насељена земља на свету (ако се изузму неке веома мале државе) .

[уреди] Становништво

Према попису становништва из 2003. Египат је имао 74.718.797 становника. Просечна густина насељености је 75 становника/km². Становништво се муњевито повећава захваљујући високом наталитету, тако да је Египат на пример 1976. имао тек 36.626.204 становника.

Етнички састав: Египћани 98 %, Нубићани 0.8 % и други.

[уреди] Религија

Службена религија у Египту је ислам. Према цензусу из 1986. 94% Египћана су муслимани. Највећа религијска мањина су Копти. Они са осталим мањинама (православни Грци и Јермени, католички Грци и Јермени и протестанти) чине 4% од укупног броја становника. Копти и остале мањине сматрају да службени попис није тачан те да они чине 10 % од укупног броја.

На овом простору живели су Јевреји, иако у малом броју, врло економски важни. Напустили су земљу после 1956. када су оружане снаге Израела, Француске и Велике Британије напале Египат.

Почетком 80-их година исламски војници припадали су исламским групама и Џихаду. 1992. почела је кампања оружаног насиља са центром у Каиру и Горњем Египту чији је циљ био основати владу стриктно засновану на Исламском праву. Жртве овог насиља били су Копти, владини службеници и туристи. Организације за људска права установили су да египатска влада врши дискриминацију над Коптима. Влада пориче ове оптужбе али и даље су права Копта ограничена.

Религије: Муслимани 94 %, Хришћани ( копти ) 6 %.

[уреди] Језик

Службени језик у Египту је арапски. Стандардни књижевни арапски језик разумеју само високо образовани људи. Нубијанци говоре старим језиком. Бербер се употребљава у неколико насеља у оазама Западне пустиње. Хришћани употребљавају коптички језик, на којем је служена литургија. У употреби су енглески и француски међу образованим Египћанима.

[уреди] Етничке групе

Због шаролике расне структуре староседеоци Египта су били подељени у етничке групе, данас разлог томе су употреба различитих језика и припадање различитим религијама. Многи Египћани су потомци древних Египћана, популације која је била насељена у североисточној Африци. Близу 4.000 арапских коњаника заузело је Египат и проширило ислам. Арапски досељеници почели су се мешати са староседеоцима, ступајући у брачне односе. Данашњи Египћани воде порекло и од других освајача посебно Римљана, Грка и Турака. Одвојена староседелачка група Нубијанци живели су у северном Судану и јужном Египту. На хиљаде њихових села поплављена су изградњом језера Насер у близини Асуана. Нубијска популација данас је сконцентрисана у Асуану и Каиру. Влада их не признаје као етничку мањину. Мали број Грка, Италијана, Јевреја и осталих мањина се стопио са домаћим хришћанским и муслиманским становништвом.

[уреди] Образовање

988. основан је Универзитет у Ал-Азхару. Ово је најстарији универзитет на свету и водећа институција у изучавању виших исламских наука. Почива на мрежи религиозних школа паралелних државном систему.

Универзитет у Каиру, основан 1908, такође је водећа институција вишег образовања. Постоји још дванаест државних универзитета, у Каиру, Асуану, Александрији...

Амерички Универзитет у Каиру је једини приватна институција вишег образовања.

Брз раст популације озбиљно су преоптеретили систем образовања. Учионице су од основних школа до универзитета препуне, а школама недостаје радни материјал за адекватно образовање. Много дјце нередовно похађају школу или чак никако, јер морају радити да би издржавали своју породицу. Према попису из 2001. 70,7 % становништва је писмено, од тога 77,2 % мушкараца и 63,8 % жена.

