Софија

Из пројекта Википедија

Универзитет у Софији

Спомен-Храм Светом Александру Невском

Ректорат Техничког универзитета у Софији

Зграда Електротехничког факултета на територији Техничког универзитета у Софији

Хотел Витоша на територији Техничког универзитета у Софији - пример бесправне градње

Град Софија (буг: София), у подножју планине Витоше, има 1 376 742 становника (2006.), и главни је град Републике Бугарске.

[уреди] Историја

Како је основана пре седам хиљада година, Софија је други најстарији главни град у Европи. Током времена је имала више имена, а остаци старог града су и данас видљиви.

Софија је прво била трачка насеобина по имену Сердика, названа по трачком племену Серди. Рим ју је освојио 29. године нове ере, и постала је главни град провинције Dacia Mediterranea. Хуни су је уништили 447. Град је поново изградио византијски император Јустинијан и преименовао у Триадица. Под Бугарима је име града било Средец, а промењено је у Софија (што значи "мудрост") 1376. Софију је 1382. освојило Отоманско царство, и постала је главни град турске провинције Румелије. 1878. су је преузели Руси, а постала је главни град кнежевине Бугарске 1879. За време Другог светског рата, Руси су освојили Софију и про-немачку Бугарску.

У граду има 16 универзитета, међу којима је и Универзитет у Софији "Свети Климент Охридски", основан 1888. Ова православна метропола има мноштво цркава, међу којима су значајније црква Светог Ђорђа, Свете Софије, Црква Свете Недеље (или Светог Краља, позната по томе што у њој почивају мошти српског краља Стефана Милутина) и патријаршијска катедрала, Храм Александра Невског.

Мото града је "Расте али не стари".

Грбови

[уреди] Економија

Софија је главни центар бугарског економског живота. Производни сектор економије, који представља преко 800 великих производних фабрика које између осталог производе металске производе (75% укупног производа земље), као и производе од текстила, гуме, коже, штампарску индустрију (50% производа) и електронику (15% производа). Софија је такође финансијско средиште земље, седиште Бугарске националне банке, бугарске берзе, као и неких од највећих бугарских комерцијалних банака (попут Булбанке, ДСК банке и Уједињене бугарске банке). Грађевина, трговина и саобраћај су такође важнин сектори локалне економије.

[уреди] Саобраћај

Са својим стратешким положајем, Софија је важан центар међународних железничких и ауто-рута. Сви главни типови саобраћаја (осим воденог) постоје у граду, који има 8 железничких станица, Центар за контролу лета и Софијски аеродром. Три транс-европска саобраћајна коридора пролазе кроз град: 4, 8 и 10.

Јавни саобраћај је добро развијен, поуздан и важан за економију града; постоје метро, аутобуси, трамваји и тролејбуси. Иако има преко 15 000 таксија са дозволом, вожња често кошта два, четри или више пута од праве цене, јер је многе просто немогуће приволети да укључе таксометар. Убрзан раст града у последњој деценији истиче лоше генерално стање инфраструктуре. Тренутно је у Софији регистровано преко 800.000 приватних аутомобила. Како су због вишемесечних радова на проширењу метроа бројни значајни булевари затворени, застоји дужине и до два километра и одступања јавног превоза од реда вожње, која су већа од једног сата, постали су готово свакодневница у Софији.
Координате: 42° 41′ 50′′ СГ Ш, 23° 19′ 24′′ ИГД