Мостар
Из пројекта Википедија
Координате: 43° 21′ СГ Ш, 17° 49′ ИГД
|
|||
| Слика:Mostar Municipality ==Location.png | |||
| Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон | ||
| Општина | Мостар | ||
| Површина | 1.100 km² | ||
| Становништво - Укупно - Густина |
105.448 95,86/km² |
||
Мостар је град у Босни и Херцеговини, смештен на обалама реке Неретве у сред Херцеговине. Мостар је један од четири службена града Босне и Херцеговине, управно седиште Херцеговачко-Неретванског кантона и највећи град у Херцеговини. Према попису из 1991. године имао је 75.865 становника. Град је познат по чувеном Старом мосту, изграђеном у 16. веку, којег је 9.11.1993. срушио ХВО, да би након рата мост био изграђен поново. У целој општини, према проценама федералног завода за статистику федерације Босне и Херцеговине из 2003. године, укупно живи 105.448 људи. Од тога, 50.019 Бошњака, 50.929 Хрвата, 3.644 Срба, и 856 осталих. Околина Мостара је веома насељена са богатим селима попут села Потоци (2921 становника 1991. год.), Врапчићи (3461 становника 1991. год.), и Родоч (4499 становника 1991. год.).
Садржај |
[уреди] Историја
Шире подручје данашњег Мостара било је насељено још у праисторијском времену, што потврђују бројна налазишта (више од 150) из неолита, бакреног, бронзаног и железног доба. Међу њима су насељене пећине, гробови, оружје, предримски новац и сл. Уз сточарство и земљорадњу у железном добу се развија и трговина с околним средиштима.
За време римске управе подручје су насељавала илирска племена, а административно је припадао далматинској провинцији. У то доба настају и путеви у долини Неретве. Базилика из 3. - 6. века у Циму (данас део Мостара) вероватно је била седиште бискупије Сарсентерум, која се налазила на подручју данашње Херцеговине.
[уреди] Средњи век
Ново раздобље настаје падом Царства и досељењем Словена. Током раног средњег века подручје Мостара припадало је покрајини Захумље (Хум). Упркос врховној власти Франака, ови су крајеви имали одређени степен самосталности, посебно за кнеза Михајла Вишевића (910. - 950.). Подручјем су једно време владали Немањићи, затим босански бан, а током 14. - 15. века све су снажнији хумски кнезови. Један од њих - Стјепан Вукчић Косача, који је столовао у Благају поред Мостара 1448. добија наслов херцега (одатле и назив Херцеговина).
Дан оснивања града Мостара везан је уз изградњу две куле/утврђења, средином 15. века, вероватно у доба херцега Стјепана. Утврђење на десној обали Неретве звала се Цимски град, а на левој Небојша. И први писани спомен Мостара везан је уз ове две куле: дубровачки извештај од 3. априла 1452. описује како се Владислав Херцеговић побунио против оца Стјепана, отевши му неке поседе. У извештају стоји: "ha preso quello di ... Blagay et do castelli al ponte de Neretva (узео је ... Благај и два утврђења на мосту на Неретви).
Име Мостар први се пут појављује у турском попису становништва из 1468.-1469., а да се оно односи на насеље око две куле на Неретви јасно је из једног документа са седнице већа Дубровачке Републике 1474.
[уреди] Османлијско раздобље
Турско освајање Мостара догодило се вероватно 1468. У Мостару је тада боравило око 35 османлијских војника, којима су подељени поседи, а затечени становници су постали кметови. Испочетка средиште кајмакамлука, Мостар је захваљујући саобраћајној важности прелаза преко Неретве почетком 16. века постао седиште херцеговачког санџака. Године 1566. дотадашњи дрвени мост замењен је каменим, одлука којој је допринио административни и саобраћајни развој града.
У 16. и 17. веку бележи се интензивно ширење града; крајем овог раздобља Мостар је имао око 10.000 становника. Град се развијао као типично османлијско насеље, с карактеристичним стамбеним четвртима - махалама, и трговачком четврти - чаршијом. Током 18. века дошло је до стагнације и пада броја становника.
Године 1833. основан је посебан херцеговачки пашалук са седиштем у Мостару, на челу с Али-пашом Ризванбеговићем, који је добио и везирски наслов. Отворени су и конзулати неких земаља (Аустрија, Италија, Русија, Британија и Француска). Саобраћајном значају придонела је изградња пута Мостар-Метковић 1862.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Мостар имала је 126.628 становника, распоређених у 57 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 43.856 (34,63)
- Хрвати - 43.037 (33,98)
- Срби - 23.846 (18,83)
- Југословени - 12.768 (10,08)
- остали - 3.121 (2,48)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 89.580
- Муслимани - 33.645 (37,55)
- Хрвати - 32.782 (36,59)
- Срби - 19.076 (21,29)
- Југословени - 2.329 (2,59)
- остали - 1.748 (1,98)
[уреди] Насељена мјеста
Бачевићи, Бањдол, Благај, Богодол, Буна, Цим, Чуле, Добрц, Доња Дрежница, Доњи Јасењани, Драчевице, Гнојнице, Горанци, Горња Дрежница, Горње Гнојнице, Горњи Јасењани, Губавица, Ходбина, Хумилишани, Илићи, Јасеница, Камена, Кокорина, Косор, Кременац, Криводол, Кружањ, Кутиливач, Лаксевине, Мало Поље, Миљковићи, Мостар, Ортијеш, Пијесци, Подгорани, Подгорје, Подвележ, Полог, Потоци, Приграђани, Рашка Гора, Раштани, Равни, Родоч, Селиште, Слипчићи, Совићи, Сретнице, Стрижево, Виховићи, Војно, Врањевићи, Врапчићи, Врди, Зијемље, Жељуша и Житомислићи.
Град Мостар, 1991.
укупно: 75.865
- Муслимани - 25.929 (34,17)
- Хрвати - 21.795 (28,72)
- Срби - 14.142 (18,64)
- Југословени - 11.555 (15,23)
- остали - 2.444 (3,24)
Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Мостар ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Камена, Кокорина и Зијемље.
[уреди] Познате личности
- Душан Бајевић
- Емир Балић
- Џемал Биједић
- Ицо Вољевица
- Здравко Гребо
- Дражен Далипагић
- Светозар Ћоровић
- Владимир Ћоровић
- Осман Ђикић
- Перо Зубац
- Алија Кебо
- Мујага Комадина
- Енвер Марић
- Мишо Марић
- Предраг Матвејевић
- Мухамед Мујић
- Ахмет Обрадовић
- Химзо Половина
- Меха Сефић
- Блаж Слишковић
- Вахид Халилхоџић
- Енвер Хаџиабдић
- Алекса Шантић
- Гојко Шантић
