Варшава
Из пројекта Википедија
Варшава је град у централној Пољској, од 1596 године она је главни град Пољске, а такође и важни научни, културни и политички центар. У Варшави је средиште парламента, председника и централних власти. Варшава је највећи град у Пољској. Она је такође и средиште Мазовијецког војводства.
|
|||||
| Девица са грба: Semper invicta (Увек непобедива) | |||||
 |
|||||
|---|---|---|---|---|---|
| Регион | војводство мазовиецке | ||||
| Градска управа | скупштина града | ||||
| Градоначелник | Ханна Горнкиевич-Валтз (Hanna Gronkiewicz-Waltz) |
||||
| Површина | 516,90 km² | ||||
| Дужина Ширина |
21° 02' E 52° 13' N |
||||
| Надморска висина | 78 - 115 m | ||||
| Популација - град(30 VI 2004) - густина |
1 690 821 3258/km² |
||||
| настанак |
у XIII веку - |
||||
| Престоница Пољске од | 1596 | ||||
| Позивни број | +48 22 | ||||
| Поштански код | 00-xxx do 04-xxx, 05-xxx (приградска насеља) |
||||
| Интернет домен | WAW.PL | ||||
| Регистарске таблице | WA, WB, WD, WE, WF, WH, WI, WJ, WK, WN, WT, WU, WWA, WWF, WWG, WWH, WWJ, WWW, WWK, WWL, WWM, WWN, WWV, WX, WXY, WY | ||||
| Побратимски градови | Хаг, Сеул, Тајпеј | ||||
| Градска интернет страница | |||||
Садржај |
[уреди] Географија
[уреди] Положај
Варшава се налази на средњем делу тока Висле у средњомазовиецкој низији. Њена средња надморска висина износи око 100 m. На терену града налази се неколико узвишења, углавном вештачки направљених од људи. Град се налази са обе стране Висле. Варшава је удаљена око 350 километара од Карпата и Балтичког Мора.
[уреди] Клима
Клима варшаве је влажна континентална. Средња годишња температура осцилира око 8 степени целзијуса (-3 °C у јануару и 19 °C у јулу). Годишња количина падавина не прелази преко 680 mm а највлажнији месец у години је јул.
[уреди] Историја
[уреди] Најважнији догађаји
Варшава је кроз историју прошла кроз разне драматичне тренутке. Град је чак неколико пута рушен од освајача. Најважнији историјски догађаји су:
- Премештање престонице у Варшаву
- Најезда Швеђана
- Косћушков устанак
- Новембарски и Јануарски устанак
- Први светски рат и добијање независности Пољске
- Други светски рат и Варшавски устанак
- изградња после уништења у Другом светском рату
[уреди] Познати Варшављани
- Кжиштоф Камил Бачињски (1921. - 1944.), песник
- Еугенијуш Бодо (1899. - 1943.), глумац и певач
- Збигњев Бжезињски (1928.), саветник председника
- Фредерик Шопен (1810. - 1849.), композитор и пиjаниста
- Мариа Кири -Склодовска (1867. - 1934.), хемичарка
- Луцина Ћвиерчакиевичова (1829. - 1901.), ауторка прве пољске кулинарске књиге
- Витолд Гомбрович (1904. - 1969.), писац и драматург
- Агњешка Холанд (1948.), режисер
- Јацек Качмарски (1957. - 2004.), песник и певач
- Лех Качињски (1949.), политичар, од 18. септембра 2002. године председник Варшаве
- Ричард Капусћински (1932.), писац и новинар
- Кжиштоф Киесловски (1941. - .1996), режисер
- Ричард Куклињски (1930. - 2004.), шпијун ЦИА за време хладног рата
- Витолд Лутославски (1913. - 1994.), композитор
- Адам Михник (1946.), један од организатора демократске опозиције
- Владислав римонт (1867. - 1925.), писац
- Вацлав Серпињски (1882. - 1969.), математичар
- Антони Слоњимски (1895. - 1976.), песник