[уреди] Друштвена структура

У Египту становништво се од давнина бавило углавном пољопривредом. Пре аграрне реформе сиромашни радници нису поседовали никакву земљу. Аграрном реформом ограничена је површина земље коју породица или појединац може поседовати, а те границе су још више смањене после 1961. и 1969. Ова ограничења су сломила политичку и друштвену моћ богатих земљопоседника. Упркос реформама, нижи слој опет је добио мало или чак није добио ништа од обрадиве земље. Као последица тога мигрирали су у градове тражећи посао да би се прехранили. Већина их се запослила у индустрији која се убрзано развијала због владиних индустријализацијских програма од 1950-1960. Ипак многи су остали незапослени, тако да је велики број фармера, градских радника и професионалаца мигрирало у Саудијску Арабију, Либију и остале земље богате нафтом, тражећи посао и плату шест пута већу него што су у Египту могли зарадити. Миграције из села у градове и миграције у друге земље настављене су и 1990-их. Само 40% се бавило традиционалним занимањима (риболовом, узгојем биљака и животиња), док је 2,5 милиона Египћана радило у иностранству.

[уреди] Начин живота

Постоје два главна сталежа. У први спадају елита и образована западна висока и средња класа. Другој групи, која је знатно већа, припадају сиромашни фармери, градско становништво и радничка класа. Постоје огромне разлике у начину живота, навикама, исхрани, облачењу итд. 1970. влада је представила либералну економску политику познату као «отворена врата». Ова политика највише је одговарала првој групи, јер су се повезали са страним капиталом и културом, док другој групи су знатно отежали живот, јер нису у стању да себи приуште оно сто је представљено на телевизији, градским билбордима или у новинама.

У прошлости жене из нижих сталежа радиле су у пољима са својим мужевима да би могли издржавати своју породицу, док су жене из високих сталежа остајале у кућама истицајући да су њихови мужеви довољно богати да могу сами да издржавају породицу. Данас многе жене раде и због тога носе шалове око главе који подсјећају да су оне и даље муслиманске жене иако раде ван куће. Најчешћа јела у Египатској кухињи су палачинке, кушари (паста са луком и разним травама) и свеже воће и поврће. Чај или кафа је обавезан додатак јелу. Богати Египћани једу и европска јела, посебно Француске кухиње.

[уреди] Уметност

Египат је дуго био центар арабијске и исламске књижевности, архитектуре и примењене уметности.

У модерном периоду многи елементи европског стила се могу препознати у египатском културном животу.

Књижевност: Арапске кратке приче појавиле су се у Египту крајем 19. и почетком 20. века. Заyнаб, египатског писца Мухамед Хусеин Хаyкала, сматра се првим арапским романом. Истакнута личност је Нагуиб Махтоуз, добитник Нобелове награде за књижевност.

Ликовна уметност: Исламска традиција захтевала је представљање људи и животиња у уметности. Као резултат тога у основи исламске умјетности су калиографија и апстрактне арабеске.

Архитектура: У Фатимид ери и Мамлук ери изграђени су многи архитектонски споменици, који о том добу сведоче постојећи и данас у Каиру.

Плес: Најпопуларнији је плес Бели, изводи се у различитим ситуацијама од ноћних клубова до породичних славља.

Позориште и филм: Прва модерна арапска представа изведена је у Каиру 1870. Египат је центар филмске продукције арапског света од 1930.

Библиотеке и музеји: У музеју у Каиру налази се највећа светска колекција древне египатске уметности, укључујући и блага из гробнице фараона Тутанкамона. У Музеју исламске уметности у Каиру, има богата колекција грнчарије, дрвореза и осталих дела исламске уметности. Египатска Народна библиотека садржи највеће колекције арапских рукописа.

[уреди] Привреда

Кроз историју Египта главна привредна делатност је била пољопривреда упркос чињеници да је 95% земљишта под неплодним пустињама. Оно што највише успева на овим просорима је памук, врло важан извор новца. Прва модернија индустријска постројења појавила су се 1930-их година. Индустрализација је порасла 1960-их када је већина индустријских постројења доспело у државне руке. Крајем XX века појавили су се и други важни извори новца од туризма, нафте...

Упркос развоју привреде и друштвеном напретку, Египат је релативно сиромашна земља.

Радна снага
Укупан број радно активног становништва износи 21,7 милиона (70% мушке популације и 30% женске). 34% становништва се бави пољопривредом и риболовом. У секундарном сектору запослено је 22% становништва, а у терцијарном 44%. Од 1961. постоји Египатска трговинска унија која је под управом владе.

