Планета

Из пројекта Википедија

Планета је небеско тело које се креће елиптичном путањом око звезде. За разлику од звезда, планете немају властити извор енергије, тј. у њиховој унутрашњости не долази до нуклеарне фузије. Будући да постоји мноштво тела која круже око звезда, планетама сматрамо само оне значајнијих маса. Око планета круже мања тела која називамо месецима, пратиоцима или природним сателитима.

До почетка 1990-их било је познато 9 планета, сви у Сунчевом систему (соларном систему). У новије време развијене су методе проналажења планета око других звезда у блиском галактичком суседству, на удаљеностима од неколико светлосних година. До сада (средина 2004.) је потврђено 110 вансоларних планета.

Сматра се да планете настају из протопланетарне магле, у процесу формирања звезданог система. Гас и прашина који круже око протозвезде згушњавају се у ротирајући диск у којем се стварају скупине честица. Ове скупине повећавају масу под утицајем гравитације, сударају се и формирају већа тела - планете.

Назив планета долази од грчке речи планетес, што значи "луталице". Назив је настао у време када су стари народи опажали да нека тила мењају свој положај на небеском своду.

Садржај

1 Нова дефиниција планете Сунчевог система
2 Планете у сунчевом систему
- 2.1 Класификација планета
3 Вансоларне планете
4 Извори

[уреди] Нова дефиниција планете Сунчевог система

На 26. годишњој скупштини Међународне астрономске уније (ен. International Astronomical Union), одржаној 24. августа 2006. гласањем о Резолуцији 5А усвојена је нова дефиниција и категоризација планета Сунчевог система. По њој:

Планета је небеско тело које:
- се налази у орбити око Сунца,
- има довољну масу да сопственом гравитацијом надвлада силе чврстог тела тако да успостави хидростатичку равнотежу (готово округлог) облика,
- и које је очистило околину своје орбите.

Патуљаста планета је небеско тело које:
- се налази у орбити око Сунца,
- има довољну масу да сопственом гравитацијом надвлада силе чврстог тела тако да успостави хидростатичку равнотежу (готово округлог) облика (с тим да ће даљње одлуке прописати прецизнију границу и сврставати тело или у ову или у неку другу категорију),
- није очистило околину своје орбите,
- и које није сателит.

Сви други објекти, осим сателита, који круже око Сунца ће се заједнички звати мала тела Сунчевог система.

[уреди] Планете у сунчевом систему

Осим Земље, све планете у сунчевом систему добили су имена по римским боговима.

Планете нашег сунчевог система су (редом по удаљености од Сунца):

Након дугих шпекулација, које трају од првобитног открића Плутона, концензусом астронома и новом дефиницијом, Плутон се више не сматра планетом. Плутон, наиме, сада спада у патуљасту планету, и узима се за прототип тзв. транс-Нептунских објеката.

[уреди] Класификација планета

Планете у сунчевом систему подељени су у категорије према саставу.

"терестричке" или камене: планете сличне Земљи, састављене углавном од стена: Меркур, Венера, Земља, Марс

"јовијанске" или гасовити дивови: састављене највећим делом од гасовитог материјала: Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун. Постоји и подгрупа гасовитих дивова које називамо уранским планетама.

ледене планете: ова група се понекад додаје како би се класификовале планете попут Плутона који се састоје углавном од леда. Ова категорија укључује и многа непланетарна тела попут ледених месеца спољних планета сунчевог система.

Већим планетама у нашем звезданом систему сматрамо осам камених и гасовитих планета. Статус Плутона дуго није био разрешен, неки су сматрали да је он планета, док је он по другима само највећи међу објектима Куиперовог појаса. Решење овог проблема донела је резолуција Међународне астрономске уније, постигнута широким концензусом и након вишегодишњег рада.

[уреди] Вансоларне планете

Готово све до данас откривене вансоларне планете имају масе једнаке или веће масама гасовитих дивова у сунчевом систему. Такве планете је лакше открити јер због своје масе, односно гравитационог привлачења, остварују мерљиве учинке на кретање матичних звезда. Иако се претпоставља да би ти планете могли бити сличне гасовитим дивовима сунчевог система, још нема коначног одговора. Неке од таквих планета, откривени у последње вријеме, имају врло елиптичне орбите које их доводе екстремно близу матичне звиезде. Због тога је на њих много већи утицај сунчевог ветра и зрачења, него на гасовите дивове у сунчевом систему, чиме се поставља питање да ли су истог типа.