Википедија:Сјајни текстови/Јануар

Бранко Ћопић је рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашанима у Босанској крајини (БиХ). Учитељску школу је завршио у Бања Луци, а Филозофски факултет у Београду. Већ као студент Ћопић се афирмише као писац од дара, скреће на себе пажњу књижевне критике и добија заслужено признање додељивањем награде Милана Ракића.

Надахнут и спонтан у свом књижевном раду, добар опсерватор и познавалац живог народног говора, а уз то ведра духа и са истанчаним смислом за хумор, Ћопић је лако и брзо освојио најшире слојеве наше читалачке публике. Он је писао приповетке и романе и неговао песничко стваралаштво за децу.

...даље...

Бранко Ћопић је рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашанима у Босанској крајини (БиХ). Учитељску школу је завршио у Бања Луци, а Филозофски факултет у Београду. Већ као студент Ћопић се афирмише као писац од дара, скреће на себе пажњу књижевне критике и добија заслужено признање додељивањем награде Милана Ракића.

Надахнут и спонтан у свом књижевном раду, добар опсерватор и познавалац живог народног говора, а уз то ведра духа и са истанчаним смислом за хумор, Ћопић је лако и брзо освојио најшире слојеве наше читалачке публике. Он је писао приповетке и романе и неговао песничко стваралаштво за децу.

...даље...

Џон Роналд Руел Толкин (en: John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.), професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.

Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње Земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.

...даље...

Џон Роналд Руел Толкин (en: John Ronald Reuel Tolkien) (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973.), професор англо-саксонског језика на Оксфордском Универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Такође, бавио се писањем фантастике и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.

Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње Земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа.

...даље...

Либерализам је политичко учење које обухвата неколико историјских и модерних идеологија које сматрају одбрану личних слобода основном сврхом државног устројства (владе). Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу напротив конзервативизма. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).

Реч "либерал" потиче од латинске речи liber ("слободан") и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења.

...даље...

Либерализам је политичко учење које обухвата неколико историјских и модерних идеологија које сматрају одбрану личних слобода основном сврхом државног устројства (владе). Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу напротив конзервативизма. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).

Реч "либерал" потиче од латинске речи liber ("слободан") и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења.

...даље...

Либерализам је политичко учење које обухвата неколико историјских и модерних идеологија које сматрају одбрану личних слобода основном сврхом државног устројства (владе). Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу напротив конзервативизма. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).

Реч "либерал" потиче од латинске речи liber ("слободан") и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења.

...даље...

Либерализам је политичко учење које обухвата неколико историјских и модерних идеологија које сматрају одбрану личних слобода основном сврхом државног устројства (владе). Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу напротив конзервативизма. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).

Реч "либерал" потиче од латинске речи liber ("слободан") и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења.

...даље...

Голи оток (Голо острво), површине око 4,7 km², налази се у западном делу Републике Хрватске, источно од полуострва Истра у Велебитском каналу, између острва Раб, Св. Гргур и Првић.

Само име већ пуно говори о изгледу овог острва. Заједно са суседним острвом Св. Гргур део је вапненачког масива који се протеже паралелно са Камењаком (408 наутичних миља) на острву Раб и острвом Првић. Северна обала острва је гола и неприступачна, а дубина мора уз саму обалу је око 30m. Јужна и југоисточна обала острва је такође сиромашна зеленилом, али је богата увалицама од којих је највећа увала Мала Тетина.

...даље...

Голи оток (Голо острво), површине око 4,7 km², налази се у западном делу Републике Хрватске, источно од полуострва Истра у Велебитском каналу, између острва Раб, Св. Гргур и Првић.

Само име већ пуно говори о изгледу овог острва. Заједно са суседним острвом Св. Гргур део је вапненачког масива који се протеже паралелно са Камењаком (408 наутичних миља) на острву Раб и острвом Првић. Северна обала острва је гола и неприступачна, а дубина мора уз саму обалу је око 30m. Јужна и југоисточна обала острва је такође сиромашна зеленилом, али је богата увалицама од којих је највећа увала Мала Тетина.

...даље...

Голи оток (Голо острво), површине око 4,7 km², налази се у западном делу Републике Хрватске, источно од полуострва Истра у Велебитском каналу, између острва Раб, Св. Гргур и Првић.

Само име већ пуно говори о изгледу овог острва. Заједно са суседним острвом Св. Гргур део је вапненачког масива који се протеже паралелно са Камењаком (408 наутичних миља) на острву Раб и острвом Првић. Северна обала острва је гола и неприступачна, а дубина мора уз саму обалу је око 30m. Јужна и југоисточна обала острва је такође сиромашна зеленилом, али је богата увалицама од којих је највећа увала Мала Тетина.

...даље...

Голи оток (Голо острво), површине око 4,7 km², налази се у западном делу Републике Хрватске, источно од полуострва Истра у Велебитском каналу, између острва Раб, Св. Гргур и Првић.

Само име већ пуно говори о изгледу овог острва. Заједно са суседним острвом Св. Гргур део је вапненачког масива који се протеже паралелно са Камењаком (408 наутичних миља) на острву Раб и острвом Првић. Северна обала острва је гола и неприступачна, а дубина мора уз саму обалу је око 30m. Јужна и југоисточна обала острва је такође сиромашна зеленилом, али је богата увалицама од којих је највећа увала Мала Тетина.

...даље...

Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета

Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по старом календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.

...даље...

Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета

Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по старом календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.

...даље...

Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета

Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по старом календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.

...даље...

Јован Цвијић (1865-1927), највећи српски географ, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета

Јован Цвијић је рођен 11. октобра (29. септембра по старом календару) 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области Јадар, што се налази близу манастира Троноше и Тршића родног села Вука Караџића. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији.

...даље...

Заливски рат је сукоб између Ирака и коалиционих снага приближно 30 држава под мандатом Уједињених нација и вођством Сједињених Држава.

Увод у рат је била ирачка инвазија Кувајта 2. августа 1990. године, пратећи недоказану оптужбу Ирака да Кувајт нелегално црпи нафту из извора дуж ирачке границе. Инвазија је била суочена са тренутним економским санкцијама против Ирак од стране Уједињених нација. Непријатељства су почела у јануару 1991, a је исход билa одлучна победа коалиционих снага, које су истерале ирачке снаге из Кувајта са минималним губицима у људству. Копнене и ваздушне битке су вођене у Кувајту, Ираку и у граничним деловима Саудијске Арабије. Рат се није проширио изван ових територија, иако је Ирак испалио ракете на израелске градове.

...даље...

Заливски рат је сукоб између Ирака и коалиционих снага приближно 30 држава под мандатом Уједињених нација и вођством Сједињених Држава.

Увод у рат је била ирачка инвазија Кувајта 2. августа 1990. године, пратећи недоказану оптужбу Ирака да Кувајт нелегално црпи нафту из извора дуж ирачке границе. Инвазија је била суочена са тренутним економским санкцијама против Ирак од стране Уједињених нација. Непријатељства су почела у јануару 1991, a је исход билa одлучна победа коалиционих снага, које су истерале ирачке снаге из Кувајта са минималним губицима у људству. Копнене и ваздушне битке су вођене у Кувајту, Ираку и у граничним деловима Саудијске Арабије. Рат се није проширио изван ових територија, иако је Ирак испалио ракете на израелске градове.

...даље...

Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.

Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

...даље...

Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.

Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

...даље...

Савезна Република Немачка (не:Bundesrepublik Deutschland (BRD)), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.

Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

...даље...

Меркур је планета најближа Сунцу и удаљена од њега просечно 0,387 АУ или 57.910.000 km. Креће се врло елиптичном орбитом, па се удаљеност од Сунца мења између 46 и 70 милиона km. Пречник Меркура је 4.880 km, а маса 3,30×10²³ kg. Једина летелица која се приближила Меркуру је био Маринер 10 који је током три сусрета снимио око 45% површине. Због близине Сунца, ретко је у повољном положају за посматрање, а и тада је видљив изнад хоризонта само кратко време пре заласка или након изласка Сунца.

...даље...

