Хесен

Из пројекта Википедија

Народна застава

Државна застава

Државни грб

Статистике
Главни град:	Визбаден
Површина:	21.100 km²
Становништво:	6.097.800 (2004.)
Густ. нас.:	288 људи/km²
Вебсајт:	http://www.hessen.de/
ISO 3166-2:	DE-HE
Политика
Премијер:	Роналд Кох (ЦДУ)
Владајућа партија:	(ЦДУ)
Мапа

Хесен (нем. Hessen) је једна од 16 Немачких савезних држава (нем. Bundesländer). Покрива површину од 21.110 km² и броји преко шест милиона становника. Главни град Хесена је Визбаден а главни економски центар је Франкфурт на Мајни.

[уреди] Географија

Хесен се налази у западној и централној Немачкој, и граничи се са немачким државама Северном Рајном-Вестфалијом, Доњом Саксонијом, Тирингијом, Баварском, Баден-Виртембергом и Рајна-Палатинатом. Међу најзначајнијим градовима Хесена су Франкфурт на Мајни, Висбаден, Дармштат, Касел, Гисен, Марбург, Вецлар, Офенбах и Фулда.

Главне реке у северном делу Хесена су Фулда и Лан. Крајолик је планински, са планинским ланцима Рен, Вестервалд, Таунус и Шпесарт.

Највећи број становника живи у јужним деловима Хесена, између река Мајне и Рајне. Рајна чини границу Хесена на југозападу. Планински ланац између Рајне и Мајне зове се Оденвалд.

Хесен је подељен на 21 област и пет независних градова:

Бергштрасе (нем. Bergstraße) (Хепенхајм, Бенсхајм)
Дармштат-Дибург (нем. Darmstadt-Dieburg) (Дармштат, Дибург)
Фулда (нем. Fulda) (Фулда)
Гизен (нем. Gießen) (Гизен)
Грос Герау (нем. Groß-Gerau) (Грос-Герау, Риселсхајм)
Херсфелд-Ротенбург (нем. Hersfeld-Rotenburg) (Бад Херсфелд)
Хохтаунускрајс (нем. Hochtaunuskreis) (Бад Хомбург)
Касел (нем. Kassel) (Касел)
Лан-Дил (нем. Lahn-Dill) (Вецлар)
Лимбург-Вајлбург (нем. Limburg-Weilburg) (Лимбург, Вајлбург)
Мајн-Кинциг (нем. Main-Kinzig) (Ханау)
Мајн-Таунус (нем. Main-Taunus) (Хофхајм, Бад Зоден)
Марбург-Бајденкопф (нем. Marburg-Biedenkopf) (Марбург)
Оденвалдкрајс (нем. Odenwaldkreis) (Ербах)
Офенбах (нем. Offenbach) (Офенбах)
Рајнгау-Таунус (нем. Rheingau-Taunus) (Идштајн)
Швалм-Едер (нем. Schwalm-Eder) (Фрицлар, Боркен)
Фогелсбергкрајс (нем. Vogelsbergkreis) (Алсфелд, Лаутербах)
Валдек-Франкенберг (нем. Waldeck-Frankenberg) (Корбах)
Вера-Мајснер (нем. Werra-Meißner) (Eschwege, Виценхаузен)
Ветераукрајс (нем. Wetteraukreis) (Friedberg, Бад Нојхајм)

D Дармштат (нем. Darmstadt)
F Франкфурт (нем. Frankfurt (Main))
K Касел (нем. Kassel)
O Офенбах, Хесен (нем. Offenbach)
W Визбаден (нем. Wiesbaden)

21 област и пет независних градова су груписани у три административна региона (нем. Regierungsbezirke): Касел, Гизен и Дармштат.

