Етиопија

Из пројекта Википедија

Координате: 4° 30'-15°СГ Ш, 33°-48°ИГД

Етиопија, званично Федерална Демократска република Етиопија, је држава у источној Африци у регији познатој као Рог Африке. Нема излаза на море, а граничи на северу са Еритрејом, на западу са Суданом, на југу са Кенијом и на истоку са Сомалијом и Џибутијем.

Садржај 1 Историја 2 Географија 3 Административна подела 4 Демографија 5 Економија 6 Политика 7 Спољашње везе

[уреди] Историја

Историја Етиопије је по много чему јединствена међу афричким земљама. Са изузетком кратког раздобља уочи Другог светског рата1936-1941 када је била под италијанском окупацијом, земља никада није била европска колонија.

Прва забележена земља на подручју Етиопије било је краљевство Аксум, које се у првом веку нове ере развило у поморску и трговачку силу на Црвеном мору. Земља је примила монофизитско хришћанство у четвртом веку, а втхунац снаге досегнуло је у шестом веку када је контролисало и јужни део Арапског полуострва. Са ширењем Ислама од седмог века, важност Аксума се смањила, а арапско освајање црвеноморске обале је одсекло државу од трговачких путева. Ипак, земља није освојена и укључена у арапско-исламску сферу утицаја као Египат и Судан на северу.

У 14. и 15. веку етиопска држава је успела да одржи премоћ над муслиманским султанатима који су настали уз њену јужну границу, али након неколико пораза у почетку 16. века њен опстанак је доведен у питање. Тада је Португал упутио војну помоћ Етиопији и након почетних неуспеха 1543. побеђен је муслимански војсковођа Ахмад Гран. Са португалским војницима стигли су и мисионари па је Етиопија у кратком раздобљу на почетку 17. века била католичка земља. Ипак, 1632. учвршћена је традиционална монофизитска доктрина, а сви контакти са европљанима су прекинути.

У подручју јужне Етиопије опустошене ратовима са муслиманима почео је током 16. века почео је да се у све већем броју досељава сточарски народ Оромо чије су припаднике етиопски староседеоци сматрали варварима, делом и због њихових анимистичких веровања. У 18. и првој половини 19. века долази до слабљења централне државе у корист регионалних владара међу којима се истичу и племићи народа Оромо који су се поступно укључили у амхарски хришћански културни круг.

Раздобље слабих царева се завршава 1855. када је царски престо заузео Теводрос II. Он и његови наследници Јоханес IV и Менелик II су успели да очувају Етиопску независност пред надирујућом ервопском колонизацијом, а Менелик је 1896. победио малобројну италијанску војску код Адуе. У следећих четрдесет година Етиопија се модернизовала, проширила према југу и знатно обогатила извозом кафе. 1930. престо је преузео цар Хаиле Селасије који је убрзао модернизацију земље по европским узорима. Ипак, није успео зауставити италијанску војску у другом покушају освајања земље па је раздобље италијанске окупације од 1936. до 1941. провео у егзилу.

Након Другог светског рата Хаиле Селасије је успео да задржи власт и да припоји бившу италијанску колонију Еритреју Етиопији добивши на тај начин излаз на море, али у шездесетим годинама 20. века настао је отпор његовој политици. Незадовољство је кулминирало 1974. када је про-совјетска Марксистичко-Лењинистичка војна хунта, Дерг, свргнула цара и установила једнопартијску комунистичку државу. Пучисти под вођством Менгисту Хаиле Мериама су се приближили СССР-у, а политика колективизације и присилног откупа жита је узроковала велику глад 1984. (повод за први Лајв Ед концерт).

Пад комунизма 1991. значио је и пад Менгистуовог режима којег су победили уједињени герилци из северних провинција Тигре и Еритреја која се већ двадесет година борила за независност. Нова влада предвођена герилским вођом Мелесом Зенавијем дала је широку аутономију етничким покрајинама и признала независност Еритреје, али је својим опрезним приступом реформама успорила потенцијално снажан раст. Додатне проблеме за владу је донео рат са Еритрејом око граничног спора који је трајао од 1998. до 2000. и у коме је погинуло више десетина хиљада људи.

[уреди] Географија

Етиопија има површину од 1,127,127 километра квадратних и заузима највећи део Рога Африке, који је најисточнији део Африке. Граничи се са Суданом на западу, Еритрејом и Џиутијем на северу, Сомалијом на истоку и Кенијом на југу. Земља има високи централни плато чија висина варира од 1800 до 3000 метра. Највиши врх Етиопије је Рас Дашан са висином од 4620 метра изнад нивоа мора. Најзначајнија река је Плави Нил који извире из језера Тана.

