Русија

Из пројекта Википедија

Координате: 41°-78° СГ Ш, 58°ИГД - 170°ЗГД Руска Федерација (руски: Росси́йская Федера́ция), или Русија (руски: Росси́я), је држава која се простире преко огромних пространстава источне Европе и северне Азије. Са површином од 17.075.400 km², Русија је највећа држава на свету, покривајући скоро дупло већу територију од Канаде, Кине, или Сједињених Америчких Држава. По броју становника је седма на свету после Кине, Индије, САД, Индонезије, Бразила и Пакистана.

Некада најистакнутија република СССР-а, Русија је постала независна држава по распаду СССР-а, децембра 1991. Под совјетским системом, звала се Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР).

Већина површине, становништва и индустријске производње СССР-а, некада једне од две светске суперсиле, отпада на Русију. Због тога, и по распаду Совјетског Савеза, Русија игра значајну улогу на светској сцени. Ова улога, иако значајна, још нема улогу некадашњег СССР-а.

Садржај 1 Историја Русије 2 Географија 2.1 Европска Русија 2.2 Сибир 2.3 Транспорт 2.4 Границе 3 Влада 4 Административна подела 5 Привреда 6 Становништво 7 Култура 8 Спољашње везе

[уреди] Историја Русије

За више информација погледајте Историја Русије.

Између 3. и 6. века пре Христа земље данашње Русије насељавали су Готи, Хуни и Авари. Скити су живели у јужним степама, а Хазари су све до 8. века насељавали западни део степског дела Русије. Њих ће одатле протерати скандинавски Варјаги, који ће за своју престоницу узети словенски/руски град Новгород. Временом, Варјаги ће се асимилирати међу Словенима/Русима. И нека угро-финска племена биће у овом периоду асимилована.

Кнез Владимир је 988. прихватио хришћанство, и тиме ставио стару руску државу у сферу културног утицаја Византије.

Власт Варјага потрајаће неколико стотина година. Варјашка династија преместиће престоницу у Кијев 1169. године, чиме почиње историја Кијевске Русије. У 10. и 11. веку Кијевска Русија је постала највећа држава у Европи и прилично богата.

У 13. веку Кијевска Русија је доста претрпела од инвазије Монгола. Такозвана Златна Хорда (савез паганских Монгола и муслиманских номада који су говорили турским дијалектима) владала је Русијом преко три века. Ти Монголи познати су и као Татари. Западни делови данашње Русије у то време били су већим делом под конролом Литваније и Пољске.

Северни део Русије са центром у Новгороду задржао је нешто од аутономије током Татарског ропства. Ипак, морао се борити против Тевтонаца који су желели да се населе у овим просторима.

Дуготрајно ропство под номадским освајачима учиило је да земља заостане у развоју економије, културе и друштва.

Упркос овим тешкоћама, а за разлику од свог духовног претходника и инспирације, Византије, Русија је успела да се препороди и организује рат за ослобођење. Русија се ослободила од монголских племена и припојила њихове територије. После пада Константинопоља 1453. Русија је остала последња хришћанска држава на истоку Европе, тако да је почела да се сматра наследницом Источног римског царства. Године 1510, монах Филофеј ће у писму Великом војводи Москве споменути чувено предсказање: „Московска држава је Трећи Рим“.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Русије.

Русија се обично дели на западни европски (око 3,5 мил. km²) и источни азијски део - Сибир (13,5 мил. km²). Природну границу ових двеју делова чини планина Урал које се простире у смеру север - југ у дужини од око 2.000 км од Северног леденог мора до границе са Казахстаном.

[уреди] Европска Русија

Највећи део европског дела Русије заузима Источноевропска равница, са низијским рељефом који само понегде прелази у узвишења (Валдајска и Средњеруска на западу, Приволжје уз средњи ток Волге) чији врхови не прелазе 200 - 400 м. Кроз ову низику протиче Волга (3.688 km), привредни и културално најважнија река Русије. Превладава континентална клима која на крајњем северу прелази у поларну, а у уском појасу црноморског приобаља у медитеранску. Од севера према југу ређају се појасеви црногоричне шуме, мешане шуме, прелазне шумско-степске зоне, и степа покривена плодном црницом (черноземом). Уз обале Каспијског мора због јаког испаравања присутна је и полупустиња.

На крајњем југу европске Русије границу са Грузијом и Азербејџаном чини планина Кавказ са највишом тачком Русије, Елбрусом (5.633 м).

[уреди] Сибир

За више информација погледајте Сибир.