- Стефан Стажињски (1893. - 1943.), био председник Варшаве
- Владислав Шпилман(1911. - 2000.), композитор, пиjаниста и аутор мемоара
- Стефан Вихецки (1896 - 1979.), писац и новинар
- Стабнислав Игнаци Виткиевич (1885. - 1939.), писац, сликар и фотограф
[уреди] Становништво Варшаве кроз историју
- 1700: 30.000
- 1792: 120.000
- 1800: 63.000
- 1830: 139.000
- 1850: 163.000
- 1882: 383.000
- 1900: 686.000
- 1925: 1.003.000
- 1939: 1.300.000
- 1945: 422.000 (податак из септембра)
- 1956: 1.000.000
- 1960: 1.139.200
- 1970: 1.315.600
- 1975: 1.436.100
- 1980: 1.596.100
- 1990: 1.611.800
- 2003: 1.689.600 (31. децембра)
[уреди] Данашња Варшава
[уреди] Самоуправа
Заједно са трансформацијом система у Варшави се враћа варшавска самоуправа. После многих јавних дискусија 18. маја 1990. године парламент усваја уредбу о друштвеном уређењу Варшаве. 27. маја на демократским изборима грађани Варшаве изабрали су своје представнике за седам општина. За председника скупштина града Варшаве је изабрала урбанисту Станислава Вигановскиего, који је вршио ову функцију од 27. јануара 1990. године. Варшава по други пут постаје темом расправе парламента који је 25. марта 1994. године усваја одредбу о подели града на 11 независних општина. У априлу 1995. године почиње са радом Варшавски метро. Први градоначелник Варшаве по новом уставу постао је Лех Качињски.
[уреди] Административна подела
Од августа 1994. Варшава је била савез 11 општина: Варшава-центар, Варшава- Биалоленка (Warszawa-Białołęka), Варшава- Таргувек (Warszawa-Targówek), Варшава- Рембертув (Warszawa-Rembertów), Варшава-Вавер (Warszawa-Wawer), Варшава-Виланов (Warszawa-Wilanów), Варшава- Урсинув (Warszawa-Ursynów), Варшава-Влохи (Warszawa-Włochy), Варшава-Урсус (Warszawa-Ursus), Варшава-Бемово (Warszawa-Bemowo), Варшава-Биелани (Warszawa-Bielany). Услед рефорорми уведених 27. октобра 2002. Варшава представља само једну општину. Сем тога границе Варшаве прошириле су се тако да је Варшава добила надлежност и над дотадашњу посебну општину Весела (Wesoła)
Тренутно је Варшава подељена на 18 административних делова. Сваки од њих поседује ограничену самоуправу.
Најважнија приградска насеља Варшаве су:
- Прушкув (Pruszków) (53.000)
- Легионово (Legionowo) (50.600)
- Отвоцк (Otwock) (44.000)
- Воломин (Wołomin) (36.500)
- Нови Двор Мазовиецки (Nowy Dwór Mazowiecki) (27.518)
- Пиасечно (Piaseczno) (25.200)
- Грођиск Мазовиецки (Grodzisk Mazowiecki) (24.900)
- Пиастув (Piastów) (23.700)
- Марки (Marki) (19.000)
- Зомбки (Ząbki) (20.363)
- Рађимин (Radzymin) (18.398)
- Сулејувек (Sulejówek) (17.600)
- Зиелонка (Zielonka) (16.454)
- Кобилка (Kobyłka) (16.300)
- Миланувек (Milanówek) (15.000)
- Јузефув (Józefów) (14.800)
- Ломианки (Łomianki) (13.600)
- Брвинув (Brwinów) (11.500)
- Ожарув Мазовиецки (Ożarów Mazowiecki) (10.663)
[уреди] Председник
У складу са Варшавским уставом од 27. октобра 2002. председник Варшаве се бира непосредно од стране грађана, док његови заменици не долазе на функцију изборима. У овлашћења председника спадају између осталих и управљање власништвом града као и надзор над скупштинама општина Варшаве. Садашњи (август 2006.) председник Варшаве је Казимерж Марћинкиевич пољски (Kazimierz Marcinkiewicz), који ту улогу врши од 20. јула 2006.
