Бранденбург
Из пројекта Википедија
Бранденбург (словенски: Бранибор) је савезна покрајина у североисточном делу Немачке. Лужички Срби, који су национална мањина у Бранденбургу, зову је Браниборска. Главни град је Потсдам. На истоку граничи са Пољском, на југу са Саксонијом, са Саксонија-Анхалтом на западу, на крајњем западу једним кратким делом уз Лабу са Доњом Саксонијом, на северу са Мекленбург-Западном Померанијом, и у свом средишњем делу у целости окружује Берлин.
Садржај |
[уреди] Географија
Типично за Бранденбург је да је сва инфраструктура усмерена према Берлину који је као острво усред Бранденбурга. Они заједно чине метрополитанско подручје Берлин/Бранденбург. Око Берлина се налазе добро стојећи градови и села ("богати појас" Берлина). Ту станује велики број Берлинаца који желе живети ван велеграда, у "зеленом". На ободу Покрајине се налазе ретко насељена и углавном пољопривредна подручја као Пригниц, Флеминг, Шпревалд, Одербрик или Укермарк. Око Котбуса, на југоистоку покрајине, налази се подручје где се на низу места дневним копом вади мрки угаљ.
[уреди] Рељеф
Конфигурација површине Бранденбурга одређена је с два ланца узвисина и две долине. У долинама се налазе речне долине на чијим рубовима се налазе - данас исушена - подручја мочвара и тресетишта, која су својевремено била кориштена за вађење тресета. Те речне долине овде називају и расеклина или тресетиште.
Северни, или балтички ланац узвисина мекленбуршке језерске плоче се само неважним одвојцима пружа у Бранденбург. Други ланац узвисина који се налази на југу Бранденбурга почиње са Лаузишким узвисинама] и протеже се дуж границе у смеру запада преко Триебела и Спремберга, а затим иде према северозападу преко Цалауа прелази у голе и сушне узвисине Флеминга. Јужна долина лежи непосредно уз северни руб ових узвисина и најизраженија је у подручју Шпревалда. Северну долину, положену одмах у подножју балтичких узвисина, одређују долине река Неце, Варте и Одре, затим Хавелендише Луцх и браздом коју је урезала Лаба.
Између тих двеју долина лежи плоча која се од подручја око Познања (Пољска) пружа на запад према Бранденбургу. Плочу с југоистока према северозападу пресецају долине Фауле Обра и Одре до утока Нисе, доња Шпреја и долина Хавела. Између тих долина лежи цели низ брежуљака чија се висина креће од 97 м до 157 м, а највиша тачка Бранденбурга је Хајденхохе са 201,4 м.
На плочи углавном претеже пешчано тло на великим подручјима обрасло боровима и смрекама и делује суво. Међутим, чак и на узвисинама је глинасто и уз одговарајућу обраду примјерено за узгој већине пољопривредних производа.
[уреди] Клима
Најхладнији месец је с вероватноћом од 53% током задњих 100 година био јануар, са средњом температуром на истоку покрајине од -1°C. Колебање температуре се креће од 15°C до -30°C. Просечна количина падавина у јануару је 34 mm, а сунчаних сати је просечно 50 тoком месеца.
[уреди] Политика
У Бранденбургу влада Црвено-Црна Коалиција (СПД - ЦДУ) под премијером Матијас Плацеком (од 2005 и шеф СПД-а). Опозицију чине левичарска странка (Die Linke), ПДС и ултрадесничарска странка ДВУ (Немачка Народна Унија).
[уреди] Грб и застава
Према Уставу Савезне покрајине Бранденбург, њен грб је црвени маркгофовски орао на белом пољу. Застава Покрајине је црвено-бела с грбом постављеним у средини.
Маркгрофовски орао и грб постоје одавно. Још 1157. је то био, наводно, грб Бранденбуршког маркгрофа Ота I. Све до краја 2. светског рата орао је на грбу имао додатке, између осталог, мач и оклоп на грудима. Сви су ти додаци уклоњени, и остао је само орао, који је као грб преузет за Бранденург.
[уреди] Историја
Историјски, Бранденбург (заједно са Берлином, који је био део Бранденбурга) је био "срце" Бранденбург-Пруске. О томе поближе: Албрехт дер Бер (оснивач Марка Бранденбург 1167.), Марк Бранденбург и Провинција Бранденбург.
1945 се оснива Провинција Марк Бранденбург. Она се састојала од владајућих округа Потсдам и Франкфурт на Одри некадашње пруске Провинције Бранденбург, но без читавог подручја Нојмарк источно од Одре. 1947 је након укидања Пруске уследило преименовање у Земља Бранденбург са 27.612 км². У оквиру територијалне реорганизације ДДРа 1952. распуштена је Земља Бранденбург и подијељена на три округа: Котбус, Франкфурт на Одри и Потсдам. 14. октобра 1990 је поново основана Земља Бранденбург уједињењем наведена три округа (уз неке мање измене).
1996. су Бранденбуржани на референдуму одбили уједињење своје покрајине са Берлином.
[уреди] Територијална подела
[уреди] Привреда
Тежиште бранденбуршке индустрије и услужних делатности се налази дуж А 10, аутопута који обилази око Берлина као и у индустријским центрима. Поред Ајзенхутенштата на Одри и у Бранденбург на Хавелу су челичане. Уз њих се налази више фабрика које прерађују гвожђе и челик. Изван тих индустријских центара су прехрамбена индустрија, дрвна индустрија и пољопривреда. На југу Бранденбурга се у дневном копу вади мрки угаљ. Тежиште будућег развоја се намерава везати уз туризам. Пољопривреда има значајни удео у приходима Покрајине.
Транспортни путеви Бранденбурга звездасто иду према Берлину. То вреди за железничке пруге, путеве и водене путеве. Железничке пруге су међусобно повезане Берлинским спољашњим прстеном који већим делом пролази Бранденбургом. Слично је и с А 10, названим Берлински прстен, а и он је готово целом својом дужином на територији Бранденбурга.
Најважнији аеродром Бранденбурга се налази у Шенефелду, а осим њега у Покрајини постоји још неколико.
[уреди] Образовање
[уреди] Државни и школски празници
[уреди] Крајолици
[уреди] Туризам
[уреди] Заштита природних и културних добара
[уреди] Језик
| Немачке државе |  |
|---|---|
| Баден-Виртемберг | Баварска | Берлин | Бранденбург | Бремен | Доња Саксонија | Мекленбург-Западна Померанија | Рајна-Палатинат | Саксонија-Анхалт | Саксонија | Сарланд | Северна Рајна-Вестфалија | Тирингија | Хамбург | Хесен | Шлезвиг-Холштајн | |