На западу Сибира простире се велика Западносибирска равница кроз коју протиче најдужа руска река Об (са Иртишем 5.568 км, 5. на свету). Између реке Јенисеј на западу Лене на истоку налази се Средњесибирска висораван са врховима до 1.700 м. Средњејакутска равница кроз коју протиче Лена дели ову висораван од планинских ланаца источног Сибира.

На југу и истоку Сибира до обала Тихог океана превладава планински рељеф са ланцима чији су врхови углавном изнад 2.000 м (Белуха у Алтајском ланцу - 4.506 м, Кључевска Сопка на Камчатки - 4.750 м). Овде се налази и највеће и најдубље руско језеро - Бајкалско (31.500 km², дубина 1.637 m, најдубље на свету).

Клима већег дела Сибира је врло оштра континентална која на северу прелази у поларну, а на већим надморским висинима у планинску. Превладавају густе црногоричне шуме - тајге, са зонама оскудне вегетације - тундрама - и зонама трајног леда на крајњем северу. Руски далеки исток има монсунску климу.

[уреди] Транспорт

Велике удаљености и често сурови климатски услови веома су утицали су на развој транспортне инфраструктуре у Русији. У превозу робе, а и путника још увек доминантну улогу има железница. Железничка мрежа има 87.000 km пруга у јавној употреби и 63.000 km индустријских пруга. Удео жеlезнице у укупном превозу робе је 83,2%, а путника 40,9%. У Русији се налази и најдужа светска жеlезничка пруга, 9.289 km дуга Транссибирска железница која повезује Москву и Владивосток на Тихом океану.

Иако је путна инфраструктура у прилично лошем стању, без савремених аутопутева, путни превоз је у успону. Аутомобил је данас у Русији све мање статусни симбол, посебно у великим градовима што доводи до великих гужви и једне од највећих стопа смртности у путним саобраћајним несрећама у Европи.

Ваздушни превоз је у сталном порасту па има доминантну улогу у путничком превозу на релацијама већим од 1.500 km. Највеће авионске фабрике су Аерофлот (5,8 мил. путника у 2003.), затим Сибир (Новосибирск и московско Домодједово, 3,4 мил.), Пулково (Санкт Петербург) и Крас Ер (Краснојарск).

[уреди] Границе

На западу Русија граничи са (од севера према југу):

• Норвешком
• Финском
• Естонијом
• Летонијом
• Белорусијом
• Украјином

Руска енклава Калињинград граничи и са Литванијом и Пољском.

На југу граничи са (од запада према истоку):

• Грузијом
• Азербејџаном
• Казахстаном
• Кином
• Монголијом
• Северном Корејом
• Јапаном (морска граница)

На истоку граничи са САД-ом (морска граница).

[уреди] Влада

Русија је федеративна република са полупредседничким системом власти. Законодавну власт има дводомна Федерална скупштина. Заступнике горњег дома, Савета федерације, именују федерални субјекти (републике, области, крајеви и др.), а заступници доњег дома, Думе, бирају се у директним изборима на мандат од четири године мешавином пропорционалног и већинског система.

Извршну власт деле председник и влада на челу са премијером. Председник републике бира се директним изборима двокружним системом на четири године, а може на положају провести највише два мандата. Председник предлаже Думи састав владе којег она потврђује натполовичном већином. Ако Дума три пута одбије потврдити владу, председник је може распустити и сазвати нове изборе. Председник има и бројна друга овлашћења у подручју именовања, често је иницијатор законодавства и врховни је заповедник оружаних снага.

[уреди] Административна подела

За више информација погледајте Административна подела Русије.

Федерална структура Русије је сложена и обухвата 88 федералних субјеката са различитим нивоима аутономије. Највећу аутономију има 21 аутономна република (то су нпр. Чеченија, Татарстан или највећа Саха (Јакутија)). Осим њих, постоји и 9 аутономних округа и 1 аутономна област. Већина ових аутономних јединица основана је за време комунизма у складу са тадашњом политиком о националностима која је свакој већој националности давала право на територију.

Остатак државне територије подељен је на управне јединице које имају мање формалне аутономије. То су 48 области, 7 крајева и 2 федерална града (Москва и Санкт Петербург).

Године 2000. установљени су нови нивои управне поделе - 7 федералних округа од којих сваки обухвата више федералних субјеката. Воде их изасланици које именује федерални председник. То су:

1. Централни федерални округ
2. Јужни федерални округ
3. Северозападни федерални округ
4. Далекоисточни федерални округ
5. Сибирски федерални округ
6. Уралски федерални округ
7. Поволшки федерални округ

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Русије.