[уреди] Градска скупштина
У градској скупштини варшаве заседа 60 одборника. Они се бирају на непосредним, пропорцијалним изборима сваке четри године. Као и већина осталих оргна самоуправе, градска скупштина се дели на комисије.
Одлуке скупштине обично се доносе већином гласова, а потом се шаљу градоначелнику на потврђивање. Уколико градоначелник стави вето на одлуку скупштина има рок од 30 дана до доношења нове одлуке која треба да се усвоји двотрећинском већином. Свака од 18 општина Варшаве поседује посебну скупштину општине.
[уреди] Демографија
30. септембра 2003. у Варшави је живело 1.689.648 људи, од тога 908.814 жена и 780.834 мушкараца. У посебним деловима града број становника износио је:
- Мокотув (Mokotów) - 231.552
- Јужна Прага (Praga Południowa) - 187.845
- Вола (Wola) - 146.328
- Урсинув (Ursynów) - 137.716
- Биелани (Bielany) - 137.270
- Срудмиесће (Śródmieście) - 136.956
- Таргувек (Targówek) - 123.232
- Бемово (Bemowo) - 105.030
- Охота (Ochota) - 93.192
- Северна Прага (Praga Pn) - 74.304
- Биалоленка (Białołęka) - 64.010
- Вавер (Wawer) - 63.297
- Жолибож (Żoliborz) - 50.934
- Урсус (Ursus) - 44.312
- Влохи (Włochy) - 39.405
- Рембертув (Rembertów) - 21.751
- Весола (Wesoła) - 18.482
- Виланув (Wilanów) - 14.032
Најгушћа насељеност је у Срудмиесћу (8772 људи/km²), а најмања - Виланув (355 људи/km²). Просечна за цео град износи 3258 људи/km².
[уреди] Транспорт
Услед штете која је настала у II светском рату само неколико саобраћајница је остало у употреби. То је проузроковало огромне гужве у саобраћају. Због тога дуго година један од приоритета града био је развој саобраћајница
[уреди] Транзит
Варшава нема обилазницу а већи део саобраћаја на оси исток-запад одвија се кроз центар града. Тренутно трају радови над двема обилазницама. Прва од њих треба да удаљи саобраћај око 10 километара од центра,а друга треба да постане део аутопута A-2 (Берлин-Москва)
[уреди] Аеродроми
Варшава има један међународни аеродром који се налази једва 10 километара од ужег центра града. Кроз тај аеродром годишње прође преко 6 милиона путника годишње. Са овог аеродрома дневно полети око 60 авиона. Ово је највећи аеродром у Пољској.
Постоји још један активан аеродром у Варшави. Њега користи варшавски аероклуб, као и многи власници мањих авиона и хеликоптера.
[уреди] Градска комуникација
Cистем комуникације града Варшаве састоји се од аутобуских и трамвајских линија, као и метроа
- Аутобуси
Варшава има око 2.603 километара аутобуских линија по којима кружи око 1.659 аутобуса.
Прва трамвајска линија у Варшави отворена је 11. децембар 1866. 26. марта 1908. Cве линије трамваја које су вукли коњи су електрифициране. Тренутно постоји 863 трамваја и око 470 километара шина. Варшава има 29 сталних линија од којих је једна ноћна.
Последња варшавска тролејбуска линија (линија 51) је укинута 1995 године.
Први воз у Варшави почео је са радом 1849. године. Данас је у Варшави једна од највећих железничких петљи у Пољској
[уреди] Спорт
У Варшави постоје два прволигашка клуба у пољском фудбалу, као и наколико мањих спортских клубова. Најважнији су Легија Варшава и Полонија Варшава.
Ова листа представља најважније спортске клубове у варшави као и дисциплине у којима су они најбољи:
- Легија Варшава - фудбал, кошарка, мачевање, одбојка
- Полонија Варшава - фудбал, кошарка, шах, атлетика
- Варшавианка - рукомет, пливање
- Гвардиа Варшава - фудбал, бокс
- АЗС АВФ Варшава - рукомет
- АЗС политехника Варшава - одбојка
- МКС МДК Варшава - одбојка, шах
- МОС Вола Варшава - одбојка
У Варшави постоји и хиподром, неколико надкривених клизалишта, неколико десетина надкривених базена, тениских терена као и доста мањих и већих спортских хала.
