Пивнице

Из пројекта Википедија

Пивнице су село у Бачкој, у општини Бачка Паланка. Према попису становништва из 2002. године, Пивнице имају 3.835 становника. Већину чине Словаци.

Пивнице се први пут помиње 1650 под именом Пивница. Физичким спајањем дела села у ком су живели Срби и дела села у којем су живели Словаци Срби су преузели назив Пивнице (множина) а Словаци су задржали назив Пивница. Мађарски назив за Пивнице је био Pinzed a немачки назив Piwnitza.Пре тога на простору данашњих Пивница су се налазила насеља са српским становништвом (Гола Добра, Радојевић,Сантовац).После велике сеобе Срба 1690 постојеће српско становништво које је живело у Пивницама, односно на територији данашњих Пивница, је увећано насељавањем избеглих Срба са Косова, Метохије, северне Македоније,северне Црне Горе и Рашке области. За време и после Ракоцијевог устанка у Пивнице се досељавају и српске породице из околине Печуја и северне Барање ( Мађарска).Почетком 18 века је то село са изразитом српском већином и тако је остало све до пред крај 20-тог века.Крајем 18 века се у село насељавају Словаци из неколико села са територије данашње Мађарске. Словаци у Пивнице се насељавају крајем 1790 године и то из околине Веспрема( из места Шерне и Шура) и из околине Секешфехервароша( из места Тардаша, Барачке, Велега и Ђурова). У та места су се пивнички Словаци доселили у првој половини 18 века са територије данашње Словачке и то из околине Мијаве, Модре, Врбове и Старе Туре.Касније се у Пивнице досељава и неколико словачких породица из Нађлака ( Румунија). У 19 веку у Пивнице се досељавају и Немци,Цинцари, Мађари,Јевреји и Роми. Садашњи православни храм је саграђен 1746 године а историјски подаци нам говоре да је први познати православни храм саграђен на крају 17 века.Српска школа се помиње 1754 године као школа која је већ постојала (што нам говори да је школа основана знатно раније)и од тада па све до данас у Пивницама у континуитету се одвија настава на српском језику, а о великом броју Срба који су живели у Пивницама говори податак да је у том периоду у Пивницама било чак 6 православних свештеника и један ђакон. Временом се број Срба у Пивницама смањивао исељавањем у друга места(Бачка Паланка, Нови Сад,Сомбор,Оџаци, Кула, Врбас,Шајкашку, Срем...)Такоће 1757 део Срба из Пивница се одселио у Банат, тачније у Беодру(део Новог Милошева) предвођени православним свештеником Димитријем.Број Словака је у селу растао захваљујући пре свега што се Словаци нису селили ван Пивница у већем броју, као што је то био случај код Срба и што се знатни број Немаца и готово сви Мађари веома брзо асимилирао у Словаке.Неколико цинцарских породица досељених у Пивнице су се у кратком року асимилирале у Србе.Прва школа у којој се настава одвијала на словачком језику је основана непосредно по досељавању Словака у Пивнице( крајем 1790-тих). Садашњи словачки храм у Пивницама (евангелистички) је саграђен у периоду 1824-1826 године. Немачки евангелистички храм је саграђен 1898 године и исти је порушен 1946 после протеривања Немаца из Пивница.Такође се у Пивницама налази и немачко гробље које се данас налази у веома лошем стању. У селу је постојала и синагога као и јеврејско гробље које се налазило поред словачког гробља, а које је на велику жалост и срамоту порушено пре неколико година.У протеклих 300 година у Пивницама је забележено преко 160 српских презимена ( данас су најбројније породице Керавица, Мирковић, Црњански, Станков, Бељански,Сремац, Дорошки), преко 100 словачких презимена( данас у Пивницама су најбројније словачке породице Чинчурак,Нађ,Пинћир,Пап, Валенћик,Тот, Чобрда, Имрек,Шустер, Белањи). Из Пивница су потекли и знаменити друштвени радници попут Лазара Мирковића ( знаменити историчар, литургичар и теолог и један од оснивача теолошког факултета у Београду), Јован Скерлић је по мајци био Пивничан а у новије време су ту и познати професор права Момчило Грубач и као и многи други. Пивнице је једно од првих села у Србији у коме је основана земљорадничка задруга (1868 године) а електрификација села је извршена већ 1924 године. Године 1921 године је основан српски фудбалски клуб Обилић а нешто касније и словачки фудбалски клуб Јаношик. После Другог светског рата је у Пивницама основан фудбалски клуб под називом Славија. Пивнице је село познато по напредној сточарској производњи и као и вредним људима. У протеклом периоду је било село са највећом сточарском производњом у бившој Југославији, но данас се ситуација променила и на том плану. Данас у Пивницама живе у највећем броју Словаци,Срби и Роми. Пивнице се суочава данас са великим проблемом наглог пада броја становништва и то је последица општег стања у друштву. У задњих 15-так година велики број Пивничана се одселио у иностранство( Словачка,Канада, Аустралија, САД, Немачка, Аустрија) као и веће градове у Србији( Нови Сад, Београд, Суботица,Бачка Паланка, Бачки Петровац, Сомбор...)Број становника опада годишње за 1-2% и нажалост, ако се ова тендеција настави за двадесетак година, у Пивницама ће живети око 2000 становника( Словака око 1500, Срба око 400 и осталих око 100), за разлику од средине прошлог века када је у Пивницама живело преко 6000 становника.

Овај незавршени чланак Пивнице, везан је за село у Србији. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.