Надморска висина и географска дужина одређују три климатске зоне: хладну зону изнад 2400 метра где температура варира од близу леђења до 16°С; умерена зона на висини од 1500 до 2400 метра са температурама од 16°С до 30°С; и топла зона испод 1500 метра са тропским и сувим условима где дневна температура варира од 27°С до 50°С. Кишна сезона траје од средине јуна до средине септембра.

Етиопија је еколошки разноврсна земља, са бројним ендемским врстама као што су Галада бабун и етиопски вук.

[уреди] Административна подела

Етиопија је подељена у девет етничких региона и два града.

• Адис Абеба*
• Афар
• Амхара
• Бенишангул-Гумаз
• Диредава*
• Гамбела
• Оромиа
• Харари
• Сомалија
• Јужне нације, националности, и Народни Регион
• Тигре

Ови административни региони замењују старији систем провинција који је установио Хаиле Селасије. У тренутку модификације 1995 провинције су биле: Арси, Харагуе, Сидамо, Бале, Илубабор, Тигре, Бегем дер Кафа, Велега, Гаму-Гофа, Шоа, Воло, Гоџам.

[уреди] Демографија

Етиопска популација је веома разноврсна. Већина становништва говори семитски или кушитски језик. Оромо, Амхара и Тигре чине три четвртине становноштва, али у Етиопији живи више од 80 етничких група. Неке од њих само око 10,000 члана. Етиопљани који говоре семитски се називају Хебеша или Абеша.

61,6% Етиопљана су хришћани, од тога 50,6% су етиопски православци, 10,1% су протестанти, католици 0,9%, Муслимани чине 32,8% становништва, а анимисти 5,6%.

Најбројније етничке групе су: Оромо 32,1%, Амхара 30,2%, Тигре 6,2%, Сомалијци 6,0%, Гураге 4,3%, Сидама 3,4%, Волајта 2%, Афар 2%, Хадија 2%, Гамо 1%.

[уреди] Економија

Етиопија је једна од најсиромашнијих афричких земаља, многи Етиопљани зависе од помоћи храном из иностранства. После револуције 1974. етиопска економија је вођена као социјалистичка економија, са јаком државном контролом и велики део економије је пребачен у јавни сектор. Од 1991.економија се окренула према децентрализацији и тржишно оријентисаној економији. 1993.почела је постепена приватизација индустрије, банкарства, пољопривреде и трговине.

Пољопривреда чини 41% бруто домаће производње, 80% извоза и запошљава 80% радне снаге. Главни извозни производ је кафа која чини 65% до 75% етиопске зараде од извоза. Кафа је критична за етиопску економију, која је 1999. зарадила 267 милиона долара од продаје 105,000 тона кафе. Према тренутним проценама кафа чини 10% етиопског бруто домаћег производа, и више од 15 милиона људи (25% становништва) живи од сектора кафе. Етиопија узгаја све врсте житарица, кикирики, кафу, чај, цвеће, као и воће и поврће. 2002. Етиопија је извезла 29,000 тона воћа и поврћа и 10,000 цвећа.

Етиопија је прва земља у Африци и међу првих десет на свету по сточарству. Овај сектор укључује 35 милиона говеда, 12 милиона оваца и 10 милиона коза. Са 3,3 милиона кошница Етиопија је прва земља произвођач и извозник меда и пчелињег воска у Африци.

Индустрија је на првом нивоу развоја и чини око 15% бруто домаћег производа. Индустрија се углавном бави производњом прехрамбених производа, текстила, одеће, кожне одеће, ципела, ташни, дрвна индустрија (Етиопија поседује 2,5 милиона хектара шуме), производа од каучука и пластике, хемијских производа, састављање аутомобила и каравана.

[уреди] Политика

Функционисање етиопских институција је одређено уставним текстом потврђеним и ратификованим децембра 1994. и који је ступио на снагу 22. августа 1995.

Извршна власт се састоји из два дома Народне скупштине, састављене од 548 посланика који се бирају сваких пет година и задужени су за доношење закона, финансије и буџет. Федерална скупштина се састоји од 108 посланика које бирају представници региона и има првенствено улогу заштите устава.

Извршна власт има веће надлежности и чине је председник и премијер. Председник има почасну улогу и нема стварну моћ. Бира га народна скупштина на шест година. Садашњи председник је Гирма Волде-Гијоргис Луча, пореклом Оромо, изабран у октомбру 2001. Премијер води политику земље, он бира осамнаест члана свог кабинета. Бира га партија која има већину у скупштини, има мандат на пет година који може да се обнови једном. Садашњи премијер је Мелес Зенави.

Судска власт почива на Федералном врховном суду, који је уставом одвојен од законодавне и извршне власти.

[уреди] Спољашње везе

• Парламент Етиопије званични сајт

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе
	Источна	Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве
	Јужна	Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд
Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион ·Расејана острва · Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије