Житарице
Из пројекта Википедија
Житарице су једногодишње биљке из фамилије трава (Gramineae), чији зрнасти плодови (жита) служе за исхрану и као сировина у прехрамбеној индустрији. Називају се и злебна жита или цереалије.
Плодови житарица су богати угљеним хидратима,беланчевинама,целулозом,минералним материјама и витаминима.
У првом реду то су: пшеница (tricium), раж (secale), јечам (horedum), пиринач (oriza), овас (avena) и кукуруз (zea maus). Поред наведених у жита се убрајају просо (panicum), сирак (sorgum), хељда и хибрид пшенице и ражи под називом triticale.
Према неким ботаничким особинама, жита се деле на права или стрна, која имају цвет у облику класа и просолика чији је цвет у облику метлице. У права или стрна жита убрајају се пшеница, раж, јечам и овас, а у просолика пиринач и кукуруз.
Жита се деле и према начину прераде. Жита која се прерађују млевењем имају назив млинске сировине, док жита која се прерађују љуштењем имају заједнички назив љуштине.
Најзначајнија млинска сировина свакако је пшеница. Основна систематизација је ботаничка. Економски најзначајнија је обична пшеница (tricium aestivum). Друга по значају тврда пшеница (tricium durum) а следе енглеска пшеница (tricium tugidum), патуљаста пшеница (tricium compactum) и друге. Пшеница се групише и према времену сетве односно жетве. По овој подели све пшенице сврставају се у три групе. Прву групу чине озиме, другу јаре а трећу чине факултативне пшенице.
Садржај |
[уреди] Раж
Са становишта прераде интересантна је само једна врста под називом cereale и то varijetet vilgare. Поред рада на селекцијама ражи и пшенице, у последње време доста се ради на њиховом укрштању при чему се добијају хибриди под називом тритикале (triticale).
[уреди] Јечам
Све форме јечма сврстане су у једну врсту под називом hordeum sativum jesen и то:
- I група - вишереди јечам
- II група - прелазни јечам
- III група - двореди јечам
- IV група - непотпуни јечам
- V група - лабилни јечам
Селекција јечма иде у два основна правца и то према немени. Јечам намењен за производњу слада и јечам намењен за анималну и хуману исхрану треба да је са што већим уделом беланчевина. И у једном и у другом правцу до сада је селекционисан велики број сорти, које су прилагодјене одређеним агроеколошким условима.
[уреди] Овас
Због неколико захтева са повећаном количином воденог талога распрострањеност овса је релативно мала. Већина културних форми овса се дели на овас метличар и овас заставичар. Обе подврсте имају више варијатета који се разиликују по броју зрна. У оквиру сваког варијатета селекционисано је више сорти.
[уреди] Пиринач
Све културне форме пиринча спадају у једну врсту под на зивом обичан пиринач (orizea sativa). У тој се врсти разликује велики број варијатета који се разлиују према присутности или одсуству осја, боји осја и плевице, боји, величини и облику зрна и другим особинама. У оквиру варијатета до сада је селекционисано више хиљада сорти.
[уреди] Кукуруз
Кукуруз се може сврстати у следећу групу: кокичар, тврдунац, зубан, мекунац, воштени кукуруз, шећерац и плевичар. Поред набројаних има и других група које нису значајне са становишта индустријске прераде. Од свих група економски су најзначајнији зубани и тврдунци.
