Турска Република Северни Кипар

Из пројекта Википедија

Координате: 35° 15′ СГ Ш, 33° 45′ ИГД

Kuzey Kıbrıs Türk Cumhuriyeti
Турска Република Северни Кипар

(Детаљи) (Детаљи)
Државни мото: Слобода или смрт. (На турском: Ya istiklâl, ya ölüm.)
Службени језик	турски
Главни град	Никозија (Lefkoşa)
Председник	Мехмет Али Талат
Премијер	Ферди Сабит Сојер
Површина  - Укупно  - % воде	3355 km² 2.7%
Становништво  - Укупно (2003)  - Густина	210.047 (2003) непозната;
Оснивање	15. новембар 1983
Валута	Нова турска лира (YTL)
Временска Зона	(EET, EEST)
Химна	İstiklâl Marşı
Интернет домен	.nc.tr1
Позивни број	+90 3922
1 - под-домен Турске 2 - локални позивни број из Турске

Турска Република Северни Кипар (турски: Kuzey Kıbrıs Türk Cumhuriyeti) је међународно непризната држава која заузима 1/3 медитеранског острва Кипар. Копнено се "граничи" само са међународно признатом државом на Кипру, односно Републиком Кипар. Главни град је службено Никозија, али врло често и Киренија врши ту улогу.

Једина држава која је званично признала Северни Кипар за државу јесте Турска. Проблем статуса ове територије је главни камен спотицања Европске уније, Грчке и Кипра са једне и Турске са друге стране.

Садржај 1 Географија 2 Историја 3 Политика 3.1 Међународни односи 4 Становништво 5 Економија 6 Види још 7 Спољашње везе

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Кипра.

Кипар је најисточније острво у Средоземном мору, а са површином од 9251 km² треће је по величини у истом (након Сицилије и Сардиније). Што се тиче држава, по површини је 161. на свету и по томе је најсличнији Либану и Пуерорику.

ТРСК заузима север, те већи део истока острва. Површина коју заузима износи 3.355 km² или нешто око 37% целокупне површине острва. Но, због УН-ове неутралне зоне та површина је нешто мања. Као и јужни тако и Северни Кипар има једну своју ексклаву, истина многу мању, али много више изолирану него што је то случај код јужњака. То је село Еренкој (Кокина), које лежи у Морфу заливу и од матичне територије одвојено је неких 5-10 km грчке плаже.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Кипра.

Објашњавање друштвених и политичких одлика Кипра немогуће је без претходног упознавања историје овог отока. Кипар заузима врло повољан географски положај те је због тога имао врло бурну прошлост. Наиме, увек је био занимљив већим цивилизацијама и државама због стратешке важности на Медитерану. Тако је било и у давној прошлости, али такође је тако и данас, па је тако Кипар кроз историју прелазио из руку једних освајача у руке других.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Кипра.

Садашњи председник је Мехмет Али Талат. Поред њега владу чини премијер Ферди Сабит Сојер, те парламент од 50 чланова, у ком већину има Турска Републиканска Странка. Избори су сваких 5 година, а садашњи председник је прошле године на изборима победио Рауфа Денкташа који је био председник од самопроглашавања независности 1983. године.

Војска ТРСК је уствари војска Републике Турске, која се налази на острву од 1974. до данас. Броји око 30.000 војника, који чувају суверенитет ове самопроглашене републике. Један од основних захтева кипарских Грка је тај да се ова војска повуче, међутим то Турци не желе.

Службени језик је Турски. Грчки овде баш и није пожељно чути, а наравно исто се односи и на Турски језик са друге стране границе.

[уреди] Међународни односи

Ова држава није призната од никог у свету, осим од Турске. А занмивљиво је и то да је Аутономна Република Нахичеван, која је под суверенитетом Азербејџана, такође признала ову републику, док сам Азербејџан није. Иначе, Северни Кипар има међународни ембарго у сваком погледу: политичком, економском, трговинском, саобраћајном, војном, спортском, културном и др. Ово је условљено тиме што се он сматра окупатором и аргресором на Републику Кипар, те се сматра њеним делом. Тако Северни Кипар увелико зависи од Републике Турске, без које практично не би опстао. Све своје спољне послове мора извршавати преко ње. Ипак, у последњих неколико година, ова изолација полако почиње попуштати, те ова република све више почиње да самостално делује, иако то још није ни близу правих самосталних земаља.

Подлога заставе ТРСК је бела. На подлози се налазе две водоравне црвене пруге, које су одвојене од горњег, односно доњег руба. Између ових пруга се налази црвени полумесец и звезда, симбол ислама, који је службено државна религија, иако се ТРСК декларише као секуларна држава.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Кипра.

Етничка структура становништва је следећа: 78% Грци, 18% Турци и 4% остале етничке групе. Готово сви и Турци и Грци живе на свом делу острва, уз случајне изузетке. Тако 0,5% Грка живи у Северном Кипру и то на полуострву Карпас. Треба рећи да 40% овог народа је избеглица у својој држави. Са друге стране 1.3% Турака живи у јужном делу и њих је много мање избеглица.

Религијска структура се готово поклапа са етничком. Дакле, Грци су православци, а Турци сунитски муслимани, уз један мањи број атеиста у оба народа. Остатак су Јерменски православци, Маронитски хришћани, римокатолици, протестанти, јевреји и остали православци.

Слична је ситуација и са језичком структуром. Грци говоре Грчки, а Турци Турски језик. Ове мањине практицирају у својим заједницама своје језике, а око 90% становништва говори и Енглески језик.

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Кипра.

БДП по глави становника износи 8,095 $. То јесте мање од половине БДП-а грчког Кипра, али када се узме у обзир да је ово земља у изолацији, те да готово скроз зависи од Турске, ово је више него солидна цифра. Ово је већи БДП по глави становника, чак и од БДП-а саме Турске. Ипак, ова нелогичност у погледу БДП-а ТРСК и БДП-а њеног заштитника и могу тако рећи финансијера, добија смисао када се зна да Северни Кипар има становника као просечно насеље Истанбула, те да Турци из свог буџета издвајају добар део новца за своју браћу са Кипра.

Валута је Нова Турска Лира, која је заменила стару Турску Лиру 1. јануара 2005. године.

[уреди] Види још

• Кипар
• Акротири и Декелија

[уреди] Спољашње везе

• ((en)) Званични сајт ТРСК
• ((en)) Канцеларија председника
• ((en)) Звенична туристичка презентација
• ((en)) Народна банка ТРСК