Анархизам
Из пројекта Википедија
Анархизам (грчки: anarkhos - без владара) је филозофија друштва заснованог на слободи коју не ограничава власт. Анархисти се противе сваком ауторитету и сили и залажу се за апсолутну слободу личности. Главни став анархизма је да држава кроз своје репресивне органе власти (суд, полиција, војска) доноси више зла него добра и да државу треба укинути. Као организован покрет се први пут јавља после француске револуције. Први је овај покрет систематски образложио Прудон у 19. веку.
Медији често представљају анархисте као опасне и насилне људе. Ово је само предрасуда, пре свега зато што је анархизам пацифистички и либерални покрет, тј. залаже се за мир и слободу. Многи познати умјетници, пре свега књижевници и савремени музичари су кроз своја дјела проповједали анархизам.
Садржај |
[уреди] Корени анархизма
Корени анархизма се могу пронаћи у далекој прошлости код кинеског таоизма, као и код грчких софиста, циника и стоика. У средњем веку анархизам проналазимо међу богумилима на Балкану, катарима широм Европе, као и међу припадницима покрета слободног духа (Free Spirit) и копачима (diggers) у Енглеској. У време Француске револуције, анархизам налазимо код најрадикалнијих актера револуције, санкилота и бесних (enrages). Ова револуција је нарочито инспирисала Вилијама Годвина (1756-1836) који се сматра претечом анархистичке теорије, због његових просветитељских идеја, величања индивидуализма и наглашавања да друштво постји због појединца, а не обрнуто.
[уреди] Модерни анархизам
Анархизам је у другој половини 19. века израстао као кохерентна теорија са системским, развијеним програмом захваљујући појави “велике четворке”: Немца Макса Штирнера (1806-1856), Француза Пјера Прудона (1809-1865), и двојице Руса Михаила Бакуњина (1814-1876) и Петра Кропоткина (1842-1921). Рођен у атмосфери њемачке романтичарске филозофије, Штирнеров анархизам је представљао екстреман облик индивидуализма или егоизма, постављао је појединца изнад свега осталог - државе, закона или дужности. Прудон је прва особа која је самог себе назвала анархистом. Његове теорије мутуализма и федерализма имале су изузетан утицај на раст анархизма као масовног покрета. Предлагао је укидање власништва, али не и личног, пошто је ефективну контролу над средствима за живот сматрао предусловом за индивидуалну слободу. Бакуњин, централна фигура у развоју модерног анархистичког активизма наглашавао је улогу колективизма, масовне побуне и спонтаног револта код заснивања слободног и бескласног друштва. Кропоткин је обликовао софистицирану анархистичку анализу и повезао ју с анархо-комунизмом - који је постао једна од најраширенијих теорија међу анархистима.
[уреди] Виђенији анархисти
- Пјер Жозеф Прудон
- Михаил Бакуњин
- Петар Кропоткин
- Макс Штирнер
- Лав Толстој
- Лујза Мишел
- Ема Голдман
- Александар Беркман
- Буенавентура Дурути
- Ерико Малатеста
- Нестор Махно
- Мари Букчин
- Хаким Беј
- Боб Блек
[уреди] Врсте анархизма
- Анархо-комунизам
- Анархо-синдикализам
- Анархо-индивидуализам
- Анархо-примитивизам
- Анархо-пацифизам
- Анархо-феминизам
- Еко-анархизам
[уреди] Постојање анархизма
Кроз историју су познати многи простори без власти (племена, комуне, фарме, села, градови) до чијег је гашења долазило, најчешће, због репресије државе. Ипак, анархизам је претежно теоретски друштвени поредак, јер његова дјелотворност још увјек није испитана у границама већих друштвених скупина, то јест никад се није десило да је у некој земљи услед анархизма престала да постоји држава. Међутим у неким регионима Шпаније и Мексика је некада постојао анархизам.
Анархизам је био најразвијенији у Шпанији између свјетских ратова. 1936. године у Шпанији је избио грађански рат између присталица анархизма и малобројних присталица државног комунизма на једној страни и присталица фашизма на другој страни. Као резултат тог грађанског рата Шпанија је 1939.г. примила фашистичко друштвено уређење.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Анархопедија (енциклопедија о анархизму)
- Контрапункт (алтернативне вести и информације)
- Anarchy Serbia (велики број анархо текстова и књига)
- Индимедија Београд (тренутно не ради)
- Aнархо-синдикалистичка иницијатива (анархо-синдикат)
- Интернационала анархистичких федерација
- Infoshop (на енглеском)