Петнаест година након пропасти комунизма руска економија се приближила економијама средње развијених земаља слободног тржишта. Данас она има високу стопу раста БДП-а (у 2004. 7,1% годишње) и релативно високу инфлацију (око 11,7%). Ипак, и данас су у Русији уочљиви остаци старог, комунистичког система.

На данашњу слику економије је утицала и брза приватизација неких уноснијих државних предузећа почетком деведесетих. Њих је преузела неколицина предузетника повезана са тадашњом политичком елитом (олигарси). У последње време неки су олигарси били присиљени одрећи се контроле над својим фабрикама, а неки су и затворени или су емигрирали. Велики концерни и даље доминишу руским привредним крајоликом, а држава најављује мере за подстицање малог и средњег подузетништва.

Данас се руска економија углавном темељи на двема стубовима: извозу енергената (нафте и земног плина) и сировина и растућој домаћој потрошњи. Традиционална совјетска металургија и са њом повезана производња машина, аутомобила и авиона преживљавају захваљујући високим царинама које спречавају увоз јефтинијих и квалитетнијих иностраних производа. Многе фабруке преорентисале су се на сарадњу са западним компанијама и лиценцирану производњу страних производа (иномарке).

Пропаст совјетског централног планирања довела је и до превелике неравнотеже у развоју појединих регија. Највише страних инвестиција и најбржи привредни раст имају Москва и Петербург. Разлике у просечном дохотку становника престонице и провинција су и до десет пута.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Русије.

Према попису становништва из 2002. најбројнији су Руси (79,8%), следе Татари (3,8%), Украјинци (2,0%), Башкири (1,2%) Чуваши (1,1%) и Чечени (0,9%). Још 17 етничких група има више од 400 хиљада припадника. Руски језик је изразито доминантан, и њиме се служи 98% становништва.

Подаци о верском саставу су непоуздани јер се вера не испитује у пописима становништва. Само је мањи део популације активно религиозан, а доминишу традиционалне верске заједнице: Руска православна црква којој припада становништво славена, исламска заједница којој припадају неки народи турског порекла (Татари, Башкири и др.) и већина народа северног Кавказа (Чечени, Ингуши и др.).

Градског становништва има 72,4%, сеоског 27,6%.

[уреди] Култура

Русија има окромну културну баштину, у 19. веку постигнути су велики успеси у: балету, музици, драми, књижевности и филму.

Многи руски писци спадају у врх светске књижевности: Фјодор Достојевски, Максим Горки, Борис Пастернак, Александар Солжењицин, Лав Толстој, Антон Чехов и Иван Тургењев. Ту су и песници: Александар Пушкин, Михаил Љермонтов и Сергеј Јесењин.

Књиге се у Русији доста штампају и пуно читају. Године 1990. у Русији је произведено 1,6 милијарди књига. Године 2004. производња је пала на 562 милиона књига.

Током 19-ог века, у Русији се формирала јака група националних композитора, међу којима се истичу Александар Бородин, Модест Мусоргски, Николај Римски-Корсаков и Пјотр Иљич Чајковски. Они су створили руску национални стил класичне музике компонујући симфоније, опере, балете и камерну музику. Њихову традицију је својим клавирским концертима и симфонијама наставио Сергеј Рахмањинов. Музику експресионизма и модерног доба у Русији репрезентују Игор Стравински, Сергеј Прокофјев и Дмитри Шостакович.

Балет има дугу традицију у Русији и омиљен је међу публиком. Из балетске трупе основане 1773. настао је, данас чувени Балет театра Баљшој. Русија је дала великане балетске уметности, попут: Ане Павлове, Галине Уљанове, Вацлава Нижинског, Рудолфа Нурејева, Михаила Баришњикова, Сергеја Дјагиљева, Михаила Фокина и Мају Плисецкају.

У области сликарства руски уметници су имали значајно место. У модерним уметничким покретима, експресионизму, кубизму и руској авангарди учествовали су Васиљ Кандински, Казимир Малевич, Алексеј Јавленски и Наталија Гончарова. Међу истакнуте руске сликаре такође спадају такође Иља Рјепин, Марк Шагал и Андреј Рубљов.

Најзнаменитији руски филмски уметници су Сергеј Ејзенштајн и Андреј Тарковски

[уреди] Спољашње везе

• http://www.duma.ru/ Званични сајт парламента
• http://www.kremlin.ru/ Званични сајт председника
• http://www.gov.ru/ Званични сајт владе
• http://www.cbr.ru/eng/ Централна банка Русије

Државе чланице Заједнице независних држава
Азербејџан • Белорусија • Грузија • Јерменија • Молдавија • Русија • Украјина • Таџикистан • Киргизија • Узбекистан • Казахстан Придружена чланица: Туркменистан