Војводина
Из пројекта Википедија
|
|||||
 |
Република Србија Аутономне Покрајине: - Војводина - Косово и Метохија |
||||
| Службени језици | српски, мађарски, словачки |
||||
| Површина – тотална површина – % воде |
21,500 km² н/и |
||||
| Становништво – укупно – густина насељености |
2.031.992 (2002) 94,5/km² |
||||
| Службена писма | Ћирилица, Латиница | ||||
| Главни град | Нови Сад | ||||
| Председник Извршног Већа АПВ | Бојан Пајтић (ДС) |
||||
| Председник Скупштине АПВ | Бојан Костреш (ЛСВ) |
||||
| Валута | Динар (100 пара) | ||||
| Временска зона | CET, CEST | ||||
| 1 Сви наведени службени језици се користе у покрајинској влади, српски се користи у свим општинским владама, остали језици се користе у одређеним општинским владама, а неколико мањинских језика се користи изван званичних докумената. | |||||
Војводина (службени назив Аутономна Покрајина Војводина - АПВ) је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу Републике и обухвата површину од 21.506 km² са 2.031.992 (2002) становника (21,6% од укупног становништва Србије).
Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Републиком Српском). Јужна граница Војводине је административна граница према централној Србији, коју већим делом чине реке Дунав и Сава. Главни и највећи град покрајине је Нови Сад, остала већа места су Суботица, Панчево и Зрењанин.
Садржај |
[уреди] Назив
Име Војводине на српском значи "војводство". Име носи порекло из 1848, када се регион данашње Војводине знао "Српска Војводина", али данас се назив "српска" не користи, јер је Војводина део Србије.
Службени назив на осталим службеним језицима Војводине:
- мађ: Vajdaság Autonóm Tartomány
- словачки: Autonómna pokrajina Vojvodina
- румунски: Provincia Autonomă Voivodina
- русински: Автономна Покраїна Войводина
- хрватски: Autonomna Pokrajina Vojvodina
[уреди] Географија
 |
За више информација погледајте Географија Војводине. |
Простире се у Панонској низији, са површином од 21.500 km², на којој живи нешто више од два милиона становника. Главни град је Нови Сад. Региони који чине Војводину су: Банат, Бачка и Срем.
Рељеф Војводине је претежно равничарски, изузев Срема, којим доминира планина Фрушка Гора, и југоистока Баната, са Вршачким планинама. Најнижа тачка Војводине је 75 m, a највиша 641 m.
Највећи хидрографски потенцијал чини река Дунав са својим притокама, као најважнија водена саобраћајница и стратешки саобраћајни правац у средњој Европи. Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 километара, и то претежно кроз Војводину, а целом овом дужином је плован. Пловне су и његове притоке Тиса (168 km), Сава (206 km) и Бегеј (75 km), између којих је прокопана разграната мрежа канала за наводњавање, одводњавање и транспорт, канал Дунав-Тиса-Дунав, укупне дужине 939 km, од чега је 673 km пловно.
[уреди] Историја
|
За више информација погледајте Историја Војводине. |
| Историја Војводине |
|---|
| Античко доба |
| Панонија |
| Доња Панонија |
| Панонија Секунда |
| Панонска дијецеза |
| Префектура Илирикум |
| Средњи век |
| Византијска Панонија |
| Војводство Салана |
| Војводство Глада |
| Војводство Ахтума |
| Војводство Сермона |
| Тема Сирмијум |
| Сремска краљевина Стефана Драгутина |
| Горњи Срем Угрина Чака |
| Царство Јована Ненада |
| Сремско Војводство Радослава Челника |
| Модерно доба |
| Темишварски вилајет |
| Тамишки Банат |
| Српска Војводина |
| Војводство Србија и Тамишки Банат |
| Банатска Република |
| Банат, Бачка и Барања |
| Дунавска бановина |
| Банат (1941-1944) |
| Аутономна Покрајина Војводина |
| [Измените шаблон] |
Током историје, на територији данашње Војводине траг су оставили многи народи: Илири, Трачани, Келти, Римљани, Хуни, Словени, Авари, Гепиди, Византинци, Бугари, Мађари, Турци, Аустријанци и други.
Вреди поменути да је град Сирмијум (данашња Сремска Митровица) био један од четири главна града Римског царства, а у самом граду или његовој околини рођено је шест римских царева.
Словени (укључујући и Србе) се насељавају на територију данашње Војводине у шестом и седмом веку. У деветом веку су на овом подручју владале бугарске војводе, Салан и Глад. Саланова резиденција се налазила у Тителу.
Део данашње Војводине се налазио у оквиру Сремске краљевине, којом је владао српски краљ Драгутин, између 1282. и 1316. године, а после пада Србије под Турке (1459. године), деспоти Србије су наставили да владају на територији Војводине као вазали мађарских краљева.
За историју Војводине је значајна појава самозваног српског цара, Јована Ненада, који је на простору данашње Војводине створио једну пролазну независну државу, са престоницом у Суботици 1526./1527. године.
