Вршац

Из пројекта Википедија

Вршац

Вршац на мапи Србије

Координате: 45° 7' 11" СГ Ш, 21° 17' 54" ИГД

Вршац
Грб града
Опште информације
Назив у оригиналу	Вршац (Vršac)
Површина	800 m²
Становништво (2002.)	36 001
Географски положај	45.13° - 21.30°
Поштански број	26300
Позивни број	013
Саобраћајна ознака	VŠ
Интернет адреса	www.vrsac.com
Положај
Покрајина	Војводина
Округ	Јужно-Банатски округ
Општина	Вршац
Политика
Градоначелник	Јовица Зеркула
Политичка партија	ГГ
Локација Слика:PozVrsac.png

Вршац

Садржај

1 Географија
2 Историја
3 Привреда
4 Култура
- 4.1 Познате личности
- 4.2 Спорт
5 Види још
6 Спољашње везе

[уреди] Географија

Вршац, један од најстаријих банатских градова, налази се на југоисточном рубу Панонске низије, у подножју Вршачких планина. Лежи североисточно од Београда на 83. километру међународног магистралног пута према Румунији, од које је удаљен 14 km. Вршац одликује добра повезаност са околним местима, као и градовима у овом делу Војводине, и то како друмским тако и железничким саобраћајем. У самом Вршцу налази се железнички гранични прелаз према Румунији, а друмски код Ватина.

Вршац лежи у самом подножју Вршачких планина. У његовој непосредној близини налазе се депресије Великог и Малог рита, поточне долине, лесне заравни, а на невеликој удаљености налази се и Делиблатска пешчара, специфичан географски комплекс и једно од највећих пешчаних пространстава у Европи. Вршачке планине, на крајњем југо-истоку Баната, заузимају површину од око 170 km². Имају претежно одлике брдско-брежуљкастих предела чији централни део има планински карактер. Почињући са брдима Капела (252 m) и Кула (399 m) над самим градом, простиру се на истоку све до речице Черне у Румунији, на северној страни оивичене су Марковачким потоком и Малим Ритом у који се стрмо спуштају. Са јужне стране благо опадају и завршавају се долинама потока Месића и Гузајне. У уздужном профилу, на правцу исток-запад налазе се највећи врхови, међу којима доминира Гудурички врх (641m), уједно и највиши врх у Војводини. Јужна и северна подгорина испресецане су вододеринама и поточним долинама.

Клима је умерено-континентална, са следећим обележјима: дуга и топла лета, нешто хладније, а понекад хладне и снеговите зиме, свежија и краћа пролећа, док су јесени дуже и топлије. Посебну специфичност Вршцу даје кошава. Најчешће дува у рано пролеће и позну јесен, односно у хладнијој половини године. Брзина кошаве је променљива и креће се од 18 до 40 km на сат, а поједини удари и до 140 и више km на сат. Осим кошаве дува и северац и северозападни ветар.

Вршачки предео је прилично сиромашан водотоковима природног порекла. Једина река је Караш, који извире у Румунији и протиче недалеко од Вршца. Месић, највећи од неколико потока, извире у брдима изнад истоименог села и протиче кроз сам град. На територији јужног Баната изграђена је од 18. века до данас, читава мрежа канала за одвођење атмосферских и подземних вода. Највећи је канал Дунав-Тиса-Дунав, који пролази на око десетак километара од Вршца. У самом граду је вештачко језеро које је уређено као градско купалиште, а у близини, у Великом Риту постоји рибњак површине 906 хектара, познат и као станиште великог броја врста барских птица и друге дивљачи.

У животињском свету Вршачких планина има срна, дивљих свиња, зечева, дивљих мачака, лисица, а у пролазу се задржавају и вукови. Из птичјег света заступљени су: дивља патка и гуска, дивљи голуб, јаребица, фазан, велики и мали детлић, крагуј, пуповац, а од грабљивица, јастреб, мишар, орао, сова, соко. На подручју Вршца живе: веверица, шумски пух, сива и црна врана, гавран и многе друге врсте ретких птица. Јединствено гнездиште у нашој земљи има у Малом Риту барска шљука бекасина. Од змија најзаступљенија је белоушка, ређе шарка, а има слепића и смука. Једна врста зеленог гуштера сматра се да је раритет у Војводини. У речним токовима и у каналима има разних врста риба: штуке, шарана, сома, кечиге, караша и ситне беле рибе.

Биљни свет је веома разнолик. Највише је трава од којих посебан значај има кострика. На Вршачким планинама расту: смрека, црни бор, павит, пољски и брдски брест, буква, питоми кестен, више врста храста, бели граб, више врста липа, купина, шипак, пољска ружа, дивља јабука и крушка, бели и црвени глог, брекиња, оскоруша, рашљика (трн), дивља трешња, руј, клокочика, клен, млеч, жеста, дрен, свиб, бршљан, курика, пасрден, бели и црни јасен, обична калина, црвена зова, веприна. Све су то аутохтоне биљне врсте. Накнадно унете дрвенасте врсте су: багрем, јасика, бела и црна топола, врба ракита, дивљи кестен и разни четинари. На Вршачким планинама има 1.024 врста дрвећа, шибља и зељастог биља. Зна се за 22 биљне заједнице (фитоценозе) и то 10 степско-ливадских и 12 шумских.