[уреди] Историја

У средњем веку, Хесен је био део Тирингије, али је у Рату за тирингијско наслеђе (1247. - 1264.) стекао независност унутар Светог Римског Царства. На кратко је добио на великом значају под великашом Филипу I од Хесена, који је био један од вођа немачког протестантизма. Након Филипове смрти, 1567, територија је подељена између његових пет синова из првог брака (Филип је био бигамиста) у четири линије: Хесен-Касел, Хесен-Дармштат, Хесен-Рајнфелс и претходно постојећи Хесен-Марбург. Како су последње две линије изумрле доста брзо (1583. и 1605, редом), Хесен-Касел и Хесен-Дармштат су представљале језгро унутар земаља Хесена. Неколико другостепених линија се одвојило током векова, као 1622, када се Хесен-Хомбург одвојио од Хесен-Дармштата. У касном 16. веку, Касел је прихватио калвинизам, док је Дармштат остао лутерански и касније су се ове две линије често налазиле на супротним странама у конфликтима, од којих су најзначајнији сукоб око Хесен-Марбурга, и Тридесетогодишњи рат, када се Дармштат борио на страни Цара, док се Касел сврстао са Шведском и Француском.

Хесен-Касел је подигнут на ниво електората 1803, али је ово остало без ефекта, јер је Свето Римско Царство распуштено 1806. Територију је анектирало Краљевство Вестфалија 1806, али је рестарусано у електорат 1813. Док су остали електори стекли друге титуле, на пример поставши велике војводе, електор Хесен-Касела је остао на овој анахроној титули. Име је опстало у термину Kurhessen, што описује област око Касела. Пруска га је 1866. анектирала, заједно са независним градом Франкфуртом, Хесен-Хомбургом и војводством Насау.

Хесен-Дармштат је уздигнут на ниво великог војводства 1806. У рату 1866., борио се на страни Аустрије, а против Пруске, али је задржао аутономију након пораза, јер је већи део територије био са друге стране Мајне, док Пруска није желела да се шири преко Мајне, да не би испровоцирала Француску. Али делови Хесен-Дармштата северно од Мајне (област око града Гисена, обично називана Оберхесен (Oberhessen)) су инкорпорирани у Севернонемачки Савез (Norddeutscher Bund), чврст савез немачких држава, који је успоставила Пруска 1867. 1871. се остатак великог војводства придружио Немачком Царству. Крајем деветнаестог века, Дармштат је био један од центара Југендстила.

Револуцијом 1918. Хесен-Дармштат је постао република, назвавши се званично Народна Држава Хесен (Volksstaat Hessen). Делови Хесен-Дармштата на левој обали Рајне (провинција Рајнхесен) су били под окупацијом француских трупа до 1930. по терминима Версајског споразума, којим је званично окончан Први светски рат 1919.

Након Другог светског рата територију Хесена лево од Рајне је опет окупирала Француска, док је остатак територије био у америчкој окупационој зони. Француска је одвојила свој део Хесена од остатка државе, и инкорпорирала га у новоосновану државу Рајна-Палатинат (Rhineland-Palatinate). САД су са друге стране формирале нову државу, Велики Хесен (Groß-Hessen) већ 1945, из Хесен-Дармштата, и већег дела бивше пруске провинције Хесен-Насау. 4. децембра 1946. Велики Хесен је званично преименован у Хесен.

[уреди] Списак премијера Хесена

1945: Лудвиг Бергштресер
1945. - 1946: Карл Гајлер
1946. - 1951: Кристиан Шток (СПД)
1951. - 1969: Георг-Аугуст Цин (СПД)
1969. - 1976: Алберт Освалд (СПД)
1976. - 1987: Холгер Бернер (СПД)
1987. - 1991: Валтер Валман (ЦДУ)
1991. - 1999: Ханс Ајхел (СПД)
од 1999: Роланд Кох (ЦДУ)

[уреди] Смртна казна

Смртна казна се и даље спомиње у уставу Хесена, јер је овај устав из 1946, када је смртна казна још била део казнене политике Немачке. Како устав Савезне Републике Немачке из 1949. укида смртну казну, а због премоћи устава, одредбе које спомињу смртну казну у уставу Хесена су неважеће и у Хесену, и представљају само историјску заоставштину, без практичног значаја.