Незапосленост
Из пројекта Википедија
Незапосленост, у економским терминима, појављује се ако постоје квалификовани радници који су вољни радити, али не могу наћи посао. Дакле, незапослене особе су старије од 16 година, способне и вољне радити и активно траже посао, али су без посла.
Стопа незапослености је број незапослених радника подељен са укупним бројем становништва способног за рад (односно особе између 16 и 65 година).
Садржај |
[уреди] Врсте незапослености
Економисти идентификују 3 различите врсте незапослености:
- Фрикцијска незапосленост
- Структурна незапосленост
- Циклична незапосленост
[уреди] Фрикцијска незапосленост
Фрикцијска незапосленост настаје због непрекидног кретања људи између регија и радних места или кроз различите фазе животног циклуса.
[уреди] Структурна незапосленост
Структурна незапосленост означава раскорак између понуде и потражње за радницима. Раскораци могу настати зато што потражња за једном врстом расте, док се потражња за неком другом врстом смањују, а понуда се не прилагођава брзо.
[уреди] Циклична незапосленост
Циклична незапосленост постоји кад је укупна потражња за радом ниска. Како укупна потрођња пада, незапосленост расте практично свуда.
Проматрајући вољу радника да ради при одређеној висини плате, разликујемо:
- Добровољну незапосленост
- Присилну незапосленост
[уреди] Добровољна незапосленост
Добровољна незапосленост настаје онда када радници не желе радити по тренутним тржишним платама.
[уреди] Присилна незапосленост
За раднике кажемо да су присилно незапослени када желе радити за плате какве превладавају на тржишту, али не могу наћи посао.