На Мајској скупштини у Сремским Карловцима, Срби су 1848. године прогласили Српску Војводину, која се састојала од Срема, Баната, Бачке и Барање. Следеће, 1849. године, ова територија је призната за легитимни део Аустријске царевине, под именом Војводство Србија и Тамишки Банат (Wojwodschaft Serbien und Tamisch Banat) , а састојала се од Баната, Бачке и Срема.
После распада Аустроугарске монархије, Народно веће у Новом Саду је 25. новембра 1918. године прогласило уједињење Војводине са Србијом, односно, отцепљење Баната, Бачке и Барање од Угарске и њихово прикључење Србији, што је касније озакоњено Видовданским уставом. Један дан пре тога (24.11.1918.), скупштина Срема, одржана у Руми, се такође изјаснила за прикључење Срема Србији. Делегацију Народног већа примио је регент Александар у Београду 1. децембра 1918. године, када је проглашено стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
1929. године је формирана покрајина Краљевине Југославије, названа Дунавска бановина, са седиштем у Новом Саду. После краткотрајног априлског рата 1941. и брзе капитулације Југославије, Војводина је подељена на три окупационе зоне: Срем су Немци предали такозваној Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Хортијева Мађарска, док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, мада је формално припадао Недићевој Србији. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију (1941-1944). У току фашистичке окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.
Покрет отпора, који су комунисти покренули већ у лето 1941, недовољно припремљен и осмишљен према датим условима, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после солиднијих припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. На ослобођеној територији у Срему организована је и партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944, овде већ била устројена нова народна власт са ослободилачким институцијама.
Војводина је током Народноослободилачке борбе, са устројеним Покрајинским народноослободилачким одбором (од новембра 1943), добила у оквиру ослободилачког покрета аутономију као покрајина, с обзиром на историјске, економске и културне моменте, као и постојање већег броја припадника националних мањина. Скупштина изасланика народа Војводине 31. јула 1945. у Новом Саду одлучила је да Аутономна Покрајина Војводина уђе у састав Народне Републике Србије. Статус аутономне покрајине у Србији, Војводина је задржала до данас, иако се степен аутономије мењао током времена.
[уреди] Правни статус
Највиши правни акт Аутономне Покрајине Војводине (АПВ) је Статут покрајине (изнад којег је Устав Републике Србије). Највише законодавно тело је Скупштина, у коју се слободним изборима бира 120 посланика са територије АПВ и у којој су равноправни сви службени језици. Највише тело извршне власти је Извршно Веће (ИВ) на чијем је челу Председник ИВ, и које представља владу АПВ коју чине секретари.
АП Војводина је чланица Савета европских регија при парламенту ЕУ, као прва, а засада и једина, регија која је постала чланица, а да матична држава није у том тренутку била члан ЕУ или Савета Европе. Такође, суоснивач је и регионалног савета еурорегије ДКМТ (Дунав-Кереш-Мориш-Тиса), који окупља, осим саме Војводине, и неколико жупанија из Мађарске и Румуније, и чији је задатак међусобна сарадња у регионалном привредном, културном и еколошком развоју.
[уреди] Службени језици
У Војводини је службено шест језика уз употребу њихових писама: српски (ћирилично писмо уз могућност употребе латиничног), мађарски (латиница), словачки (латиница), хрватски (латиница), румунски (латиница) и русински (ћирилица). Извршно Веће АПВ је оснивач и издавач новина на службеним језицима и то: Дневник на српском језику и Magyar Szó (Мађарска реч) на мађарском су дневне новине, а недељници су Hrvatska riječ (Хрватска реч - хрватски), Hlas Ľudu (Глас народа - словачки), Libertatea (Слобода - румунски) и Руске слово (Русинска реч - русински).
Састав становништва према матерњем језику био је: Српски језик (76,63%), Мађарски језик (13,99%), Словачки језик (2,71%), Румунски језик (1,45%), Ромски језик (1,08%), Хрватски језик (1,04%), и други.
[уреди] Територијална организација
Војводина се састоји од 46 општина и једним градом у 7 округа, са седиштима у градовима: Суботици, Зрењанину, Кикинди, Панчеву, Сомбору, Новом Саду и Сремској Митровици.
| Окрузи | број општина | седиште округа |
|---|---|---|
| Севернобачки округ | 3 | Суботица |
| Западнобачки округ | 4 | Сомбор |
| Јужнобачки округ | 11+1 град | Нови Сад |
| Севернобанатски округ | 9 | Кикинда |
| Средњобанатски округ | 5 | Зрењанин |
| Јужнобанатски округ | 8 | Панчево |
| Сремски округ | 7 | Сремска Митровица |
| = 7 | = 47 + 1 град |
[уреди] Саобраћајни значај
Кроз Војводину пролазе и друге важне саобраћајнице, пре свега аутопут који иде од централне Европе и Хоргоша на граници према Мађарској, па преко Новог Сада до Београда, и даље на југоисток ка Нишу где се рачва у два правца: један правац води на исток ка граници са Бугарском; други на југ, према Скопљу и Солуну. Трећи крак аутопута се у Срему одваја на запад, према суседној Републици Хрватској и даље ка западној Европи. Око аутопута је развијена и мрежа локалних путева и железничких праваца.
На југу Војводине почиње моравско-вардарска долина, најважнија комуникација између севера и југа Балканског полуострва, која се управо код Београда укршта са дунавским правцем Исток-Запад, чинећи геостратешки чвор. То чини географскостратешки положај ове покрајине повољним и за Србију значајним.
[уреди] Демографија
|
За више информација погледајте Етничке групе Војводине. |
Према последњем попису из 2002. године, Аутономна Покрајина Војводина има 2.031.992 становника, што чини 27,1 одсто од укупног броја становника Републике Србије. Срби, којих у Војводини има 1.321.807, већинско су становништво ове северне српске покрајине. По бројности затим следе: Мађари (погледати: Војвођански Мађари) (290.207), Словаци (56.637), Хрвати (56.546), Југословени (49.881), Црногорци (35.513), Румуни (30.419), Роми (29.057), Буњевци (19.766), Русини (15.626), Македонци (11.785), као и остале мање етничке скупине у које спадају Украјинци, Муслимани, Немци, Словенци, Албанци, Бугари и други (укупно има више од 26 нација и националних или етничких група).
Статут Војводине, који представља основни правни акт на нивоу покрајине, дозвољава службену употребу, осим српског, још и мађарског, словачког, румунског, русинског и хрватског језика, којима говоре припадници највећих националних мањина. Становници Војводине разликују се и по вероисповести. Срби, Црногорци, Румуни, Роми, Македонци и Украјинци углавном су православни, Мађари и Хрвати су католици, Русини су гркокатолици, док Словака има протестаната и католика, а постоји и одређени број муслимана и припадника других малих верских заједница.
[уреди] Религија
Састав становништва према вероисповести је 2002. године био следећи: Православни (68,97%), Католици (19,11%), Протестанти (3,55%) и други.
[уреди] Школство
У Војводини је школски систем веома развијен и састоји се од мреже:
- предшколских установа;
- основних школа (539), у којима се настава држи и на језицима националних мањина;
- средњих школа (110), на којима је омогућена и настава на језицима националних мањина; и
- Новосадског Универзитета, са 13 факултета, на којима се настава обавља и на језицима националних мањина.
[уреди] Наука и култура
У традиционалном културном и научном упоришту српског народа у Војводини најстарије установе су: Матица Српска, основана 1826. године и Српско народно позориште, основано 1861. године, у коме се представе изводе и на језицима националних мањина. У Новом Саду се налази и огранак Српске академије наука, као и два научна института. У тим институцијама и на факултетима ради око три хиљаде стручњака различитих усмерења. Прво фотографско удружење основано је 1901. године: Фото, кино и видео савез Војводине, и једно је од најактивнијих удружења бивше СФР Југославије.
[уреди] Привреда
У Војводини је привреда заснована на великом богатству квалитетног обрадивог земљишта, које захвата 84 одсто њене површине, и чија природна плодност је побољшана мрежом канала за наводњавање, тако да је од 1,78 милиона хектара обрадиве земље око 0,5 милиона дренирано. Око 70 одсто приноса са ових поља отпада на житарице, 20 одсто на индустријско биље, а 10 одсто на остале културе. Део плодова се извози, али већина се прерађује у домаћој прехрамбеној индустрији, стационираној углавном у Војводини, (погони за прераду меса, воћа и поврћа, уљаре, шећеране, млекаре, итд.).
Постоји и снажна базична индустрија, која производи машине за обраду метала, електричне уређаје и каблове, грађевинске материјале, нафтне деривате, хемијске производе, електромоторе, рото папир. Развијена је и индустрија производа високог нивоа обраде, попут зубарске опреме, возила, фармацеутских производа, порцелана и другог.
Део прихода војвођанске привреде долази и од туризма, који је нарочито развијен на рекама и језерима, термалним изворима и на Фрушкој Гори на којој се налазе бројни православни манастири српско-византијског стила, углавном подигнути између 15 и 17 века.
[уреди] Политика
[уреди] Градови
Већи градови Војводине су:
- Нови Сад (215.659)
- Суботица (99.471)
- Зрењанин (79.545)
- Панчево (76.110)
- Сомбор (50.950)
- Кикинда (41.825)
- Сремска Митровица (39.041)
- Вршац (36.001)
- Рума (32.125)
- Бачка Паланка (29.431)
- Инђија (26.244)
- Врбас (25.887)
- Бечеј (25.703)
- Сента (20.363)
- Кула (19.293)
- Апатин (19.289)
- Темерин (19.143).
[уреди] Види још
- Историја Војводине
- Владари са подручја Војводине
- Престонице Војводине
- Бачка
- Банат
- Срем
- Србија
[уреди] Спољашње везе
- Званична интернет презентација скупштине и владе Аутономне Покрајине Војводине
- Странице Бачке и Баната
- Списак већих градова Војводине
- Незванична интернет презентација Војводине
| Република Србија |
|---|
   Главни град: Београд Аутономне покрајине: Војводина | Косово и Метохија1 |
 Портал Републике Србије |
