Панонска низија
Из пројекта Википедија
Панонска низија је равница у централној Европи.
Низија заузима северни равничарски део Србије и обухвата равницу Војводине (Срем, Банат, Бачка) и уски појас јужно од Дунава и Саве. Највећи део Панонске низије лежи испод 200 m надморске висине, а монотонију равнице ублажавају острвске планине, алувијалне равни, лесне заравни и пешчаре.
Садржај |
[уреди] Положај
Следеће државе обухватају Панонску низију:
[уреди] Острвске планине
Острвске планине представљају остатке спуштеног дијела старе масе тј. унутрашњих Динарида. Протежу се од запада према истоку. Изграђене су од стијена различите старости: палеозојских шкриљаца, мезозојског кречњака итд. Падине Фрушке горе и Вршаччких планина изграђени су од органских неогених седимената и плеистоцених наслага леса. Јављају се у Панонском басену, а то су сљедеће планине: Фрушка гора, Вршачке пнанине, Цер, Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Гледићке планине, Јухор.
[уреди] Алувијалне равни
Алувијалне равни Дунава, Тисе, Мораве и Саве су карактеристичне за Панонски басен. То су најнижи и најмлађи облици рељефа ове регије Србије. Састоје се од ријечних наноса: глине, пијеска и леса. Обрасле су ритским шумама и трском. Због честог плављења у алувијалним равнима спроводе се процеси мелиорације.
[уреди] Лесне заравни
Лесне заравни су еолски елементи рељефа у дну Панонског басена. Настале су током плеистоцена преносном снагом ветра. У Панонском басену Србије јавља се више лесних заравни. То су: Сремска (од Земуна до Вуковара, прекрива јужне падине Фрушке горе); Бачка (јужно од Бачке пјешчаре, између Дунава, Тисе и Бачких канала); Тителска (сјеверно од ушћа Тисе у Дунав); Банатска (са свих страна опкољава Банатску пешчару).Од вих лесних заравни могла се утврдити прелесна топографија.Сремска лесна зараван је навејана око Фрускогордког гребена.На јузном ободу бацке лесне заравни у Новом Сивцу лес је у низим деловима глиновит а југоистоцно од Старог Сивца песковит.Лесне заравни су навејане за време глацијалних стања и то у зимским временима.Велике панонске реке талозиле су песак и муљ у својим коритима док су у јесен и зиму ветрови разносилипесак и муљ стварајуци лесне заравн.Зиме глацијалних периода биле су сиромасне снегом,то је био посебан слуцај у ниским депресијама које су биле опкољене високим планинама.Лесне заравни су настале еолском акомулацијом тако да су у основи еолски облици.
[уреди] Пешчаре
Пешчаре су, као и лесне заравни, еолски елементи рељефа. Јављају се у Панонском басену. Настале су радом ветрова у плеистоцену. У њима се јавља недостатак воде. Јављају се пешчане дине, а песак је некада био покретан - "живи песак", а сада је умирен шумском и травном вегетацијом. Пешчаре у Србији су: Банатска (јужни Банат); Бачка (од Суботице до Баје, Сегедина и Будимпеште); Рамско-голубачка (испред улаза Дунава у Ђердап).
[уреди] Регија Србије
Јужни обод Панонског басена у Србији протеже се од Дрине на Западу до Хомољских планина на истоку. У географској градњи доминирају језерски седименти неогене старости. Јужни обод Панонског басена има таласаст изглед, а главни облици рељефа су површи, брежуљци, ријечне долине и котлине, а издижу се и острвске планине (Цер, Влашић, Космај, Авала, Венчац, Гледићке планине, Јухор, Рудник).
Просторе данашњег Панонског басена некада је прекривао праокеан Тетис, чијим повлачењем је и настао Панонски басен. Повлачењем, Тетис је иза себе оставио јако плодно тло, па се због тога Панонски басен назива још и "Житницом Србије". За просторе ове регије карактеристичан је чернозем као врста земљишта. Међутим, јавља се и тзв. деградирани чернозем, као и плодно алувијално тло и гајњаче.
Привреда ове регије је добро развијена и као велики привредни центри јављају се Нови Сад, Суботица, Београд, Сомбор, Зрењанин итд. Због веома плодног тла добро је развијена пољопривреда, а највише се гаје од воћа: шљиве, јабуке, крушке, ораси, трешње, вишње, кајсије, брескве; од поврћа: купус, пасуљ, парадајз и паприка; од житарица: кукуруз, пшеница, раж, јечам; од индустријских биљака: сунцокрет, шећерна репа, хмељ, мак. Најзначајнија пољопривредна производња је производња винове лозе и производња вина.
Напомена: Текст преузет са www.znanje.org
