Крф

Из пројекта Википедија

Координате: 39° 37′ С.г.ш., 19° 49′ И.г.д.

Крф (Κέρκυρα)
Највећи град	Крф
Становништво	113.000 (2001)
Географске координате	39° 50´ - 39° 20´ с.г.ш. 19°40´ - 20°10´ и.г.д.
Површина	579 km²
Највећа ширина	18 km
Највећа дужина	85 km
Највиши врх	Пантократор, 906 m
Врста острва	морско
Водена маса	Јонско море
Земље на острву	Грчка

Крф (гр. Κέρκυρα /Керкира/, енг. Corfu), друго по величини, од седам већих јонских острва, а уједно и једно од најлепших грчких острва. Крф лежи у Јонском мору, које је дио Средоземног мора, а сјеверно се спаја са Јадранским. Таквим положајем обезбјеђује себи мјесто најсјевернијег острва Грчке.

2 km сјеверније од Крфа налази се албанска обала. На Крфу постоји међународни аеродром као и универзитет, на којем се изучавају историја, музика, језик као и библиотекарство и Архивирање. Крф се убраја међу најимућније регионе у Грчкој. Главно мјесто острва је град Крф.
Према грчкој митологији, острво је добило име по кћерки речног бога Асопа, нимфи Керкири, коју је отео Посејдон. У Хомеровој Одисеји читамо да је Одисеј овде нашао сколониште на крају својих лутања, где су га угостили краљ Алкинос и његова кћерка Нафсика.
У поређењу са осталим дјеловима Грчке, због своје веома бујне вегетације Грци су ово острво назвали и "Зелено острво".

Садржај 1 Подаци 2 Живот на Крфу 3 Туризам 4 Већа мјеста 5 Споменици и знаменитости 6 Историја 6.1 Митологија 6.2 Праисторија 6.3 Антика 6.4 Средњи вијек 6.5 Ново доба 6.6 Од 1960. године 7 Вријеме 7.1 Актуелна временска прогноза 8 Листа општина 9 Слике Крфа

[уреди] Подаци

Сателитски снимак

Положај Крфа

• Сједиште управе: Град Крф
• Становништво (острво/град Крф): 113.000 (2001) / 45.000 (2006)
• Густина становништва : 176 становника/km²
• Општински број : 22xx
• Градских општина : 13
• Сеоских општина : 3
• Позивни број : 030-266x0
• Поштански број : 49x xx
• HASC : CF
• ISO 3166-2 : GR-22
• FIPS-код : ?
• Ауто ознаке : IO, IM (старе ознаке,још употребљиве) PZx, KYx (Kerkyra)
• Доминантни привредни фактори: маслиново уље и туризам
• Монета: Евро
• Интернационални аеродром-код: CFU
• Географски положај: 39° 50´ до 39° 20´ Сгш. и 19°40´ bis 20°10´ Игд.
• Веб страна : [www.corfu.gr] (Енглески и Грчки)
• Телекомуникација:
  • Аналогни пренос, ISDN-Телефон и DSL (OnDSL)
  • Четири Интернет кафеа са цијенама од 2-3 евра по часу (стање 2003)

[уреди] Живот на Крфу

Животни трошкови на острву се не разликују много од остатка европске уније. У граду Крфу су цијене мало више у односу на остала мјеста овога острва. Домаће становништво у већим мјестима острва са туристима углавном говори енглески, док наши туристи, своје, школовањем стечено знање њемачког језика могли би употребити тек на малом броју мјеста. Снабдијевање острва је прилично добро, па се у сваком осредњем мјесту може наћи трговина, а нису ријетке и бензинске пумпе. Бензин је овдје средњег квалитета, док се супер-плус рјеђе налази.

[уреди] Туризам

Многим туристима, Крф је омиљена одредница. Острво посједује доста хотела и мјеста за камповање. ИГлавне туристичке струје, у шпицу сезоне, долазе из сусједне Италије. Од априла до октобра отворен је интернационално познати терен голф (18-рупа par 72-Parcour).

Поред уобичајене туристичке гастрономије, острво посједује доста домаћих, традиционалних таверни.

Врх брда Пантократора зими је углавном прекривен снијегом, а на њему се налази и метеоролошка станица. Из западноевропских земаља током сезоне има доста крајње јефтиних летова (Lastminute) тако да је у том периоду теже пронаћи добар смјештај.

Крф је острво бескрајних природних лепота, острво песме и музике, уметничке инспирације, комбинација космополитског и традиционалног. Крф има фантастичне плаже и предивне видике и налази се на западу Грчке и најсеверније је острво у Јонском мору. Сам град је познат по две тврђаве и старом граду смештеном између њих. Најближа острва су Паксос, Лефкада, Итака, Кефалонија и Закинтос.

На неколико минута вожње чамцем од града Крфа налази се мало острво Видо, познато из Првог светског рата, када се на њему налазила болница за српске војнике који су дошли на Крф после преласка преко Албаније. Велики број српских ратника је сахрањен у мору крај острва, у "плавој гробници".

[уреди] Већа мјеста

• Крф
• Рода
• Вриони
• Велонадес
• Лефкими
• Кокини
• Ахарави
• Ипсос

Крф је главни град острва. Град лежи на источној обали острва, на сјеверозападно издвојеном брду. Крф као град посједује осигурану луку из које се редовно саобраћа са Бриндисијем, Патром и Игуменицом.

За више информација погледајте Крф (град).

[уреди] Споменици и знаменитости

• Ахилеон, Вила царева Елизабет аустријска (Сиси), која је радо боравила на Крфу
• Манастир Пондикониси (Pondikonissi) на тзв. "Мишијем острву"
• Увала са манастиром од Палајокастрице (Palaiokastritsa)
• Пјешачке стазе према Пантократору са традиционалном таверном 3 km прије врха
• Глифадина плажа
• Најстарије село на острву Палаја Перитсиа (Palaia Peritheia)
• Острво Видос налази се тачно преко пута града Крфа. Ту се налази српски ратни маузолеј из 1. свјетског рата, у којем је сахрањено 3.000 српских војника, а у мору око острва, (Плава гробница), почива још око 20.000 Срба.

За више информација погледајте Видо.

[уреди] Историја

[уреди] Митологија

Грчко име Керкира (Kerkyra) острво је добило према предању о нимфи Керкири, коју је бог мора Посејдон донио на ово острво. Феакас (Phaiakas), дијете из ове везе, је био праотац Феачана, једног гостопримљивог народа, који је прихватио јунака Одисеја на његовом путовању за Итаку.

[уреди] Праисторија

Повећавањем површине мора, Крф је прије око 9000 година одвојен од копна. Ловци и сакупљачи населили су ово острво у неолиту. У бронзано доба, острво је изнова насељено.

[уреди] Антика

Грчки насељеници из Еритреје у 8. вијеку п.н.е. основали су први град на острву и назвали су га према њиховиј богињи Керкури (Kérkura Corcyra) односно. (Kérkyra). Крајем 7. вијека п.н.е колонисти из Коринта преузели су власт над острвом. У једној великој поморској бици, Керкири је пошло за руком да се ослободи превласти Коринтћана. Керкира је потом постала морска сила.

480 године п.н.е. Крф је представљао другу по јачини флоту Грчке. Међутим 60 бродова које су имали, није активно учествовало у рату против Перзијанаца. Историчар Тукидид (Thukydides) сматра да је првенствено конфликт између Крфа и Коринта ради града Епидамноса, као и пружен савез Атине Крфу, један од главних повода за избијање Пелопонеског рата.

У 4. вијеку п.н.е Крфљани су показали претензије и на територију копна. Под својом влашћу својевремено су држали Бутринт, и важан полис Хаонес(lat. Chaones).

У хеленистичко доба (од 300. године п.н.е.) независности Крфа запријетила је опасност. Острво су нападали пљачкаши из Сиракузе. Подржали су их македноски краљеви које су сљедили илирски пирати. Острво су користили за пљањке римских трговачких бродова.

У току рата Римљана против илирске краљице Теуте, Крф је постао прва римска провинција у Грчкој. Касније Крф постаје дио римске провинције Македоније, а у доба цара Августина додјељено је провинцији Епирус.

У 3. вијеку Крфљани су попримили Хришћанство, посредством светог Јасона и светог Сосипатера.

[уреди] Средњи вијек

Од 395. године Крф је подјелом Римског царства припао Источном римском царству. Острво су освајали Сараћани, а у 11. вијеку освојио га је нормански херцог Роберт Гвишар (Robert Guiscard). Током 4. крсташког рата, посље 1204. године, Крф доспјева под власт епирских деспота, 1267. године га осваја краљевина Напуљ, а у 14. вијеку преузима га република Венеција. На острву се утицаји западно-феудалне културе и домаће грчко-православне традиције спајају у једну самосталну културу.

[уреди] Ново доба

Од 16. до 18. вијека историја Крфа се везује за стална ратовања против Турака. Они су пљачкали острву, међутим стара тврђава и Анђелокастро (Angelókastro) су успјели да се одбране. Венећани су наредили одстрањивање многих винограда, а потом наредили узгајање маслина. По паду Републике Венеције, Француска је преузела сва Јонска острва под своју власт 1797. године. Кратко вријеме, од (1798. - 1807.) Крф је био руски протекторат. А потом поново усљеђује француски период све до 1814. године.

1815. године Крф је проглашен дијелом Републике Јонских острва под енглеским протекторатом. У британско вријеме острва изграђен је велики дио модерне инфраструктуре, као што је 700 km дуга улична мрежа, која се броји међу најгушће у цијелој Грчкој.21. маја 1864. Крф је проглашен за дио Грчке.

Током 1. свјетског рата Крф је био 1916./1917. сједиште српске владе у прогонству,а 1917. године ту је потписан "Крфски пакт" којим је закључено стварање Југославије.

Пoслe вишe oд мeсeц дaнa тeшких мaршeвa, пo лoшeм врeмeну, српскa вojскa сe oкупилa кoд Скaдрa, Дрaчa и Вaлoнe, oдaклe сe пoвуклa нa Крф, нa кoм сe дo aприлa прикупилo 151.828 вojникa и цивилa. Првo искрцaвaњe нa Крфу, 'Oстрву спaсa' кaкo су гa прoзвaли Срби, билo je у пристaништу у Гувиjи [Гoвинo], шeст килoмeтaрa сeвeрнo oд грaдa Крфa.

За више информација погледајте Видо.

Нa oстрву су фoрмирaни гoтoвo сви нивoи oргaнизaциje држaвнe упрaвe. Нaрoднo пoзoриштe нa Крфу билo je уступљeнo oд стрaнe крфских влaсти зa зaсeдaњe српскoг Пaрлaмeнтa oд 19. jaнуaрa 1916. дo 19. нoвeмбрa 1918 дoк je у хoтeлу Бeлa Вeнeциja билa смeштeнa српскa Влaдa. Излaзилe су и Српскe нoвинe у тирaжу oд дeсeт хиљaдa примeрaкa. Штaмпaнe су мнoгe књигe кao и уџбeници зa дeцу. Нa Крфу je фoрмирaнa српскa oснoвнa шкoлa сa 290 учeникa и нижa гимнaзиja сa 120 ђaкa. Oргaнизoвaнa су спoртскa друштвa, oдржaвaлe су сe фудбaлскe утaкмицe сa сaвeзничким eкипaмa.

