Иран

Из пројекта Википедија

Координате: 32° 29′ 46" СГ Ш, 54° 17′ 42" ИГД Исламска Република Иран (персијски: جمهوری اسلامی ايران) је држава у југозападној Азији. На западу граничи са Ираком и Турском, на северу са Јерменијом, Азербејџаном и Туркменистаном и на истоку с Афганистаном и Пакистаном. Осим тога, на северу излази на Каспијско море, а на југу на Персијски залив и Омански залив, део Индијског океана.

У Ирану превладава планински рељеф, посебно у западном делу у којем живи већина становништва (планински ланци Загрос и Алборз (Елбурс) са највишом тачком Ирана, 5607 m високим Дамавандом). Уз Персијски залив рељеф је низијски, а на истоку преовладавају слабо насељене равне пустиње са повременим сланим језерима.

Ислам је најзаступљенија и државна религија. Велика већина муслимана су шиити. Становништво углавном говори иранским језицима, међу којима се истиче персијски којим говори нешто више од половине становништва. На северозападу земље живи велика азербејџанска заједница (око 17 милиона становника, више него у суседном Азербејџану).

Након исламске револуције 1979. Иран је постао република, али уз изабрани парламент и председника одлучујућу реч у многим питањима и право вета на већину одлука имају верске вође на челу са врховним вођом (ову функцију је до своје смрти 1989. обављао Ајатолах Хомеини).

Иранска привреда се темељи на производњи нафте и пољопривреди. Иран је четврти по величини извозник нафте и има 10% доказаних светских резерви. Индустријска производња заостаје по продуктивности за земљама сличног БДП-а.

Садржај 1 Име државе 2 Историја 3 Географија 3.1 Клима 4 Демографија 5 Покрајине 6 Види још

[уреди] Име државе

Иранци своју државу зову Иран још од давнина. Староирански облик тог имена је Арјанам са значењем земља аријеваца.

До 20. века уобичајени назив Персија потиче од ахеменида, који су у 6. веку пне. основали прво персијско царство. Оно се састојало из простора око садашње провинције Фарс око града Шираз, од које се изводи Фарси, назив персијског језика. Стари грци су ту провинцију звали Персис.

Географски појам Иран, обухвата целокупну иранску висораван. То јест, државу Иран као и поједине области суседних држава.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Персијско Царство.

За више информација погледајте Селеукидско царство.

[уреди] Географија

[уреди] Клима

Разнолики пејзажи Ирана стварају неколико климатских подручја. На северној граници (Каспијско море), температура падне зими и испод нуле док лети ретко пређе 29°С. Узвишења на западу (планина Загрос) такође имају ниске температуре. Та подручја имају оштре зиме с дневним температурама испод нуле и великим снежним падавинама. Источни и централни басени су суви, понегде пустиње, а имају мање од 200 mm кише. Просечна температура лети прелази 38°С. Обалска подручја Персијског и Оманског залива на југу Ирана имају благе зиме и влажна и топла лета. Годишње падавине се крећу између 135 mm и 355 mm.

[уреди] Демографија

Становништво чини широка лепеза етничких група и већина припада медитеранској, кавкаској или алпској грани индоевропске породице народа, потомцима првих аријевских досељеника на иранску висораван, али су честе миграције и освајања учинили да иранско становништво чине и бројне друге етничке групе: Турци, Курди, Балучи, Лури, Туркмени, Арапи, Јермени и Асирци. Такође, у Ирану тренутно живи и око милион и по припадника номадских племена Кучан, Кашкаи, Шахшеван, Афшар, Бахтијар, Гилак и других. Велике политичке и економске промене у ширем и ближем окружењу земље утицале су на састав становништва. Иран је последњих деценија привукао многобројне избеглице из иностранства као и радну снагу, првенствено с индијског потконтинента и из југоисточне Азије, што је још више допринело разноликости његовог становништва.

[уреди] Покрајине

За више информација погледајте Покрајине Ирана.

Иран се састоји од 30 покрајина:

Техеран Ком Маркази Газвин Гилан Ардабил Занџан Источни Азербејџан Западни Азербејџан Курдистан Хамадан Керманшах Илам Лорестан Кузестан

Чахар Махал и Бактијари Кохкилујех и Бујер Ахмад Бушер Фарс Хормозган Систан и Балуџистан Керман Јазд Исфахан Семнан Мазандаран Голестан Северни Корасан Разави Корасан Јужни Корасан

Иранска острва нису приказана на мапи. Она припадају покрајини Хормозган (број 20 на мапи).

[уреди] Види још

• Ђина Б. Нахаи
• Историја Аријеваца