[уреди] Култура
У варшави се налази Народна Филхармонија. Граду недостаје концертна хала те се због тога велике музичке свечаности углавном одржавају у Конгресној сали.
[уреди] Позориште
У Варшави постоји око 30 већих позоришта. Међу њима су најважнији Народно Позориште (саграђено 1765.) као и Велико Позориште (саграђено 1778). Значајно је и Позориште Варшава, који је организатор експерименталних представа.
Током лета већина варшавских позоришта не ради.
[уреди] Музеји и галерије
У Варшави постоје многи музеји и галерије уметности, како државни тако и приватни. У најважније спадају: Захента (Zachęta), Центар Савремене Уметности (Centrum Sztuki Współczesnej) као и Музеј Пољске Војске (Muzeum Wojska Polskiego).
У највеће спадају Народни Музеј (Muzeum Narodowe) и његовe филијалe: у Краљевском замку и у Замку у Виланову (Pałac w Wilanowie)
Од 31. јула 2004. отворен је Музеј Варшавског Устанка (Muzeum Powstania Warszawskiego)
[уреди] Образовање
Варшава је највећи универзитетски центар у Пољској. У њој има средиште 66 школа. У највеће Варшавске чколе спадају:
- Варшавски Универзитет (Uniwersytet Warszawski)
- Универзитет Кардинала Стефана Вишињскиего (Uniwersytet Kardynała Stefana Wyszyńskiego)
- Варшавска Политехника (Politechnika Warszawska)
- Војна Техничка Академија (Wojskowa Akademia Techniczna)
- Главна Трговинска Школа (Szkoła Główna Handlowa)
- Медицинска Академија (Akademia Medyczna)
Студенти и ученици виших школа представљају око 29,2% популације Варшаве. Њихов број је 2002. године прешао 500 000.
[уреди] Трговина
Варшава, а посебно варшавско Срудмиесће (Śródmieście), спада у највеће центре бизниса у Средњој Европи. Године 2003. било је регистровано 268.307 фирми, а страни инвенститори су уложили у град преко 650 милиона евра те године. Варшава производи преко 4,1% пољског БДП.
Сам град је 2003. године доносио 5 162 324 злоти зараде zysku, а незапосленост је опала на 6,5%.
[уреди] Индустрија
После II светског рата, комунистичке власти су одлучиле да од Варшаве направе важан центар тешке индустрије. У граду је отворено неколико десетина великих фабрика.
[уреди] Институције
У Варшави као престоници Пољске и највећем њеном граду смештена су главна средишта министарстава као и центри регионалних и републичких институција. Најпознатије међу њима су:
- Врховни Суд (Sąd Najwyższy)
- Национални Административан Суд (Naczelny Sąd Administracyjny)
- Народна Банка Пoљске (Narodowy Bank Polski)
- Штампарија папира од вредности (Giełda Papierów Wartościowych)
- Телевизија Пољска (Telewizja Polska)
- Радио Пољска (Polskie Radio)
У Варшави су смештене и амбасаде и конзулати других држава.
[уреди] Занимљивости
- Најдужа улица Варшаве је улица Пулавска (Puławska) - 10 km.
- Најдужа кућа је кућа у Кијовској (Kijowskiej) улици (508 m)
- Највиша грађевина је Замак Културе и Науке (Pałac Kultury i Nauki) (234 m).
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
|
|
 |
|---|---|
| Пољска Војводства Варминско-Мазуријско | Великопољско | Доње Шлеско | Западно Поморје | Кујавско-Поморје | Војводство Лођ | Лублин | Лубуш | Мазовско | Малопољско | Опоље | Подкарпатје | Подласко | Поморје | Светокришко | Шлеско |
|
| Велики градови Варшава | Лођ | Краков | Вроцлав | Познањ | Гдањск | Шћећин | Бидгошч | Лублин | Катовице | Бјалисток | Честохова | Гдиња | Горзов Великопољски | Торуњ | Радом | Кјелце | Жешов | Олштин |
|
Координате: 52° 13' СГ Ш, 21° 02' ИГД
