Бон

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Бон (вишезначна одредница).

Грб	Мапа
	Бон Бон на мапи Немачке
Основни подаци
Савезна држава:	Северна Рајна-Вестфалија
Географске координате:	50° 43’ 48” сгш 7° 6’ 0” игд
Надморска висина:	45,6–194,8 m
Површина:	141,22 km²
Број становника:	314.020 (31. 12. 2005)
Густина:	2.221 стан./km²
Поштански бројеви:	53000–53359
Телефонски префикс:	0228
Регистрација:	BN
Веб сајт:	www.bonn.de
Политика
Градоначелник:	Бербел Дикман (СДП)
Стопа незапослености:	9,1% (феб. 2006)

Градке четврти Бона

Градска већница

Катедрала Минстер у Бону

Бон (нем. Bonn) је град у Немачкој (19-ти највећи, са преко 300.000 становника), у савезној држави Северна Рајна-Вестфалија, око 20 километара јужно од Келна на реци Рајни.

Град има историју дугу 2000 година и спада међу најстарије немачке градове. Био је главни град Западне Немачке од 1949. до 1990. У периоду 1288-1803 био је резиденција надбискупа и Принца-електора Келна. Овде је 1770. рођен Лудвиг ван Бетовен.

[уреди] Историја

Историја града почиње од римских времена. Око године 10. пне, Римљани су саградили мост преко Рајне близу места „Бона“ (лат: Bonna). После пораза Римљана у Бици у Теутонбуршкој шуми ово је постала тврђава за 7000 легионара.

По одласку Римљана, тврђава је постала град. Негде између 11-ог и 13-ог века, изграђена је романичка катедрала Минстер, а 1597. Бон је постао једна од резиденција принчева Келна. Принц-електор Клеменс Аугуст (18. век) наредио је изградњу низа барокних грађевина које и данас дају карактер граду. Још један значајан владар био је Макс Франц (владао крајем 18-ог века), који је основао Универзитет и бању Бад Годесберг. Био је покровитељ младог Лудвиг ван Бетовена, који је рођен у Бону 1770. Електор је финансирао први Бетовенов пут у Беч.

Године 1794, град су заузеле француске трупе. Постао је део Наполеоновог царства. 1815. Бон је заузела Пруска и остао је пруски град све до 1945. Град у то доба није имао већи значај.

После Другог светског рата Бон је припао британској окупационој зони, и 1949. постао привремена престоница Западне Немачке. Бон је изабран првенствено због залагања Конрада Аденауера, бившег градоначелника Келна и Канцелара Немачке после Другог светског рата, који је пореклом из околине Бона. Бон је изабран упркос чињеници да је Франкфурт био економичније решење.

Уједињењем Источне и Западне Немачке 1990, Берлин је поново постао главни град Немачке. Одлучено је да се државне институције из Бона преселе у Берлин, али су нека министарства остала у Бону. Бон је тако остао друга, незванична престоница Немачке, уз епитет „Федерални град“ (нем. Bundesstadt). Неке од зграда бивших државних институција уступљене су организацији Уједињених Нација.

Универзитет у Бону, са око 30.000 студената, је један од највећих у Немачкој.

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Бон

	Градови и дистрикти немачке државе Северна Рајна-Вестфалија (СРВ)
Градови	Ахен \| Бергиш Гладбах \| Билефелд \| Бохум \| Бон \| Ботроп \| Дортмунд \| Дуизбург \| Дизелдорф \| Есен \| Гелзенкирхен \| Хаген \| Хам \| Херне \| Келн \| Изерлон \| Крефелд \| Леверкузен \| Менхенгладбах \| Милајм \| Минстер \| Оберхаузен \| Рамшајд \| Солинген \| Вупертал
Дистрикти	Ахен \| Боркен \| Kleve \| Коестфелд \| Дирен \| Енепе-Рур \| Ојзкирхен \| Гитерзлох \| Хајнзберг \| Херфорд Хохзауерланд \| Хекстер \| Липе \| Мархишер округ \| Метман \| Минден-Либеке \| Оберберхишер округ \| Олпе \| Падерборн \| Реклингхаузен \| Rheinisch-Bergischer Kreis \| Рајна-Рајн округ \| Рајна-округ Нојс Рајна-Зиг округ \| Зиген-Витгештајн \| Соест \| Штајнфурт \| Уна \| Фирзен \| Варендорф \| Весел