Намибија

Из пројекта Википедија


Застава	Грб

Мото: Јединство, слобода, правда

Химна: Namibia, Land of the Brave

Главни град

Виндхук

Службени језик

енглески

Председник: Нификепуње Похамба

Премијер: Нахас Ангула

Независност: 21. март 1990.

Површина

- Укупно 825,418 km² (33.)

- Вода (%) занемарљиво

Становништво

- 2002. 1,820,916 (143)

- Густина 2,2/km²

Валута Намибијски долар (100 центи)

Временска зона UTC +1

Интернет домен .na

Позивни број +264

Намибија, службено Република Намибија (енг. Republic of Namibia), је држава у јужној Африци, на обалама Атланског океана. Граничи се на Анголом и Замбијом на северу, Боцваном на истоку и Јужноафричком Републиком на југу. Независност је добила 1990. године од Јужноафричке Републике.

[уреди] Историја

Пустињу данашње Намибије су насељавали и рано време Бушмани, Дамара и Мамака племена 4 века пре нове ере. Територију данашње државе нису населили Европљани до 19. века, када је територија припада Немачкој као Југозападна Африка, делом под Британском конторлом. Јужна Африка је окупирала колонију за време Првог светског рата под олуком Лиге народа до Другог светског рата, када је амексирала територију без међународног признања.

1966 године Марксистичка Југозападна народна афричка организација (енг. Marxist South-West Africa People's Organisation (SWAPO)) лансирала је покрет за независност, али тек до 1988 године је Јужноафричка Република пристала предати своју администрацију Намибији, према мирновном плану Уједињених Нација за цео регион. Независност је добила 1990 и Валвис Беј је предан Намибији 1994. године.

[уреди] Политика

Намибија је република са председником који се бира на изборима за мандат на пет година. Владу предводи премијер, којег, са остатком министара именује председник државе. СВАПО (енг. Marxist South-West Africa People's Organisation (SWAPO)), главна организација која је предводила акцију независнотсти Намибије је и даље највећа политичка странка.

Парламент се састоји из горњег (енг. National Council) и доњег дома (енг. National Assembly). Горњи дом има 26 заступника (2 заступника из 13 регија), доњи дом има 78 заступника (72 се бирају на изборима, док 6 заступника именује председник). Посланици имају мандат од 5 година.

Доњи дом је примарна законодавна власт, док форљи дом више има саветну улогу. Устав Намибије из 1990 године је први устав који има напоменуту важност очувања природе у тексту. Највиша правосудни орган је врховни суд, чије судије су именоване од председника према савету од уставне комисије.

[уреди] Административна подела

Регије Намибије

Држава је подељена на 13 регија и 102 општина. Регије су:

Каприви (Caprivi)
Еронго (Erongo)
Хардап (Hardap)
Карас (Karas)
Каванго (Kavango)
Кхомас (Khomas)
Кунене (Kunene)
Охангвена (Ohangwena)
Омахеке (Omaheke)
Омусати (Omusati)
Ошана (Oshana)
Ошикото (Oshikoto)
Отјозонђупа (Otjozondjupa)

[уреди] Географија

Мапа Намибије

Највећи део рељефа Намибије чине средишње горје са највећим врхом на планини Брандберг (2.606 м). Средишња висораван граничи на западу са Намибијском пустињом, на југу са реком Оранџ и пустињом Калахари. На североистоку се територија Намибије сужава у уски Капријеви појас, назван по немачком канцелару који је успео добити излаз Немачке колоније на реку Замбези.

Клима варира, од пустињске до сутропске. Углавном је вруће и суво, а падавине су ретке и неравномерно распоређене. Хладна Буенгуелска струја, усмерена према северу, смањује колићине падавина.

Од важнијих градова су Валвис Беј, Свакопмунд, Ошакати и Грутсутеин.

Виндхук

Пешчане дине у пустињи

Види још: Национални парк Етоша

[уреди] Економија

Привреда Намибије је увелико зависна о вађењу и преради минерала за извоз. Рударство чини 20% БДП-а. Намибија је четврта земља у Африци по извозу нагоривих минерала и пета у свету по производњи уранијума. Захваљујући богатим наплавним налазиштима дијаманата, земљи је највеће светско извориште дијамантског драгог камења. Намибија производи и велике количине олова, цинка, коситре, сребра и волфрама.

Око половице станивништва живи од пољупривреде (углавном од некомерционалне). Намибија не задовољава властите потребе храном, па мора увозити. Иакоје је БДП пет пута већи по становнику од најсиромашнијих афричких земаља, већина Намибијаца живи у изразитом сиромаштву због велике стопе незапослености и неравномерно распоређеног националног богатства. Намибијска привреда је повезано са Јужноафричким. Постигнут је консензус око приватизације неколико фирми у блиској будућности, што би требало постакнути дугорочне стране инвестиције.

БДП је за 2004 годину процењен на око 7.300 $ по становнику (мерено у ППП-у).

[уреди] Становништво

Група Хереро жена, Виндхук, Намибија

У Намибији данас живи 2.030.692 становника. Црнци чине 87%, белци 6%, мешанци 7%. Хришћани чине 80-90% (од тога 50% Лутеранци), локална веровања и религије чине око 10-20%. Као и већина Африке, Намибија има велики проценат радно-способног становништва који живе са АИДСом и ХИВом око 20% становништва. До сада од АИДСа и ХИВа је умрло око 160.000 људи.

Половина Намибијаца говори Овамбо (Oshiwambo) као први језик, где је најзаступљенији језик Африканс. Млађа генерација говори енглески језик. Африкански језик и енглески су у већини други језик који се користе за међусобну и јавну комуникацију. Иако је службени језик енглески, већина белог становништва говори или афрички или немачки, оба језика су била службена до 1990 године када је Намибија добила независност. Португалски језик говори један део црног становништва из Анголе. Хришћанство је главна религија, Лутеранска црква као доминантна.

[уреди] Види још

Немачка југо-западна Африка

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Намибија

Република Намибија службене странице
ЦИА о Намибији

Комонвелт (Commonwealth of Nations)

Антигва и Барбуда • Аустралија • Бахами • Бангладеш • Барбадос • Белизе • Боцвана • Брунеји • Камерун • Канада • Кипар • Доминика • Фиџи • Гамбија • Гана • Гренада • Гвајана • Индија • Јамајка • Кенија • Кирибати • Лесото • Малави • Малезија • Малдиви • Малта • Маурицијус • Мозамбик • Намибија • Науру • Нови Зеланд • Нигерија • Пакистан • Папуа Нова Гвинеја • Свети Китс и Невис • Света Луција • Свети Винсент и Гренадини • Самоа • Сејшели • Сијера Леоне • Сингапур • Соломонска Острва • Јужноафричка Република • Шри Ланка • Свазиленд • Танзанија • Тонга • Тринидад и Тобаго • Тувалу • Уганда • Уједињено Краљевство • Вануату • Замбија

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе
	Источна	Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве
	Јужна	Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд

Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион ·Расејана острва · Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије