Мадрид

Из пројекта Википедија

Застава	Грб

Мадрид
Држава:	Шпанија
Провинција:	Мадрид
Површина:	607 km²
Становништво (попис 2004.):	3.154.000
Густина насељености: (попис 2004.):	5.190 ст/km²
Надморска висина:	667 м
Официјални сајт:	www.munimadrid.es
Градоначелник:	Алберто Руис-Гаљардон (Alberto Ruiz-Gallardón)

Мадрид је главни град Шпаније и аутономног региона Мадрид.

Регион (Мадрид са околином) се са око 5 милиона становника убраја у највеће европске метрополе. Сам град Мадрид (без предграђа) је са својих 3,1 милион становника, после Лондона и Берлина, трећи највећи град у Европској Унији.

Мадрид је, како од националног, тако и од интернационалног значаја за трговину и финансије и политички је и културни центар Шпаније. Главни град је средиште шпанске управе, па осим краља, у њему живекатолички бискуп и важни припадници владе и војске. Овде је смештено шест универзитета, разне високе школе, многа позоришта, музеји и друге културне установе.

Становници Мадрида називају се Мадрилењоси (на шпанском “madrileños” ).

[уреди] Географија

Мадрид се налази у срцу Шпаније на 665 м надморске висине, смештен је на обали мале реке Мансанарес и припада историјском пределу Кастиље. Северозападно од града издиже се планина Сиера де Гуадарама са врхом Пењалара висине 2.429 м. На истоку се пружа долина Енарес прожета железничким и аутопутевима који воде до Сарагосе и Барселоне. Око 50 км јужно, на Таху, смештен је Толедо, некадашњи главни град Кастиље.

[уреди] Клима

Због надморске висине од 665 м и континенталне климе, лета су топлија и сувља, а зиме у Мадриду су хладније од оних у приморским градовима на Средоземљу.

[уреди] Историја

Мадрид је за европске односе млада метропола. У периоду од 852. до 886. године подигнуто је маварско утврђење (алкасар) на месту данашње мадридске краљевске палате. Утврђено место било је названо Магерит, а од 939. Мадшрит и од 1038. Мадрид. Градске зидине из перида арапске владавине одржале су се до данас. 1309. одржан је први састанак Кастиљанског градског парламента (Cortes de Castilla) на челу са Фернандом IV.

Заседањем парламента 1561, као и заседањем 1588. управе из недалеко смештеног Толеда на челу са Фелипеом II почео је успон града. Изузев мањег прекида у периоду од 1601. до 1606 , Мадрид је званично био главни град Шпаније, што је и данас. Део Мадрида кога су подигли шпански Хабсбурговци и данас се зове аустријски Мадрид (“El Madrid de los Austrias”). У овом периоду саграђени су Пуерта дел Сол, Дескалсас Реалес, Паласио де Уседа, Пласа де ла Виља и знаменито дело хабсбуршке архитектуре Пласа Мајор као и катедрала Сан Исидоро.

Између 1701. и 1713. године Шпанија је била у рату, а 1706. уследила је енглеска и португалска владавина. Од 1808. до 1813. Мадрид је био у француском поседу и тада је краљ био Жозеф Бонапарта, најмлађи Наполеонов брат. Наравно да Жозеф и његова жена Жили нису били прихваћени тако да заправо ни нису били прави владари. Устанци због њихове наводне владавине почели су да се дижу од 2. маја 1808. године. Ови освајачи или, боље рећи пролазници, су срушили манастир и целу једну градску четврт, како би направили трг.

Од 1833. до 1876. године био је још један рат, а притом је беснела и епидемија колере. 1873. године проглашена је прва република под диктатором Емилијом Кателаром, а 1923. уследила је војна диктатура под генералом Мигелом Примом де Ривеиром. У Мадриду је 14. априла 1931. проглашена Друга Република. У Шпанском грађанском рату вођеном од 1936. до 1939. године, до 28. марта Мадрид је претрпео велика разарања италијанским и немачким бомбардовањем. После рата диктатура Франсиска Франка спроводила се до 1975. Поводом тога од 1965. до 1973. одржавани су стални штрајкови и протести студената.

Након Франкове смрти 1975. године краљ Хуан Карлос I спровео је демократизацију. Године 1992. Мадрид је био главни град Европе у културном погледу. Нажалост, 2004. је био мета терориста и тада је погинуло 192 људи. Напади су изазвали највеће демонстрације у историји те земље.

[уреди] Музеји

На Пасео дел Прадо налазе се у такозваном музејском троуглу три музеја која су од светског значаја. То су: Мусео дел Прадо, Мусео Национал Сентро де Арте Реина Софија и Мусео де Арте Тисен-Борнемисца.

Мусео дел Прадо.

Мусео дел Прадо се налази на Пасео дел Прадо и припада најважнијим сликарским музејима света и нуди јединствени спектар европске уметности: Слике Гоје, [Ел Греко|Ел Грека]], Ван Гога ... Мусео Национал Сентро де Арте Реина Софија је назван по шпанској краљици Софији и обухвата колекцију слика и скулптура значајних уметника 20. века: Пабла Пикаса, Салвадора Далија, Хуана Гриса ... Мусео де Арте Тисен-Борнемисца је један од најзначајнијих музеја приватне колекције у свету из времена од 14. века. Археолошки Музеј нуди збирку предмета из периода од праисторије до средњег века. Посебно интересантан и тотално различит од осталих музеја је Мусео Хамон, јер представља изложбу шунке која виси на таваницама и зидовима. Поставка овог чудног музеја стално се мења како би свеже мирисала.

[уреди] Образовање

Мадрид је универзитетски град. У њему се налазе Универсидад Комплутенсе де Мадрид (UCM) који је 1508. отворен у предграђу Алкале де Енарес, а од 1836. је премештен у Мадрид, Универсидад Комиљас (1982.), Политехнички Универзитет (UPM, 1971.). У/ниверсидад Аутонома (UAM, 1968.), Универсидад Карлос III (UC3M, 1989.) и Универсидад Реи Хуан Карлос (1996.). Овде се налазе Краљевска Шпанска Академија, академија уметности, природних и друштвених наука.

[уреди] Спорт

У Мадриду се налазе фудбалски клубови Реал Мадрид и Атлетико Мадрид.

[уреди] Улице

Ла Пуерта де Алкала.

Каље Алкала је раскошна улица која се простире од Пуерта дел Сол и води у правцу предграђа Алкала де Енарес. Између Пуерта дел Сол и Пласа де Сибелес налазе се репрезентативне грађевине.

Пасео дел Прадо је веома широка улица која води од железничке станице Атоћа до Пласа де Сибелес. У њој су велики хотели и музеј Прадо.

Пасео де ла Кастељана је најважнија улица Мадрида, а почиње на тргу Колон (Plaza Colón) и иде у правцу севера.

Гран Виа је улица у којој је ред великих биоскопа, модних продавница и шпанско телефонско удружење Телефоника.

По Каље Уертас названа је читава четврт у којој су живели и радили познати писци као што су Сервантес, Лопе де Вега, Кеведо, Гонгора ... Осим места, за њих је заједничко и време, јер су они били у такозваном „Златном веку“. Ово је једна од најважнијих пешачких зона.

[уреди] Саобраћај

Мадрид располаже индустријом аутомобила, авиона, текстила, прехрамбеном и хемијском индустријом.

У главном граду Шпаније укрштају се аутопутеви и железничке пруге. Град има три железничке станице: Атоћа, Ћамартин и Викалвара. Мрежа мадридског метроа припада једној од најважнијих у свету, а осим тога Мадрид је веома добро повезан са својих предграђима.

Интернационални аеродром Мадрида, Барахас, смештен је на североистоку града и до њега се брзо стиже метроом.