Бачка Паланка

Из пројекта Википедија

Бачка Паланка

локација општине Бачка Паланка на карти Србије
Локација	Општина Бачка Паланка, Јужнобачки округ, Војводина
Географска дужина и ширина	45°14′57″N, 19°23′47″E
Становништво	29,431 (2002)
Позивни број	021
Поштански број	21400
Званична презентација општине

Бачка Паланка (слов. Báčska Palanka, мађ. Bácspalánka, нем. Plankenburg) је место у Војводини на обали реке Дунав на самој граници са Хрватском. Према попису становништва из 2002. године, Бачка Паланка има 29.449 становника, док општина Бачка Паланка има 60.966 становника у 14 насеља.

[уреди] Историја

На основу археолошких налаза и писаних докумената доказано је да су на овим просторима људи живели непрекидно од праисторије до данас. Прва насеља се подижу у XI веку, а назив Паланка се помиње 1593. године. Од XI века на овим просторима живели су Угари и Срби (што потврђују словенски српски топоними: Велики и Мали Гајиц, Голубњак, Рајково, Ристићев пут, Урошка бара итд).

Подаци су узети из мађарских извора, који истражују борбе Арпадоваца или Арпадовића у XI веку, те се могу сматрати поузданим. Крајем XVI века ове просторе заузимају Турци, а Карловачким миром 1699. године их дефинитивно напуштају. После тога овде се насељава ново српско становништво, те немачко, словачко и мађарско. До 1916. године овде постоје три насеља: Стара, Нова и Немачка Паланка.

У XVIII веку се у Паланци почиње развијати привреда (производња цигле, прерада дувана, производња свиле и прерада кудеље), у XIX веку развија се прерада дрвета и почиње са радом парни млин. Пошта је основана 1828. године, пристаниште је изграђено 1867, прво кредитно друштво и телеграф 1869, а суд 1871. године. Бачка Паланка је прву штампарију добила 1881. а прва сијалица је употребљена 1886, железничка пруга је изграђена 1856, да би телефон почео са радом 1904. године.

Најстарији археолошки налази су силекси (камено оруђе) који се могу датирати у доба млађег мезолита, а најбројнији су налази бронзаног доба и касног средњовековног периода. На сремској страни општине су бројни налази из римског доба. Једно од највреднијих налазишта је "Келтски опидиум" (I век н.е.) - једно од најбоље очуваних утврђења тога доба, а на подручју Челарева пронађено је рано средњовековно насеље и некропола (од VIII до X века) - "Менора из Челарева".

У најзначајније споменике културе убрајају се барокни дворац (у којем се чува стилски намештај из последња три столећа) и барокни парк породице Дунђерски из XIX века, затим воденица и "Сремска кућа" у селу Нестин. Од сакралних споменика најзначајнији су иконостаси Српске православне цркве у Бачкој паланци из 1773, и у селима Деспотову, Силбашу и Нестину. Црна топола, четири платана, мочварни чемпреси и пар белорепих орлова су заштићени споменици природе.

[уреди] Географија

Бачкопаланачка општина захвата пространу површину југозападне Бачке са дванаест насеља. Поред тога, њој припадају и два мања насеља у Срему, што значи да Дунав, који чини границу између Бачке и Срема пресеца општинску територију. Поред леве, бачке обале Дунава, на подручју општине, простире се 0,5 - 2 километра широка ниска ритска површина, угрожена високим водама Дунава. Због тога на самој обали нема изграђених насеља. Најближа Дунаву је Бачка Паланка. Периферни јужни делови града удаљени су од реке 500 м. Једино мало сремско насеље Нештин лежи непосредно уз десну дунавску обалу. Из наведених разлога, на подручју општине није изграђено ни једно речно пристаниште, тако да Дунав, иако велика међународна пловна река, у саобраћајном погледу за општину нема већег значаја. Општинском територијом трасирана су и два пловна канала Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Читавом ширином општинско подручје пресеца канал Бачки Петровац-Каравуково, правцем исток - запад, а мањи североисточни део код Деспотова пресеца канал Нови Сад-Савино Село правцем север-југ. Поменимо још да поред Младенова, уз југозаадно ивично подручје општине тече каналисана бачка речица Мостонга.

[уреди] Саобраћај

Неупоредиво већег значаја за општину Бачка Паланка су копнене саобраћајнице. Највећег значаја су два аутомобилска путна правца. Први, који води од Новог Сада преко Бачке Паланке према Бачу и Сомбору, одакле се наставља преко Бездана за Барању и на север ка Мађарској, Код Оџака се од овог правца одваја значајан пут ка Богојеву и Осијеку. Други пресеца општину правцем север-југ. Он повезује Бачку Паланку преко Врбаса, Бачке Тополе и Суботице са средњом и северном Бачком. Исти пут се на југ наставља преко моста на Дунаву ка Илоку, Шиду и аутопуту Београд-Загреб. Код Илока овај путни правац пресеца значајан Подунавски пут који води од Петроварадина преко Беочина и Илока према Вуковару и даље ка Осијеку у једном правцу и од Вуковара према Винковцима у другом. Нешто мањег значаја је аутомобилски пут Нови Сад-Бачки Петровац-Оџаци који правцем југоисток-северозапад пресеца северни део општине на линиј Силбаш - Параге. Карађорђево и Младеново се налазе на локалном путу који се одваја од пута Бачка Паланка - Бач, између Бачке Паланке и Обровца и преко ових насеља води ка путу Бач-Бачко Ново Село. Поменимо још да се 1 километар западно од Нештина одваја од Подунавског пута локални пут за Визић, тако да су сва општинска насеља добрим аутомобилским путевима повезана са општинским центром или се пак налазе на важним регионалним путним правцима, који их даље повезују са осталим деловима земље и Европе. Бачкопаланачко подручје пресеца и железничка пруга Нови Сад-Оџаци-Сомбор.

[уреди] Рељеф

Подручје бачкопаланачке општине простире се, у рељефном погледу, на свим морфолошким јединицана карактеристичним за Војводину, сем пешчаре. Поред Дунава је алувијална раван, односно рит, а то су управо најниже површине у рељефу Војводине. У нашем случају надморска висина ове површине износи око 80 m. Северно до рита налази се 3-5 m виша површина. Њу представља алувијална тераса коју је, као и претходну, наталожио Дунав. Ритови су угрожени при сваком високом водостају, због чега је у њима стамбена изградња забрањена. Алувијалну терасу, на којој је изграђена Бачка Паланка, угрожавају само екстремно високи водостаји. Од алувијалне терасе даље према северу простире се, за још 2-5 m виша степеница, лесна тераса, која представља део простране бачке лесне терасе. Поред десне обале Дунава, иза алувијалне равни или непосредно уз обалу нема лесне терасе, него се стрмим одсецима или косама издиже 20-30 m виша лесна површина, лесна зараван. Она представља део фрушкогорске лесне заравни. Још јужније, у атару Визића, присутни су огранци планинског масива Фрушке горе.

[уреди] Клима

Територија општине налази се у умереноконтинентаном климатском појасу. У њој се смењују климатски утицаји са свих страна, као у осталом и на подручју читаве Војводине, будући да представља равницу отворену у свим правцима.

[уреди] Насеља

Бачка Паланка на територији своје општине има периферни положај. Она је, сагледавајући општинска насеља у Бачкој, најјужније и Дунаву најближе насеље. Источно од општинског седишта, поред новосадског пута лежи Челарево удаљено 11 km. У правцу северозапада, на сомборском путу су Обровац, удаљен од Бачке Паланке 9 km и Товаришево, удаљено 14 km. Нешто западније, на локалном путу су Карађорђево, до ког има 10 km и Младеново, удаљено од општинског средишта 14 km. У правцу севера, на путу за Врбас су следећа насеља: Нова Гајдобра на 10 km, Гајдобра на 14 km, Силбаш на 20 km и Деспотово удаљено од општинског центра 29 km. Од Деспотова пут води до Пивница, најудаљенијег насеља од општинског средишта до кога има 34 km, док од Силбаша пут води до Парага удаљених 25 km. Преко Дунава и дела Вуковарске општине, што је својеврсни куриозитет, долази се Подунавским путем до Нештина, удаљеног од Бачке Паланке 9 km, а на локалном путу је и последње општинско насеље Визић, удаљено од Подунавског пута 6, а од центра општине 13 km. Границе општина Бачка Паланка углавног су асминистративне, оивичене ленијама између сеоских атара према суседним општинама. Једино Дунав, према југу, чини природну границу и то не у потпуности јер се, како је већ истакнуто, југоисточни мањи делови општинске територије налазе у Срему, са другр стране реке. Јужно од Дунава је подручје општине Вуковар, западно је општина Бач, северозападно Оџаци, северно и североисточно је подручје општине Врбас, а са истока општина Бачки Петровац. Сремски део бачкопаланачке општине омеђен је са запада општином Вуковар, са југозапада подручјем општине Шид, са југа је општина Сремска Митровица, а са истока општина Беочин. Према томе, општина Бачка Паланка се граничи са осам општина од којих су четири у Бачкој и исто толико у Срему.

[уреди] Статистика

Површина општина Бачка Паланка износи 579 km² . То је за око 100 km² више од просечне величине војвођанских општина, што значи да припада групи по површини већих општина у Војводини. Године 1991. на територији општине пописом је регистровано 58 835 становника, што је за око 14 000 више од војвођанског просека, тако да и у том погледу припада групи већих општина. Густина насељености је 101,6 становника по m² , такође је већа од војвођанског просека (93,6). Општинска територија је неправилног облика, издужена у правцу север-југ. Њена дужина на линији Пивнице-Визић износи 40 km, а највећа ширина на линији Младеново - Челарево је 28 км, док просечна ширина износи 14,5 km.

[уреди] Становништво

У општини Бачка Паланка живи преко 60 хиљада становника, а у самом граду готово тридесетпет хиљада. Но, рачуна се да је у региону општине трајно животно уточиште нашло и око петнаест хиљада људи који су избегли из ратом захваћених подручја бивше Југославије. Међу њима је највише оних из Босанске крајине, неких делова Хрватске, а у последње време и са Косова. Сви досадашњи пописи становништва показују једну константу: Више од две трећине становништва бачкопаланачке општине чине Срби. Остале веће групације народа су Словаци и Мађари. Национална разноликост живља се ни у једном тренутку, за последњих педесетак година, није показала као негативни фактор организовања и тока животне свакодневице. Напротив, остварен је животни амбијент у којем је лепо живети и радити.

[уреди] Колонизација Бачке Паланке 1945/1946

23. августа 1945. године усвојен је Закон о аграрној реформи и колонизацији. Овим законом ће 1 647 305 хектара, од тога 668 412 у Војводини, бити подељено новим власницима. Убрзо после усвајања Закона, у Војводину стижу колонисти из: Босне и Херцеговине, Баније, Лике, Кордуна, Црне Горе, Далмације, Санџака, Србије, Македоније, Словеније и са Косова. За кратко време, на нова огњишта стигло је око 250 000 људи, и тако колонизацију у социјалистичкој Југославији претворило у највећу собу народа у последњих 300 година на Балкану. Организована колонизација је извршена крајем 1945. и током 1946. године, али је досељавање у ове крајеве трајало све до 1948. године. Колонисти су се населили у 114 војвођанских места, а многима од њих су дали нова имена, који су их подесћали на родни крај и хероје који су их четири ратне године водили у борби за слободу. Чиб је постао Челарево, Букин - Младеново, Буљкес - Бачки Маглић, Шупљаја - Крајишник, Парабућ - Ратково, Торжа - Савино село итд. У Бачку Паланку досељен је живаљ из: Дрвара, Босанског Грахова, Бихаћа, Цазина, Босанског Петровца; у Младеново из: Бугојна, Гламоча, Прозора, Купреса, Ливна и Босанске Крупе; у Гајдобру из: Мостара, Невесиња, Стоца, Требиња; у Нову Гајдобру из: Гацка, Љубиња, Стоца, Требиња; у Обровац из: Јајца, Ливна, Травника, Дувна и Бугојна; у Челарево из Босанског Петровца; у Товаришево из: Дувна, Ливна, Босанске Крупе, Босанског Грахова и Бијељине. Укупно је колонизирано, заједно са Бачком Паланком, седам насеља у бачкопаланачком срезу. Колонисти су се тешко прилагођавали новим условима живота, а нарочито новом поднебљу. Многима није одговарала клима, жалили су се на воду, многи нису били навикли на овакав начин пољских радова, била је јака носталгија за старим крајем. Староседеоци и нова власт, међутим, чинили су изузетне напоре да се све те и друге, тешкоће, преброде. Организовани су бројни курсеви на којима су досељеници стицали знања из хигијене, из вођења домаћинства, из пољопривреде, а одмах су почели да раде и курсви за описмењавање, јер је било доста неписмених. Насељавање територије бачкопаланачког среза почело је већ крајем 1945. године, и то током новембра и децембра, али је већина колониста дошла у јануару 1946. године. На подручје среза Бачка Паланка, доселиле су се 2594 породице са 15747 житеља.

[уреди] Политика

Звездан Кисић из Социјалистичке партије Србије је дуго био градоначелник. Сада је градоначелник Драган Бозало из Српске радикалне странке.

[уреди] Познате личности

Наташа Јанић
Драган Зорић
Милан Јанић
Жарко Шешум
Милан Курепа
Ратко Николић
Драган Суџум
Калман Конрад

[уреди] Види још

Јужнобачки округ

[уреди] Спољашње везе

Насељена места општине Бачка Паланка
Бачка Паланка • Визић • Гајдобра • Деспотово • Карађорђево • Нештин • Младеново • Нова Гајдобра • Обровац • Параге • Пивнице • Силбаш • Товаришево • Челарево