[уреди] Примарни сектор

[уреди] Пољопривреда

1999. ова грана привреде заједно са риболовом чинили су 17% бруто националног дохотка. Пре индустријализације, највише су се извозили пољопривредни производи, али тај број се знатно смањио после 1998. на само 6%. Најважнији пољопривредни производи су: памук, житарице, воће и поврће, сточна храна. Површина обрадивог земљишта је знатно мала, али врло плодна. Заузима простор око делте и читаве долине Нила.

Иако је почетком XX века Египат могао да задовољи потребе становништва житарицама, данас 1/4 увози, као и велику количину меса и млечних производа, а извози воће, поврће, шећер и пиринач.

[уреди] Риболов

Риболов је важна грана привреде. Велике количине рибе налази се у Нилу, Црвеном и Средоземном мору.

[уреди] Секундарни сектор

[уреди] Мануфактура

Индустријски производи (рударства, мануфактуре и грађевинарства) чинили су 32% бруто националног дохотка 1999. Основни производи су: текстил, хемикалије, метали, петролејски производи. Нова економска политика довела је до оснивања приватних компанија за производњу аутомобила, електронике и лекова. Већина ових фабрика сконцентрисане су око два највећа центра, Каира и Александрије и у индустријској зони дуж Суецког канала.

[уреди] Рударство

Петролеј је најважнији производ и главни извор прихода. 1980. влада је подстакла производњу природног гаса у циљу снабдевања домаћих потрошача енергијом. Природни гас почео се извозити 90-их година. Главна нафтна и гасна поља су у области Црвеног мора и Либијске пустиње. Египат је богат и фосфатима, солима, каменом и железном рудом.

[уреди] Енергија

Египат поседује довољно енергије да задовољи потребе свих потрошача. Главни извори енергије су хидроелектране близу Асуана. Количине нафте и природног гаса такође задовољавају скоро већину потрошача. Гасне цеви снабдевају све главне центре.

[уреди] Терцијарни сектор

[уреди] Туризам

1999. 4,5 милиона туриста посетило је Египат (од тога 90% посећује Каиро, пирамиде у Гизи, храмове у Луксору и остале занимљивости Египта). Крајем 80-их и почетком 90-их година многи туристи посећују Цревено море у зимском периоду (због предивне и угодне климе).

1992. напад исламских екстремиста на туристе угрозио је туризам, али и то се убрзо поправило, јер је туризам као грана привреде комплетна у рукама приватних власника.

[уреди] Саобраћај

Дужина железничких пруга износи 5.026 км и све су у државном власништву. Главни правци повезују Асуан и градове северно од Асуана са Александријом, на обали Средоземног мора.

Речни путеви искориштени су углавном за транспорт. Највећи промет је на Нилу. Два аутопута повезује Каиро са Александријом, а остали са Порт Саидом, Суецом и Фајумом. Укупна дужина путева износи 64.000 км. Постоје редовни летови из Александрије и Каира до великих светских центара.

У Египат-аир-у, државној авиокомпанији, постоје редовни домаћи и страни летови. Египат има око 80 аеродрома. Највећа поморска лука је Александрија, затим нешто мање су Порт Саид и Суец.

[уреди] Култура

Нагуиб Махфоуз, књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1988. године.

[уреди] Литература

• Напомена: Текст преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.
• „Земље и народи свијета”, Руде Петровић; Просвјета, Загреб 1975.
• Мала енциклопедија, бр.2; Просвета Београд
• Географија свијета, књига 3; Жаверије Стазић, проф.; Фрањо Станић, проф.; Руде Петровић, проф.

[уреди] Види још

• Стари Египат
• Хијероглифи
• Египатски хијероглифи
• Тајне азбуке

[уреди] Спољашње везе

• Влада Египта ((en))
• Државни информативни портал ((en))
• Информативни портал о Египту ((en))

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе
	Источна	Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве
	Јужна	Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд
Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион ·Расејана острва · Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије