Наполеон I Бонапарта
Из пројекта Википедија
- "Наполеон" се преусмерава овде. За остале употребе, погледајте Наполеон (вишезначна одредница).
Наполеон I Бонапарта (15. август 1769. - 5. мај 1821.) је био генерал у Француској револуцији и као вођа био је први конзул Француске Републике од 11. новембра 1799. до 18. маја 1804. и цар Француске и краљ Италије од 18. маја 1804. до 6. априла 1814 и онда поново на кратко од 20. марта до 22. јуна 1815.
Већ као млад, Наполеон је био учесник Француске револуције као капетан артиљеријске морнарице где је водио успешне битке против побуњеног Тулона, те том приликом постао бригадни генерал, а следеће године чак и комадант артиљерије у Паризу. Већ 1796. године Наполеон је именован за главног заповедника војске која се спремала за поход на Италију. После неколико сјајних победа против Аустријанаца на подручју Италије, Наполеон Аустријанце присиљава на потписивање мира помоћу којег је Француска добила дио Белгије под условом одрицања Ломбардије. У намери да свом највећем конкуренту, Енглеској зада тежак ударац и пресеце привредну комуникацију са Индијом, Наполеон је 1798. године предузео поход против Египта, али је Французима тада нанешен тежак пораз код Абукира. Након тога Наполеон није имао времена за "поправни испит" већ се морао вратити у Француску да би смирио друштвене немире. У опасности од наставка ширења побуне, грађанска класа подржала је Наполеона и његове планове. Уз њихову подршку, Наполеон је 1799. године извршио државни удар и на основу новог Устава он је као први конзул постао господар Француске у којој је буржоазија осигурала свој владајући полозај. 1802. године, Наполеон се проглашава доживотним конзулом, а 1804. године и за Цара Француске.
Његова владавина обележена је сталним ратовима. У периоду између 1799. до 1805. године, Наполеон је водио успешне ратове против Аустрије. Након пораза у Италији, који се завршио његовим освајања Ломбардије, Аустрија је поново доживела пораз код Аустерлица 1805. године. Захваљујући тој победи, Наполеон је Француској припоио Венецију, Истру, Далмацију, те наредио Италијанима да га признају за краља Италије. Затим се Аустрија морала одрећи и немачких провинција, од којих је Наполеон формирао Рајнски савез. Победом над Пруском 1807. године, Наполеон је створио Вестфалску краљевину, а од пољских делова Пруске Варшавско војводство. Са својим највећим конкурентом, Енглеском, Наполеон је имао мање среће. После пораза у Египту, Наполеонова флота била је поражена и у бици код Трафалгара. Схвативши да са Енглеском није лако ратовати, Наполеон објављује Декрет о континенталној блокади којом је Енглеској затворио европско тржиште. У страху од могућег тајног трговања Енглеске са Шпанијом или Португалијом, Наполеон осваја и те две земље. До 1812. године, Наполеон је био на врхунцу своје моћи. Скоро читава Европа била је под његовом влашћу. Међу народом се јављају буне, док је Енглеска и даље била индустријска велесила. Када је схватио да је Русија трговала са Енглеском, Наполеон одлучује да против ње предузме војни поход. Огромна Наполеонова војска, са чак 700000 војника у јуну 1812. године креће према територији Русије. Пресудна и кобна битка за Наполеона одиграла се у селу Бородино, недалеко од Москве. Мећутим, хладна и сурова руска клима на коју Европљани нису били навикли довела је до коначног слома великог француског војсковође. Из Русије се вратило мање од 10000 војника. Његов пораз у Русији навео је Пруску, Аустрију, Енглеску, Русију и Шведску да створе коалицију која је довела до коначног слома Наполеона у Бици народа крај Лајпцига. Абдицирао 11. априла 1814. у дворцу Фонтенбло у корист свог малолетног сина. Уз тешке напоре, Наполеон се још једном успео вратити на власт, 1. фебруара 1815, али је у бици код Ватерлоа дефинитивно потучен, 18. јуна 1815, након чега је абдицирао други пут и протеран на острво Св. Јелена где је умро, највероватније од рака желуца, мада је могуће и да је био отрован, 5. маја 1821.
- Занимљивости из живота Наполеона Бонапарте
Наполеон Бонапарта женио се два пута. Његова прва жена звала се Розе Боарне, познатија под надимком Јозефина (овај јој је надимак дао сам Наполеон, који је имао обичај да свуда намеће своју вољу, па и у избору имена одраслих људи). Она је из првог брака имала двоје деце, али са Наполеоном није више могла да их има. Зато се он, на наговор Таљерана од ње развео 1810. и оженио Маријом Лујзом Хабсбуршком, као знак савеза са Аустријом. С њом је добио сина, познатог под именима Наполеон II Бонапарте и Војвода од Раштата. Након пораза Наполеона 1814, никада више није видео ни (неверну) жену ни сина, кога је звао Орлић.
[уреди] Хронологија освајања Наполеона Бонапарте
- 1769.
- 15. августа Наполеон Бонапарта рођен у Ајачију на Корзици
- 1793. Постао генерал револуционарне француске војске
- 1795. Учествовао у гушењу побуне против Конвента
- 1796. Као заповедник војске у Италији у априлу неколико пута поразио Аустријанце и њихове савезнике Пијемонтезе
- 15. маја у Паризу Пијемонт уступио Савоју и Ницу
- 7. маја Бонапарта прешао По код Пјаћенце
- 14. маја ушао у Милано
- 27. јуна папа потписао примирје после окупације Ломбардије
- 5. августа и 8. септембра победе код Кастиљонеа и Басана, 14. новембра код Арколе
- 1797. 14. јануара победа код Риволија
- 2. фебруара предаја Мантове
- 18. априла примирје у Леобену, Аустрија се одрекла Низоземске, Ломбардије и Модене, Бонапарта тајно обећао Венецију
- 18. октобра уговором у Кампорформију Аустрија признала Цисалпинску републику (дотадашњу папску област), Француској припала и Јонска острва
- 1798. Поход на Египат:
- 19. маја из Тулона испловила флота са 335 бродова: с војницима кренуло и око 200 научника и уметника
- 1. јула искрцао се близу Александрије и заузео град
- 1. августа, у поморској бици код Абукира, енглески адмирал Нелзон поразио француску флоту
- 23. децембра уговор Русије и Турске која Русима отвара мореузе и луке
- 29. новембра друга колонизација против Француске: Русија, Енглеска и Напуљ
- 1799. Заузео Јафу и Газу у Палестини
- 2. марта Руси освојили Крф и остала јонска острва
- По повратку из Сирије, за три недеље, поразио египатску војску и успоставио француску власт
- 22. августа напустио Египат и вратио се у Француску
- После пораза од аустријско-руске коалиције (март-август), Французи напустили Италију 25. и 26. септембра Французи потиснули савезнике из Холандије
- 9/10. новембра (18/19. бримера године VIII) извео државни удар, сменио Директоријум и увезо конзулство.
- Као први француски конзул, концентрисао целокупну власт и постао неограничени владар Француске
- 1800.
- 14-23. маја (у намери да преко Италије допре до Беча) прешао кланац Велики Св. Бернард, одсецајући Аустријнцима одступницу
- 2. јуна ушао у Милано и васпоставио Цисалпинску републику (од 26. јануара 1802. Италијанска република)
- 15. јуна примирје у Александрији, Француској враћен Пијемонт, Ломбардија и Лигурије
- 1801.
- 9. фебруара у говор у Линевилу, Аустрија Француској признала леву обалу Рајне, Белгију и северну Италију, задржавши венецијанску област
- 29. марта, уговором у Фиренци напуљски краљ препустио Тоскану са острвом Елбом. Француска војска окупирала Напуљско краљевство
- 1802.
- 4. августа изабран за доживотног конзула с правом да наименује наследника
- 21. септембра званично припојен Пијемонт. Тоскана проглашена за Етрурску краљевину.
- 1803.
- 27. септебра војно капитулирала Швајцарска, која је постала Хелветска република
- 1804.
- 2. децембра Наполеон I Бонапарта свечано крунисан за цара
- 1805. Обновљена непријатељства са Енглеском
- 22. марта централистички устав наметнут Холандији
- 26. маја у Милану крунисан за краља Италије
- 6. јуна Лигурска република (Ђенова) припојена Француској
- Трећа Коалиција против Француске: Енглеска, Русија, Шведска, Аустрија, Напуљ; Пруска неутрална
- 20. октобра аустријска војска поражена код Улма
- 21. октобра код рта Трафалгар Нелсон готово уништио француско-шпанску флоту и у бици погинуо
- 2. децембра победа над руско-аустријском војском код Аустерлица
- 26. децембра мир у Пожуну: Аустрија губи венецијанску област (припојена Италији), Истру и Далмацију
- 1806.
- 1. августа престало да постоји Свето Римско Царство
- 12. јула Париским уговором створена Рајнска конфедерација, 16 немачких кнезова којима господари Наполеон
- Четврта коалиција против Француске, Енгеска с Русијом, увучена Пруска
- 14. октобра поразио пруску војску код јане Ауерштета (Тирингија)
- 27. октобра улази у Берлин, проширио Рајнску конфедерацију
- 27. новембра Французи у Варшави, где Наполеон зимује
- 1807.
- 14. јуна поразио руску војску код Фридланда
- 7-9. јула у Тилзиту мир са Русијом и Пруском. Пруска изгубила територије на левој обали Елбе која постају Вествалска краљевина; Гдањск слободан град; од пруске Пољске настало Велико Варшавско Војводство
- 27. октобра у Фонтемблоу Шпанија допушта пролаз француским трупама код Португалије
- 30. новембра Французи узели Лисабон и окупирали северну Шпанију
- 1808.
- 2. маја угушена побуна у Мадриду
- 4. децембра Наполеон ушао у Мадрид
- 1809. Аустрија на челу пете коалиције против Француске
- 12. маја Наполеон ушао у Беч
- 17. маја припојена папска држава, 6. јуна уклоњен папа
- 6. јула победа код Ваграма
- 14. октобра Шенбрунски мир са Аустријом: Салцбург Баварској; Трст, Истра, Приморска, Далмација, Корушка и Крањска ушле у Илирске провинције; Велико Варшавско Војводство увећано западном Галицијом
- 1810.
- 9. јула припојио Краљевину Холандију
- 1810-1811. припојио немачке обале на Северном мору, са Бременом и Хамбургом; заузећем Либека, допро до Балтика
- 1812. У априлу ултиматум руског цара Александра I да Французи напусте Пруску и Померанију;
У мају Наполеон у Дрездену окупља све европске владаре
-
- 24. јуна армија (700.000) Француза и савезника прешла Њемен и кренула на Русију
- 7. септембра битка код Бородина отворила пут ка Москви
- 14. септембра Наполеон ушао у Москву
- 19. октобра кренуо натраг. „Одступање из Русије“ претворено у ужасну несрећу
- 5. децембра Наполеон кренуо за Париз
Француска војска у Шпанији (200.000) попустила пред Енглезима
- 1813.
- 28. фебруара Пруска у савезу с Русијом
- 2. маја у Саксонији Наполеон потукао Русе и Пруске код Лицена
- 21. маја нова победа код Бауцена, ослободио Саксонију и већи део Шлеске
- 4. јуна примирије са савезницима у Плајсвицу
- 10. августа Аустрија се повукла из преговора у Прагу
- 12. августа Аустрија се придружила шестој коалицији против Француске
- 9. септембра објављено распуштање Рајнске конфедерације
- 16-19. октобра Наполеон нападнут у Лајпцигу и повукао се до Рајне
- 2-4. новембра Француска војска прешла Рајну
- У новембру Французи напустили Холандију
- 1. децембра објава савезника „Мир Француској, рат Наполеону“
- 1814.
- 1. јануара савезници прешли Рајну
- 30. марта капитулирао Париз, Наполеон у Фонтенблоу
- 2. априла Сенат свргуо Наполеона и 6. априла прогласио за краља Луја XVIII; Наполеон абдицирао
- 3. маја Луј XVIII ушао у Париз
- 4. маја Наполеон се повукао на острво Елбу
- 30. маја Луј XVIII прихватио први париски уговор који је Француској признао границе из 1792.
- 1815. 1. марта Наполеон се искрцао у Фрежису
- 20. марта уашо у Париз и поново узео власт (владавина од 100 дана)
- 9. јуна потписан завршни документ Бечког конгреса
- 18. јуна, у покушају да се обрачуна са савезницима, код Ватерлоа у Белгији, Наполеон је тешко пoражен
- 22. јуна у Паризу поново се повукао у корист свог сина Наполеона II. Енглеска га протерала на острво Свету Јелену
- 1821.
- 5. маја Наполеон I Бонапарта умро на Светој Јелени.
[уреди] Спољашње везе
| Претходник: Луј XVIII |
Француски краљеви | Наследник: Наполеон II Бонапарта |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Француски владари | ||
|---|---|---|
|
Анри IV | Марија Медичи | Луј XIII | Ана Аустријска | Луј XIV | Луј Август | Филип II | Луј XV | Луј XVI |
||