Меркур је планета најближа Сунцу и удаљена од њега просечно 0,387 АУ или 57.910.000 km. Креће се врло елиптичном орбитом, па се удаљеност од Сунца мења између 46 и 70 милиона km. Пречник Меркура је 4.880 km, а маса 3,30×10²³ kg. Једина летелица која се приближила Меркуру је био Маринер 10 који је током три сусрета снимио око 45% површине. Због близине Сунца, ретко је у повољном положају за посматрање, а и тада је видљив изнад хоризонта само кратко време пре заласка или након изласка Сунца.

...даље...

Меркур је планета најближа Сунцу и удаљена од њега просечно 0,387 АУ или 57.910.000 km. Креће се врло елиптичном орбитом, па се удаљеност од Сунца мења између 46 и 70 милиона km. Пречник Меркура је 4.880 km, а маса 3,30×10²³ kg. Једина летелица која се приближила Меркуру је био Маринер 10 који је током три сусрета снимио око 45% површине. Због близине Сунца, ретко је у повољном положају за посматрање, а и тада је видљив изнад хоризонта само кратко време пре заласка или након изласка Сунца.

...даље...

Фауст Вранчић (Шибеник 1551. - Венеција 1617.), хрватски полихистор, проналазач, лингвиста, дипломата, инжењер, бискуп.

Почетно образовање стиче у Пожуну (Братислави) код стрица Антуна, угледног дипломате и надбискупа. Потом студира право и филозофију у Падови. Поставши саветник краља Рудолфа II у Прагу, почиње темељније студије природних наука и технике. Године 1595, у Венецији штампа први вишејезични речник - "Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum: Latinae, Italicae, Germanicae, Dalmatiae et Ungaricae" ("Речник пет најугледнијих европских језика: латинског, италијанског, немачког, далматинског и мађарског"), који је био издат у многим европским земљама.

...даље...

Фауст Вранчић (Шибеник 1551. - Венеција 1617.), хрватски полихистор, проналазач, лингвиста, дипломата, инжењер, бискуп.

Почетно образовање стиче у Пожуну (Братислави) код стрица Антуна, угледног дипломате и надбискупа. Потом студира право и филозофију у Падови. Поставши саветник краља Рудолфа II у Прагу, почиње темељније студије природних наука и технике. Године 1595, у Венецији штампа први вишејезични речник - "Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum: Latinae, Italicae, Germanicae, Dalmatiae et Ungaricae" ("Речник пет најугледнијих европских језика: латинског, италијанског, немачког, далматинског и мађарског"), који је био издат у многим европским земљама.

...даље...

Фауст Вранчић (Шибеник 1551. - Венеција 1617.), хрватски полихистор, проналазач, лингвиста, дипломата, инжењер, бискуп.

Почетно образовање стиче у Пожуну (Братислави) код стрица Антуна, угледног дипломате и надбискупа. Потом студира право и филозофију у Падови. Поставши саветник краља Рудолфа II у Прагу, почиње темељније студије природних наука и технике. Године 1595, у Венецији штампа први вишејезични речник - "Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum: Latinae, Italicae, Germanicae, Dalmatiae et Ungaricae" ("Речник пет најугледнијих европских језика: латинског, италијанског, немачког, далматинског и мађарског"), који је био издат у многим европским земљама.

...даље...

Мохандас Карамчад Ганди (написано девангаријем: मोहनदास करमचन्द गांधी).

Рођен 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. Познат је као Махатма Ганди (прво га је Шри Ауробиндо Гош назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа"). Један је од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције. (в. махатмисти)

...даље...

Мохандас Карамчад Ганди (написано девангаријем: मोहनदास करमचन्द गांधी).

Рођен 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. Познат је као Махатма Ганди (прво га је Шри Ауробиндо Гош назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа"). Један је од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције. (в. махатмисти)

...даље...

Мохандас Карамчад Ганди (написано девангаријем: मोहनदास करमचन्द गांधी).

Рођен 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. Познат је као Махатма Ганди (прво га је Шри Ауробиндо Гош назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа"). Један је од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције. (в. махатмисти)

...даље...

Мохандас Карамчад Ганди (написано девангаријем: मोहनदास करमचन्द गांधी).

Рођен 2. октобра 1869, убијен 30. јануара 1948. Познат је као Махатма Ганди (прво га је Шри Ауробиндо Гош назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа"). Један је од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције. (в. махатмисти)

...даље...