Крушевац

Из пројекта Википедија

Координате: 43° 58′ СГ Ш, 21° 32′ ИГД

Крушевац

Грб града

Локација у србији

[[Слика:|150п|ц|Крушевац у Србији]]

Опште информације

Председник општине

Драган Аздејковић

Површина

854 km²

Становништво (2005 цензус)

65,447 (149,732 са околином)

Густина насељености (2002)

Координате

[1]

Позивни број

+381 37

Околна насеља

101 насеље у округу

Регистарске ознаке

KŠ

Поштански број

37000

Веб-сајт

Krusevac.net

Крушевац, средњевековна српска престоница, је град који се налази у средишњем делу Србије. Крушевац данас има преко 60.000 становника на територији града и око 140 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 km².

Налази се у крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

[уреди] Историја

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Црква Лазарица

Град је подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.

[уреди] Приведа

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом ( ХИ „Жупа“, „Мерима“, „Траyал“) . Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

[уреди] Градске славе и прославе

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.