Сарајево
Из пројекта Википедија
Сарајево је главни и највећи град Босне и Херцеговине. Налази се у сарајевском кантону. По попису из 1991. године Сарајево је имало 429,672 становника, а по процени данас (2005.) у њему живи око 297.523 становника. Сарајево се сматра једним од најважнијих градова Балкана са дугом и динамичном историјом. Град је познат као место атентата над Францом Фердинандом 1914. године којим је отпочео Први светски рат, по Олимпијским играма 1984. године, те по вишемесечној опсади током грађанског рата у Босни деведесетих година.
[уреди] Историја
Почетком XV века на раскрсници римских путева, на подручју где су људи одувек живели, још од млађег каменог доба, ударени су темељи граду Сарајеву. Било је то време продора Османског царства на подручје тадашње Краљевине Босне, време великих друштвених и цивилизацијских промена. Оснивачем Сарајева сматра се Исхак бег Исхаковић. Он је први саградио џамију, двор, мост и неколико јавних установа.
Интензивни развој занатства и трговине брзо су од Сарајева створили богат град, раскрсницу религија и култура, трговачких путева и свакојаких путника. У XVI веку то је био један од најбогатијих градова на овом подручју Балкана, када су изграђене и неке капиталне грађевине које и данас представљају бисере архитектуре и цивилизације тог доба. Тада је у Сарајеву, као задужбина Гази Хусрев-бег-а отворена и Висока школа, која је готово у свему подсећала на универзитете у другим великим градовима Европе.
Сарајево је од свог самог почетка био космополитски град. У њега се досељавају Јевреји истерани из Шпаније, граде своје синагоге, граде се и православне цркве, а затим и католичке катедрале. Као ни један град у Европи, Сарајево је, стешнено између планина, нашло у себи простора за све четири велике светске религије, културе и цивилизације које они носе. Суживот који је трајао вековима створио је нове вредности, рекло би се један нови културни и религијски склад који је издржао све историјске изазове.
Доласком Аустро-Угарске управе на ове просторе, до тада углавном оријентални град Сарајево, улази у западну Европу крајем XIX века. То је време снажног продирања на ове просторе западно-европске културе, привреде, обичаја и других цивилизацијских вредности. Тада се у Сарајеву граде модерне фабрике, отварају школе западног типа, град се обогаћује западноевропском културом и архитектуром, а отвара се и Земаљски музеј, једна од најзначајнијих институција културе на Балкану.
После Првог светског рата, који је почео убиством Аустријског престолонаследника у Сарајеву, град је дошао на маргину интереса тадашњег режима и династије Карађорђевића, и може се рећи да је град Сарајево између два светска рата стагнирао, па и назадовао.
Иза Другог светског рата у Сарајеву се развија индустрија, школство, култура и многе друге институције које га чине метрополом и главним градом Републике Босне и Херцеговине. У том периоду оснива се и Универзитет савременог европског типа, оснива се опера, мноштво музеја и галерија, научни институти и друго. Град нараста на више од 400.000 становника. Таквом космополитском и модерном граду свијет повјерава организирање XIV Зимских олимпијских игара, које су са великим успехом и одржане 1984.
Друштвене и политичке промене на овом делу Балкана довеле су, 1992. године, до стварања независне и суверене државе Босне и Херцеговине.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Град Сарајево у цјелини, пет градских општина: Центар, Илиџа, Нови Град, Ново Сарајево и Стари Град, те пет приградских општина: Хаџићи, Илијаш, Пале, Трново и Вогошћа, имао је 527.049 становника.
Национални састав:
- Муслимани - 259.470 (49,23)
- Срби - 157.143 (29,81)
- Хрвати - 34.873 (6,61)
- Југословени - 56.470 (10,71)
- остали - 19.093 (3,64)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 359.452
- Муслимани - 161.088 (44,81)
- Срби - 130.138 (36,20)
- Хрвати - 41.354 (11,50)
- Југословени - 13.551 (3,76)
- остали - 13.321 (3,73)
[уреди] Види још
- Козија ћуприја,
- Зимске олимпијске игре 1984. одржане су у Сарајеву.
Координате: 43° 51' СГ Ш; 18° 22' ИГД
