Нигерија

Из пројекта Википедија


Застава	Грб

Мото: Unity and Strength, Peace and Progress
Јединство и снага, мир и прогрес

Химна: Arise O Compatriots, Nigeria's Call Obey

Главни град Абуџа

Службени језик

енглески

Председник: Олусенгун Обасанџо

Премијер: Атику Абубакар

Независност: Од ВБ
1. октобар 1960.

Површина

- Укупно 923.768 km² (31.)

- Вода (%) 1,4

Становништво

- 2004. 133.881.703 (9)

- Густина 147/km²

Валута Наира (100 центи)

Временска зона UTC +1

Интернет домен .ng

Позивни број +234

Нигерија (званично Савезна Република Нигерија) је држава у западној Африци. На југу излази на Гвинејски залив део Атлантског океана. Дужина обале је 853 km, а копнене границе 4047 km. На западу граничи Бенином (773 km), северу Нигером (1497 km), североистоку Чадом (87 km), истоку Камеруном (1690 km). Главни град је 1991. из Лагоса премештен у Абуџу, нови град изграђен од 1976. - 1991. на месту изабраном због централног положаја и здраве климе 480 км западно од Лагоса. Нигерија је најмногољуднија земља Африке и међу 10 најмногољуднијих земаља света. Састоји се из 36 држава и територије главног града Абуџа.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Нигерије.

Прва позната цивилизација на нигеријском подручју била је она народа Нок који је од 500. пне. до 200. не. живео на висоравни Јос, а по степену развоја припадао је гвозденом добу.

Северном Нигеријом је од 9. века током више од 600 година доминирало трговачко царство Канем-Борну са седиштем око језера Чад. Своју моћ је темељило на прекосахарској трговини са северноафричким Берберима. Почетком 19. века исламски реформатор Усман дан Фодио подвргнуо је контроли народа Фулани велик део нигеријског севера. Од 15. до 17. века на југозападу се развило краљевство Ојо народа Јоруба, а на југоистоку царство Бенин народа Едо.

Европски трговци су у раздобљу од 17. до 19. века на обали успоставили станице за трговину робовима које су транспортовали на амерички континент. У 19. веку су робови као главна роба замењени другим богатствима, на пример палминим уљем. На прелазу 19. у 20. век подручје Нигерије колонизовала је Велика Британија, испочетка је поделивши на Северну и Јужну Нигерију. Обе колоније су уједињене 1914. Британци су локалним поглаварима оставили значајне овласти, посебно на исламском северу, док је југ хришћанизован, а донекле и европеизиран, што је погодовало привредном развоју и учинило југ богатијим, а његове становнике боље образованима.

Након Другог светског рата Британија је као одговор на растући нигеријски национализам започела пренос власти на домаће становништво у оквиру федералне структуре условљене антагонизмом великог броја етничких група и две главне религије, хришћанства и ислама. 1960. године земља је постала независна федерација три регије које су задржале велик степен самоуправе.

У 1966. у земљи су се догодила два узастопна државна удара у којима су доминацију преузели војни часници, прво са југа, а онда са севера земље. Недуго након тога југоисточна регија је у којој је већину чинио народ Игбо, изложен прогонима на северу, прогасила независност као Република Биафра, чиме је започео троипогодишњи грађански рат; Биафра је уз велике људске жртве побеђена. У седамдестима је у Нигерији почело вађење нафте, али приходи од њене продаје нису значајније допринели побољшању животног стандарда већине становништва.

Од 1970. до 1998. на власти су се смењивале војне и корумпиране цивилне владе. Посебно је злогласан био режим генерала Санија Абаче (1993. – 1998.) за време ког су погубљени бројни политички противници, међу њима и познати новинар Кен Саро-Виwва. Након Абачине смрти одржани су слободни председнички избори на којима је победио данашњи председник Олусенгун Обасанџо.

[уреди] Влада

За више информација погледајте Влада Нигерије.

У својој историји имала је више удара. Политички партије: Национална партија Нигерије, Нигеријска народна партија, Партија јединства Нигерије, и друге.

[уреди] Политичке поделе

За више информација погледајте Државе Нигерије.

Састоји се из 19 федеративних држава и главног града.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Нигерије.

Мапа Нигерије

Излази на Атлански океан. Рељеф уз океан низије као и у унутрашњости а на северу планине (највиши врх Џос 2010 м). Планине се налазе и на истоку (Адамове планине). Клима тропска и степска углавном на северу.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Нигерије.

Становништво чини око 100 етничких група. Међу њима су најбројнији Хауса 29% на северу уз њих и Фулани 11%и Канури 4%. На југозападу Јоруба 20 % на југоистоку Игбо 18%, Иџо, Тви и други. Скоро половина становника су муслимани који су у вечини на северу и западу.

Најбројнија верска заједница у земљи су муслимани (50%), следе хришћани (40%, највише католика, али има и англиканаца, пентекосталаца и евангелика) и припадници домаћих вера (10%).

У последњих неколико година верске разлике су избиле у први план, изразито на северу где је у неким федералним јединицама уведен у потпуности или деломично исламски шеријатски закон.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Нигерије.

Има велики утецај страног капитала, али све више покушава законима да одржава барем одређени удео. Имају велико рудно благо. Све више опада пољопривреда. Нафтни сектор још увек чини 20% БДП-а, учествује са око 95% у укупном извозу и доприноси 65% прорачунских прихода. Углавном некомерцијални пољопривредни сектор не може се носити са повећањем броја становника па је Нигерија увозник хране.

БДП је за 2004. процењен на 1.000 долара по становнику (мерено по ППП-у).

Пољопривредни ресурси: кикирики, уљне палме, кафа, просо, кукуруз, слатки кромпир, парадајз. Индустрија: машинска, обојена металургија, рафинерија нафте, хемијска, дрвна, обуће, текстилна... Руде: нафта, боксит, азбест, камени угаљ, олово, злато. За идустрију као и за руде све већи утицај жели имати држава како би их "заштитила" од страног капитала.

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе
	Источна	Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве
	Јужна	Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд

Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион ·Расејана острва · Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије