Сремска Митровица

Из пројекта Википедија

Садржај

1 Географија
2 Историја
3 Култура
4 Привреда
5 Види још
6 Спољашње везе

[уреди] Географија

Највећи сремски град, са 39.041 становника, на ванредно лепом географском положају. Један од најстаријих градова у Војводини и Србији, Сремска Митровица је и највећи град у Срему.

[уреди] Историја

[уреди] Римско царство

Основавши град на обали Саве, Римљани су омогућили његов развитак. Град расте вртоглавом брзином и у 1. веку нове ере стиче највиши градски ранг - постао je Колонија римских грађана и добија изузетан војнички и стратешки значај. У њему се припремају ратне експедиције царева Трајана, Марка Аурелија, Клаудија II. Од средине трећег века Сирмијум je постао економско средиште читаве Паноније, те је дао Царству неколико великих људи. У њему или околини рођени су цареви Деције Трајан, Аурелијан, Проб и Максимијан, сви романизовани Илири-домороци. Сирмијум је био за владе Римљана и једна је од четири престонице царства (Рим - Миланo - Никомедија - Сирмиjум). Најпознатији историчар IV века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмиjум "славном и многољудном мајком градова". Град је био метропола Паноније и Илирика, ранохришћански центар са бројним епископима и мученицима.У доба највећег процвата Сирмиjума, у III и IV веку, овде је постојала велика ковница златног и осталог новца, раскошна царска палата, са водоводом и термама, хиподромом, позориштем и анфитеатром, форумом и другим важним грађевинама. До сада је откривено осам ранохришћанских храмова, од којих су најпознатији они посвећени Св. Иринеју, Св.Димитрију и Св. Синероту. У доба највећег прогона Хришћана, 304. године, на једном од савских мостова погубљени су први епископ Сирмиjума Иринеј, и његов ђакон Димитрије. После 313., Сирмиjум постаје важан црквени хришћански центар. Током IV века овде је одржано неколико општеримских црквених сабора, на којима су доношене познате сирмиумске формуле, потврђивано а затим осуђивано тзв. аријанско учење. Крајем IV века град је дошао под власт Источних Гота, да би 441. године практично нестао у хунском покољу и великом пожару. У Сирмиjуму су се потом смењивали разни владари, да би се 582. предао Аварима, а преживели становници емигрирали у Далмацију. 1180. године град је припојен Угарској. Византија је више пута безупешно покушавала да га освоји.

[уреди] Средњи и Нови век

После тога, на рушевинама Сирмијума, никао је нови средњовековни град-Civitas Sancti Demetrii, тј. Град Светог Димитрија или на српском Димитровица, према Св. Димитрију, заштитнику града и истоименом манастиру око кога је ново насеље и почело да се шири. У 15. и 16. веку честа су разарања од стране Турака, да би 1526. године град пао под турску власт. Тада је почео развој Митровице као турске касабе. 1688. године аустријска војска је ушла у Срем и после великих разарања Пожаревачким миром град, у међувремену потпуно разорен, улази у састав Хабсбуршке монархије. Од 15 до 18 века бројни Срби из Србије су се доселили у Срем, бежећи од турског терора. У то време су подигнути чувени фрушкогорски манастири. У доба Војне границе Митровица је постала важно војно и грађанско насеље, а затим и слободан краљевски град са пуном аутономијом. Године 1881. добила је првог општинског начелника, Ћиру пл. Милекића, Градско заступништво, право на печат и грб... Кроз дугу историју Сремска Митровица добила је облике савременог економског и културног средишта овог дела Војводине. Сачувани монументални историјски споменици говоре о значају града у периоду владавине Римљана овим крајевима. У богатом Музеју Срема чувају се аутентични докази различитих материјалних култура у животу човека на овом тлу. Сремска Митровица се урбанистички развила у XVIII и XIX веку, на погодном гоеграфском положају, крај главних путева, у близини Фрушке горе и на обалама реке Саве.

[уреди] Двадесети век

У Другом светском рату Сремска Митровица се налазила у саставу Независне Државе Хрватске (НДХ). Само у неколико недеља на почетку 1942., усташе су поред градског православног гробља убиле више од 3500 људи, док се укупне жртве фашистичког терора у овом подручју процењују на преко 7000 невино убијених људи и око 1500 бораца. Град су (у току операције пробијања Сремског фронта) од фашистичких власти ослободиле јединице НОВЈ и ПОЈ, као и моторизоване и оклопне јединице совјетске Црвене Армије 1. новембра 1944. Тај се датум узима као почетак савременог развоја и историје града.

[уреди] Култура

Музеј Срема, Галерија Лазара Возаревића, Градска библиотека Глигорије Возаревић, Позориште Добрица Милутиновић, Установа за културу Сирмиумарт, Историјски архив Срем, васпитно-образовне организације, чине основу од значаја за културни живот овог краја. Сремска Митровица је и "музеј под отвореним небом" у коме су остаци античке римске престонице, грађевине стaре архитектуре XVIII и XIX века и спомен-парк, дело једног од најпознатијих југословенских архитекти послератног споменичког градитељства Богдана Богдановића, као и Спомен-гробље за преко 3500 родољуба и бораца за слободу које су фашистички злочинци (предвођени злогласним усташким командантом града Виктором Томићем) убили у току 1942. године. Веома вредни споменици представљају део светске културне баштине, а неки од њих, као сунчани сат, јединствени су у свету. Од постојећих школа у граду, најдужу традицију има Гимназија која је основана 1838. године.

[уреди] Привреда

Сремска Митровица је индустријски град с пољопривредним комбинатом, индустријском кланицом и фабриком конзерви, фабриком за прераду целулозе и папира, фабриком шећера, млекаром, млинско-пекарском индустријом и водопривредном организацијом. Повезана је савременим путевима и железничком пругом са низом места у Војводини и Србији. У близини града су позната излетишта и одмаралишта на Фрушкој гори (Лежимир , Летенка) и Бара Засавица.