Силбаш

Из пројекта Википедија

Силбаш спада у најстарија насеља Бачке. У прилог томе говори податак који наводи И. Ивањи у монографији о Бачко-бодрошкој жупанији: »SZILBACH (данашњи Силбаш), јужни сусед Буљкеса, помиње се 1263. године као сусед земљишта по имену Кеси«. Порекло имена Силбаш није лако утврдити, али верује се да је име потекло од мађарске речи »szilva« - шљива. У почетку је село чинило 10-20 домова чији је главни капитал била стока.

Почетком XVIII века Силбаш је имао и свој печат који се неколико пута мењао. Према неким подацима, печати су очувани из 1728. и други од 1775. до 1783. Први је имао раоник и сабљу са натписом »Сиг Паги Силбаш 1714«. На другом је изнад унатрашке положеног раоника међу звездама писало »С.С.« - вероватно село Силбаш. Трећи печат је употребљаван 1828., имао је неког светитеља у орнату православног епископа са златним ореолом и словима »С.С.«

Евангелистичка црква у Силбашу

Са повећањем броја становника, у Силбашу је дошло и до појаве занатлија. Први занатлија у селу био је неки Игњат, ћурчија. Иначе, пошто је био похлепан, услед пљачке једног купца, Игњат је обешен. Предање даље говори како је у то време постојао неки закон или обичај, да девојка пре вешања баци пешкир пред осуђеника, што је схватано као доказ да се заручила с њим. Стога осуђеник бива помилован. Игњат је наводно нашао такву девојку, али свеједно није спашен јер се испоставило да је она нека његова рођака. Даље су настали и ковачи, месари, гостионичари... Уносни занат био је и држање сувача и ветрењача.

У Силбашу се данас поред српског становништва налази и словачко, а и ромско. Процењује се да су први словаци у Силбаш дошли око 1770. године. Временом их је било све више, а поуздано се зна да их је у Силбашу почетком 1900. било 180 домова, или 720 укупно. Данас у овом месту не постоје ни најмањи инциденти између становника различитих припадности и то је једна од великих врлина Силбаша. Прва црква у Силбашу подигнута је нешто пре 1755. године, није имала звоно и звоник. Нова црква изграђена је 1759. и била је врло мала. Није имала торањ и имала је само седам икона. Године 1839. изграђен је иконостас који служи и данас, а пре неколико година је добио заштиту државе. Први свештеник био је Игњатије Николић. Прва словачка евангелистичка црква изграђена је 1838. Данашњи изглед добила је 1886. а саграђена је углавном доприносима верника. Словачка црква веома је водила рачуна о деци. Обезбеђивала је место за нсатаву и иако сиромашна, успевала је да плаћа учитеља. Први свештеник био је Самуел Бабилон.

Као и у већини других места, фудбла је и у Силбашу био најомиљенији спорт. Прва утакмица одиграна је 1928. године са ђацима Гимназије из Бачког Петровца и завршена је резултатом 1-1. И дан данас важи велико ривалство између садашњег клуба »Наша звезда« и клуба из Парага. Прва њихова утакмица завршена је победом Силбашана 2-1. Друга утакмица је дуго памћена. Наиме, Парожани су да би победили, позајмили из другог села два Немца. Један од њих је тако ударио једног силбашког играча, да је овај пао на земљу прекривен крвљу. Утакмица је прекинута. Као први клуб биће упамћен »Хајдук«. Поред фудбала у селу се развијала и одбојка, бокс, шах, атлетика...

Данас Силбаш важи за »раскрсницу путева« пошто је уско повезан са Новим Садом, Бачком Паланком, Пивницама, Сомбором. У њему данас живи око 2973 становника. Мало шта се променило овде током година, али мора се рећи, да за разлику од других села, мештани Силбаша остају у свом месту, иако их неколицина ипак оде у град.

»Жарите слободе«, Брана Панин

[уреди] Спољашње везе

• Силбаш