Општини Вршац припадају села: Ватин, Мали Жам, Велико Средиште, Марковац, Месић, Павлиш, Сочица, Јабланка, Влајковац, Ритишево, Куштиљ, Уљма, Избиште, Војвођинци, Потпорањ, Стража, Мало Средиште, Шушара, Орешац и Загајца.

[уреди] Историја

Први трагови насеља на Вршачком брду потичу из времена праисторије. Подграђе испод Вршачке куле (средњевековно утврђење) високо је 21 m, са зидовима дебелим 2,5 m. Подручје данашњег града и околине било је такође насељено у давној прошлости.

Насеље на овом месту развило се у сенци средњовековног града који је подигао угарски краљ Жигмунд почетком XV века на врху брда да би заштитио јужне границе своје државе од сталних турских упада. Ускоро је град предат српском деспоту Ђурђу који га је повезао са својим главним утврђењима јужно од Дунава у чврсти одбрамбени систем

Године 1425. српске избеглице са југа настаниле су се у подножју брега и своје насеље назвали су Подвршац. Већ тада ова област била је позната по својим винима која су била међу најтраженијима (и најскупоценијима!) на угарском двору. Након што су опустошили читаву област, Турци су град заузели 1552. но Вршац је и даље остао настањен Србима. Ово се променило након 1594. када су Срби, у нади да ће се ослободити у садејству са аустријском армијом, подигли Банатску буну: испрва су имали много успеха и између осталих градова ослобођен је и Вршац, но крајем лета Турци су удруженим снагама потукли устанике и започели са осветом. Већина Срба побегла је у Ердељ а Вршац је у потпуности попримио орјентални изглед.

1716. Турке је из града протерао војсковођа Евгеније Савојски чиме је отворио нову епоху у историји града. У град су ускоро колонизовани Немци из области око реке Мозела који су собом донели нове виноградарске технике које ће Вршац брзо претворити у једно од средишта винарства Хабсбуршког царства. Брзи привредни успон крунисан је добијањем повеље слободног краљевског града 1817. Град је знатно назадовао за време револуције 1848. када су се око њега тукли Срби и Мађари. Остатак XIX века протекао је у миру и напретку који је пресекла зараза филоксере која је запретила уништењем све винове лозе. Но, катастрофалне последице фолоксере брзо су поништене у овој области планским сађењем америчких сорти лозе.

Највећа етничка промена наступила је у последњим данима Другог светског рата када су локални Немци избегли пред наступајућом Црвеном армијом. Тада долази до систематске демографске и политичке промене у граду. Комунисти преузимају све облике власти. Земља, имања, фабрике, зграде одузимају се староседеоцима и додељују подобнима. До педесетих година двадесетог века траје страховита пљачка, насиље, малтретирања и убијања, да би касније град почео да живи као и сви други у СФРЈ. Осамдесетих година двадесетог века Вршац почиње да излази из привредне таме и развија имиџ успешног града.

[уреди] Привреда

Данас су од значаја виноградарство, занатство, трговина и индустрија. Вршачка вина су позната широм земље. У околини Вршца има доста излетишта и ловишта. У граду је и познати Центар за спортско једриличарство с аеродромом. Осим тога ту су и излетишта Ритишево, Стража, Парта, канал ДТД и вештачка језера која обогаћују изванредну околину града.

[уреди] Култура

Вршац има знамениту историјску прошлост са споменицима од праисторије до данашњег доба. Многобројне карактеристичне грађевине из XVIII и XIX века, Градска кућа, стара апотека (1783), барокна зграда "Два пиштоља", кућа у којој је живео и умро Јован Стерија Поповић, Владичин двор, цркве, стари парк са споменицима, Народни музеј (основан 1882 - најстарији музеј у Војводини), а главно обележје града је стара кула стражара на Вршачком брегу из раног средњег века симбол града и најстарији замак на територији Војводине. Све то је вредно помена, а нарочито Манастир Месић из XVII века. У овом граду је рођен отац Српске драме Јован Стерија Поповић, најпознатији наш сликар Паја Јовановић. Град има професионално позориште, развијена је издавачка делатност у којој предњачи КОВ - Књижевна општина Вршац. У граду се одржава Јесењи позоришни фестивал, међународни фестивал фолклора.

[уреди] Познате личности

Феликс Милекер,
Јосиф Јовановић Шакабента,
Паја Јовановић,
Јован Стерија Поповић,
Васко Попа,
Бора Костић,
Драгиша Брашован
Рада Ђуричин

[уреди] Спорт

Вршац је данас један од најзначајнијих спортских центара у Војводини и Србији. Градски клубови такмиче се у најјачим лигама у одбојци, тенису, стоном тенису, кошарци, теквонду, шаху... Развијен је параглајдинг, оријентационо трчање, спортски риболов, планинарство, атлетика, бициклизам. Најпознатији и најтрофејнији је женски кошаркашки клуб Хемофарм са шест освојених титула шампиона државе. Вршац има леп градски стадион са око 10.000 места, модерни спортски комплекс Центар Миленијум са око 3.500 места, неколико мањих спортских сала, терена и игралишта.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Насељена места општине Вршац

Ватин • Велико Средиште • Влајковац • Војводинци • Вршац • Вршачки Ритови • Гудурица • Загајица • Избиште • Јабланка • Куштиљ • Мали Жам • Мало Средиште • Марковац • Месић • Орешац • Павлиш • Парта • Потпорањ • Ритишево • Сочица • Стража • Уљма • Шушара

Градови у Републици Србији