Тирана

Из пројекта Википедија

просечна температура и падавине у Тирани

Тирана (албански: Tiranë или Tirana) је главни и највећи град Албаније. По званичним проценама има 353.400 становника (2003.), мада друге процене наводе знатно већи број - чак до 1.000.000. Тирана је основана 1614, а постала је главни град 1920 године.

Тирана се налази на координатама 41,33° север, 19,82° исток, у истоименој области и округу. Просечна надморска висина износи 90 m. Температура варира између 6,7°C у јануару, и 23,8°C у јулу. Годишњи ниво падавина је 1.200 mm, а најсувљи месеци су јули и август.

Тирана се налази на реци Ишм, и главни је албански индустријски и културни центар. Главне индустријске гране су пољопривредна, текстилна, фармацеутска и металска. Тирана је доживела велики раст и успоставила много нових индустријских грана од 1920-их.

Тирана тренутно покушава да развије туристичку индустрију, мада су ови напори отежани због политичке нестабилности.

Скендербегов трг

Панорамски поглед на Тирану са планине Ђати.

[уреди] Културни елементи

Етхембегова џамија (Et'hem Bey Mosque), чију градњу је 1789. започео бег Мола, а завршио 1821. године његов син Хаџи Етхем бег, парунук Сулејмана Паше је значајан објекат. Још једна интересантна грађевина у близини џамије, на Скендербеговом тргу је кула са сатом (Kulla e Sahatit), изграђена 1830. 2001. године је завршена изградња највеће цркве у Тирани, католичке цркве светог Павла. Светско седиште исламског религиозног реда Бекташи Суфи се налази у Тирани.

Град је такође седиште Универзитета у Тирани, основаног 1957, и многих државних и друштвених здања, као што је Албански институт наука, Академија уметности, Пољопривредни универзитет, Војна академија, Институт министарства спољних послова, Народна скупштина, и Високи суд.

[уреди] Историја

Тирана 20. новембра, 1944.

Тирану је 1614. године основао отомански генерал Сулејман Паша, који је изградио џамију, пекару и турско купатило, и, по популарном мишлењу, назвао град именом "Техран", у част својој војној победи код Техерана у Персији (данас Иран). Међутим, ово задње је контроверзно, јер постоје ранији помени о дворцу у планини Дајти, по имену Тиркан, у шестом веку, у списима једног византијског историчара. Каже се да је Тиркан постојао од првог века пне. Још један помен овог региона, у венецијанским списима, назива овај регион његовим данашњим именом. Ови списи датирају око 1412. Мали град је изабран за привремену престоницу Албаније (као компромис између Јужне и Северне Албаније) од стране привремене владе, јануара 1920. Новембра 1944, комунистичка влада Енвера Хоџе је успостављена у овом граду након што је 17. новембра 1944. ослобођен од немачке окупације.

Очишћена Тирана

Градско становништво, које је процењено на само 12.000 1910. године је порасло на 30.000 на попису 1930. и 60.000 1945. упркос годинама стране окупације и рата. Током 1950-их, Тирана је доживела период изразитог индустријског раста, уз пораст броја становника на 137.000 1960. године. Касних 1990-их, Тирана је доживела најбржи прилив становника, јер су се Албанци са севера земље у великом броју селили у престоницу у нади за бољи живот.

Тренутно, град пати од проблема пренасељености, као што су проблем одлагања отпада, недостатак текуће воде и струје, као и изразито висок ниво загађења услед 300.000 аутомобила који се крећу градом (Гардијан, 27. март, 2004.). Проблеме само погоршава застарела инфраструктура. Упркос проблемима, у Тирани је присутна изразито висока стопа градње нових зграда, посебно у предграђима, где велики број улица још није добио ни име. (BBC) Постоје наводи да су многе од ових зграда резултат прања новца.

Током задњих година, загађење је постало јако велики проблем у Тирани, јер се број аутомобила повећао неколико пута. Ово су махом старији модели, са дизел моторима, који загађују много више него новији аутомобили који су присутни у другим деловима Европе. Штавише, гориво које се користи у Албанији садржи већи проценат сумпора и олова него што је дозвољено у чланицама ЕУ.

Треба напоменути да у предграђу града постоји велики пошумљени парк који умањује ефекат загађења ваздуха.

Садашњи градоначелник Тиране, Еди Рама, покушава да улепша град чишћењем обала реке Лане, и фарбањем старих зграда.

Током касних 1980-их и 1990-их, Тирана је била средиште насилних демонстрација које су на крају довеле до пада комунистичке владе.

[уреди] Феномен "ведрих боја"

Примјер нових фасада

По завршетку владавине Енвера Хоџе, посљедњег дидкатора у овом дијелу источне Европе, почињу бољи дани за Тирану. Град, који је до тада био затворен у себе, полако почиње да се отвара према другим земљама. Године `04, Еди Рама, градоначелник Тиране, добија награду за најбољег градоначелника свијета. Многи се слажу да је томе допринијела његова визија Тиране као ведрог града, и његов пројекат мијењања градских фасада, за српски укус можда и дречавим, те неусклађеним бојама, али очигледно одлично прихваћеним од стране страних медија те самих становника главног албанског града. Узрок овако драстичним промјенама је било сивило које је владало у Тирани до прије Раминог доласка, јер је град за вријеме Енвера Хоџе био изузетно запуштен, те су све зграде у гладу или изгубиле фасаду, или је фасада посивила, а то је утицало на опште расположење у граду. Међутим, проблем који се јавља у задње вријеме је тај да и нове фасаде отпадају са старих зграда због дотрајаности. Зато је градска управа кренула у генерално реновирање града, те израду нових просторних и урбанистичких планова, са намјером да све старе зграде у будућности замијени новим, не напуштајући Рамину идеју ведрих боја.