Нафта
Из пројекта Википедија
Сирова нафта је смеша различитих угљоводоника претежно из хомологог низа алкана, односно виших чланова тог низа, затим ароматичних угљоводоника и других органских једињења. У хемијском саставу по проценту масе доминира угљеник, затим водоник, и кисеоник, сумпор и азот којих има релативно мало. У зависности од састава и улова настанка, то је мрко-жута/зелена до црна вискозна течност густине веће од воде. Редовни пратилац нафте у њеним налазиштима је природни гас.
Нафта настаје од беланчевина, угљених хидрата и масти као остатака нискоразвијених биљних и животињских планктона и бактерија које су живеле у води и у мору. Ти органски остаци се могу посебним геохемијским процесима претворити у нафту и природни гас. Ти процеси се одвијају током дугог временског периода, чак и по геолошким стандардима, са повишеном температуром и притиском (који су последица наслага седимената) као основним иницијаторима.
 |
Овај незавршени чланак Нафта, везан је за геологију. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