Тoкoм бoрaвкa нa Крфу Срби су успoстaвили jaкe вeзe сa лoкaлним стaнoвништвoм, кoje трajу дo дaнaшњи дaнa. Дoстa Србa je oстaлo дa живи нa oстрву, склoпљeни су мнoги брaкoви. Тaкo je влaсник хoтeлa Бeлa Вeнeциja у кoмe je билa смeштeнa српскa влaдa, Jaнис Гaзис, удao свe три свoje ћeркe зa Србe. Рeгeнт Aлeксaндaр и други српски oфицири крстили су мнoгу крфску дeцу. Ипaк, нajувeрљивиje свeдoчaнствo o нeизбрисивoм трaгу бoрaвкa Србa нa Крфу je тo дa су сe у рeчнику дaнaшњих, пoгoтoвo стaриjих Крфљaнa зaдржaлe рeчи: 'тaтa', 'бaбa, глaвa', 'кућa'

У 2. свјетском рату Крф су тешко бомбардовали Италија, а затим Њемци и притом га дјелимично уништили.

Једна Крфска битка такође је овјековјечена на једној модернијој руској сребрној кованици.

[уреди] Од 1960. године

Усљед притока великог броја туриста, расуло посље другог свјетског рата се напокон зауставило. 1994. године Крф је био домаћин скупа врхова чланица Европске уније.

[уреди] Вријеме

Временске прогнозе	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец
Ø Сунчаних дана/сати	4	5	7	7	9	10	12	11	9	6	4	2
Ваздух [°C]	14	15	16	19	23	28	31	32	28	23	19	16
Вода [°C]	13	13	14	15	18	22	23	24	23	21	17	14
Ø Кишних дана	13	11	9	7	5	2	1	1	5	9	12	15

[уреди] Актуелна временска прогноза

• Временска прогноза

[уреди] Листа општина

Општине	Број становника1	YPES-број	Сједиште	Поштански број	Позивни број
Градске општине (dími)
Ахилис (Δήμος Αχιλλείων)	10.319	2602	Вриони	490 84	26610-39
Ајос Јоргос (Δήμος Αγίου Γεωργίου)	4.958	2601	Агрос	490 83	26630-7
Крф (Κέρκυρα / Δήμος Κερκυραίων)	39.387	2607	Крф	491 00	26610
Еспри (Δήμος Εσπερίων)	8.136	2604	Велонадес	490 81	26630-7
Феакес (Δήμος Φαιάκων)	6.488	2616	Ипсос	490 83	26610-97
Казиопи (Δήμος Κασσωπαίων)	2.787	2606	Касиопи	491 00	26630-91
Коризи (Δήμος Κορισσίων)	5.206	2608	Архирадес Керкирас	490 80	26620-5
Лефкими (Δήμος Λευκιμμαίων)	6.704	2609	Лефкими	490 80	26620-2
Мелитиис (Δήμος Μελιτειέων)	6.690	2611	Моретика	490 81	26610-7
Палеокастрица (Δήμος Παλαιοκαστριτών)	4.395	2613	Палеокастрица Лаконон	490 83	26630-4
Парелии (Δήμος Παρελίων)	7.197	2615	Кокини	491 00	26610-9
Пакси (Δήμος Παξών)2	2.438	2614	Хајос	490 82	26620-3
Тиналион (Δήμος Θιναλίων)	5.512	2605	Ахарави (Αχαράβη)	491 00	26630-63
Сеоске општине (kinótites)
Ерикуза (Ερρεικούσα / Κοινότητα Ερεικούσσης)	698	2603	Ерикуза	491 00	26630-7
Матраки (Μαθράκι / Κοινότητα Μαθρακίου)	297	2610	Метраки	491 00	26630-71
Отони (Οθωνοί / Κοινότητα Οθωνών)	663	2612	Отони	491 00	26630-71
Укупно	111.975

¹ Стање 2001.
² Поред острва Пакси (Παξοί) обухвата и острво Антипакси (Αντίπαξοι).

[уреди] Слике Крфа

Град Крф