Ebooks, Audobooks and Classical Music from Liber Liber
a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z





Web - Amazon

We provide Linux to the World


We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Букурешт - Википедија

Букурешт

Из пројекта Википедија

Букурешт
Bucureşti
Слика:Bucuresti-stema.png
Грб Букурешта
Локација Букурешта
Површина
 - Ужа градска зона
 - Укупно
 - Воде

228 km²
1521 km²
? km²
Становништво
 - Укупно (2002.)
 - Густина

2.354.510
1.548 ст/km2
Градоначелник Адријан Видеану (Adriean Videanu)
Часовна зона Источноевропска часовна зона: GMT+2

Географска ширина
Географска дужина

44° 25' N;
26° 06' E


Координате: 44° 26' С, 26° 6' И

Букурешт (рум. Bucureşti) је главни град и индустријски и трговински центар Румуније, налази се на југоистоку земље, на реци Дмбовици.

Град се први пут помиње 1459, а постао је престоница Румуније 1862. Од тада је прошао кроз низ промена, и постао центар румунских медија, културе и уметничке сцене. Према попису из 2002, Букурешт има 1.921.751 становника у ужем градскмо језгру. У широј градској зони има приближно 2,3 милиона становника. Економски, Букурешт је далеко најнапреднији град у Румунији, и један је од важних индустријских и саобраћајних центара региона. У овом граду се налази широк спектар образовних институција.

Река Дмбовици дели Букурешт на два дела, а админстративно је подељен на шест делова, док околни рурални део чини седми. Површина административног подручја је око 300 km². Надморска висина износи 88 метара, а град је удаљен 265 km од Црног мора и 65 километара од Дунава.

Букурешт је познат и као Балкански Париз; кроз град пролазе два велика булевара, а велик део зграда изградили су стране архитекте, најчешће Французи и Италијани. Румунске архитекте развили су стил сличан француском, а разлог томе је што се већина имућнијих Румуна пре доласка комунизма школовала у Француској.

[уреди] Галерија

[уреди] Спољашње везе


Our "Network":

Project Gutenberg
https://gutenberg.classicistranieri.com

Encyclopaedia Britannica 1911
https://encyclopaediabritannica.classicistranieri.com

Librivox Audiobooks
https://librivox.classicistranieri.com

Linux Distributions
https://old.classicistranieri.com

Magnatune (MP3 Music)
https://magnatune.classicistranieri.com

Static Wikipedia (June 2008)
https://wikipedia.classicistranieri.com

Static Wikipedia (March 2008)
https://wikipedia2007.classicistranieri.com/mar2008/

Static Wikipedia (2007)
https://wikipedia2007.classicistranieri.com

Static Wikipedia (2006)
https://wikipedia2006.classicistranieri.com

Liber Liber
https://liberliber.classicistranieri.com

ZIM Files for Kiwix
https://zim.classicistranieri.com


Other Websites:

Bach - Goldberg Variations
https://www.goldbergvariations.org

Lazarillo de Tormes
https://www.lazarillodetormes.org

Madame Bovary
https://www.madamebovary.org

Il Fu Mattia Pascal
https://www.mattiapascal.it

The Voice in the Desert
https://www.thevoiceinthedesert.org

Confessione d'un amore fascista
https://www.amorefascista.it

Malinverno
https://www.malinverno.org

Debito formativo
https://www.debitoformativo.it

Adina Spire
https://www.adinaspire.com