Пасуљ
Из пројекта Википедија
| Пасуљ | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Семе пасуља
|
||||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
| Phaseolus vulgaris L. |
||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||
|
Пасуљ (Phaseolus vulgaris) једногодишња биљка из породице махунарки је пореклом из Јужне Америке У Европи се спомиње 1542. По неким ауторима у свету има око 250 врста пасуља.Култивисањем је однеговано 70 врста пасуља, са вегетацијом од 70-90 дана, спада у ред повртног биља високе биолошке вредности. Родоначелником се сматра Phaseolus arvensis. По висини стабљике дели се на чучавац до 60цм, получучавац 60-130 и приткаш преко 130цм.У наше крајеве је досао иѕ Италије У XVII веку. Пасуљ има изузетну калоричну вредност (100 грама пасуља има 143 килокалорија) али и све друге неопходне биолошке материје: беланчевине (26%), угљене хидрате (52%), масти (2,1%), затим све битне аминокиселине, лецитин, калијум, калцијум, фосфор, гвожђе. Љуска пасуља је богата пектином и другим тешко пробављивим садржајима те се не препоручује особама са желудачним, цревним и другим сметњама.
Пасуљ, а нарочито његове махуне имају и лековита својства. Махуне без семена су опробано средство за смањивање шећера у крви, а добре су и против упале бубрега и мокраћног мехура. Стабло, лист и цвет су поуздан диуретик. Захваљујући комбинацији влакана и фолне киселине штити од можданог удара и болести срца и дебелог црева.
Најзаступљеније сорте у Србији су: Галеб, Двадесетица, Бисер, Панонски градиштанац, Панонски тетовац, Побољшани градиштанац, Златко, Сремац.
 |
Овај незавршени чланак Пасуљ, је везан за поврће. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
