Википедија:Сјајни текстови/Април

Слободан Милошевић (рођен 20. августа 1941. године у Пожаревцу, Србији, преминуо 11. марта 2006. године у Хагу, Холандији) је бивши председник Србије (1989-1997) и Савезне Републике Југославије (1997-2000). Био је председник Социјалистичке партије Србије све до смрти у притворској јединици Хашког трибунала.

Милошевић је био Србин црногорског порекла. Отац му се звао Светозар (1907 - 1962), а мајка Станислава. Мајка је била учитељица, отац професор српског и руског језика. После Другог светског рата отац је напустио породицу, о којој је наставила да се стара мајка Станислава. ...даље...

Пад Цариграда је освајање Цариграда, главног града Византије, од стране војске Отоманског царства које је почело 2. априла, а окончало се у уторак 29. маја 1453. године. Овај догађај је значио пад Византијског царства, иако су се неке земље (деспотовина Мореја и царство у Трапезунту) одржале још неколико година. Пад Цариграда имао је далекосежне последице, јер су се Турци коначно утврдили на Балкану и више их ништа није могло спречити у свом походу на Европу, који ће се окончати тек под Бечом 1683. године. Поред тога, Западну Европу су преплавили учени људи из Византије који су са собом донели знања из антике и са Истока, што ће касније довести до појаве Хуманизма и Ренесансе.

...даље...

Сунце је средишња звезда нашег планетарног система - сунчевог система. Осим Земље, Месеца и других планета (са својим сателитима), око Сунца круже и астероиди, комете, метеори, транс-нептунски објекти у Куиперовом појасу и честице прашине.

Животни век звезда спектралног типа као Сунце је око 10 милијарди година, а будући да је Сунце старо око 5 милијарди година, налази се у средини свог животног циклуса.

...даље...

Сунце је средишња звезда нашег планетарног система - сунчевог система. Осим Земље, Месеца и других планета (са својим сателитима), око Сунца круже и астероиди, комете, метеори, транс-нептунски објекти у Куиперовом појасу и честице прашине.

Животни век звезда спектралног типа као Сунце је око 10 милијарди година, а будући да је Сунце старо око 5 милијарди година, налази се у средини свог животног циклуса.

...даље...

Петар I (9. јун 1672. – 8. фебруар 1725.) владао Русијом од 7. маја 1682. до своје смрти. Познат као Петар Велики (Пётр I Вели́кий, Pyotr Velikii), у почетку је владао заједно са својим слабим и болесним полубратом, Иваном V, који је умро 1696. Након Иванове смрти, Петар је владао сам до 1724. године, а потом влада заједно са својом женом, Катарином I Алексејевном. Спроводећи политику "западњаштва" и експанзије Петар је трансформисао Русију у водећу европску силу тог времена. Одбацио је титулу цара као примарну 1721. године заменивши је титулом "императора".

...даље...

Априлски рат је име за немачку инвазију (кодног назива Директива 25) на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године. Ова операција означава почетак Другог светског рата на територији Југославије.

Напад је извршен копненим путем, из смерова Италије, Немачке, Мађарске, Румуњске и Бугарске. Тешко је бомбардован Београд. У исто време нападнута је и суседна Грчка.

Рат је завршен 17. априла 1941. капитулацијом, окупацијом и поделом Југославије. Краљевска породица бежи у егзил.

...даље...

Априлски рат је име за немачку инвазију (кодног назива Директива 25) на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године. Ова операција означава почетак Другог светског рата на територији Југославије.

Напад је извршен копненим путем, из смерова Италије, Немачке, Мађарске, Румуњске и Бугарске. Тешко је бомбардован Београд. У исто време нападнута је и суседна Грчка.

Рат је завршен 17. априла 1941. капитулацијом, окупацијом и поделом Југославије. Краљевска породица бежи у егзил.

...даље...

Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник,

Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, је рођен у Врању 25. марта (6. априла по новом) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.

...даље...

Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник,

Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, је рођен у Врању 25. марта (6. априла по новом) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.

...даље...

Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник,

Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, је рођен у Врању 25. марта (6. априла по новом) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.

...даље...

Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник,

Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, је рођен у Врању 25. марта (6. априла по новом) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.

...даље...

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов) 19. новембар (8. новембар, по старом календару), 1711 – 15. април (4. април, по старом календару), 1765. је био руски писац и свестран човек који је дао доприносе на пољима литературе, образовања физике, астрономије, хемије и геологије.

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Колмогорија, на далеком северу Русије. Његов отац, риболовац, је узео сина да му помаже у раду кад му је било десет година, али је његова жеђ за знањем била неутољива. Оних неколико књига које су му биле при руци је изучио, и видевши да код куће неће стећи образовање, пешке се упутио у Москву.

...даље...

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов) 19. новембар (8. новембар, по старом календару), 1711 – 15. април (4. април, по старом календару), 1765. је био руски писац и свестран човек који је дао доприносе на пољима литературе, образовања физике, астрономије, хемије и геологије.

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Колмогорија, на далеком северу Русије. Његов отац, риболовац, је узео сина да му помаже у раду кад му је било десет година, али је његова жеђ за знањем била неутољива. Оних неколико књига које су му биле при руци је изучио, и видевши да код куће неће стећи образовање, пешке се упутио у Москву.

...даље...

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов) 19. новембар (8. новембар, по старом календару), 1711 – 15. април (4. април, по старом календару), 1765. је био руски писац и свестран човек који је дао доприносе на пољима литературе, образовања физике, астрономије, хемије и геологије.

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Колмогорија, на далеком северу Русије. Његов отац, риболовац, је узео сина да му помаже у раду кад му је било десет година, али је његова жеђ за знањем била неутољива. Оних неколико књига које су му биле при руци је изучио, и видевши да код куће неће стећи образовање, пешке се упутио у Москву.

...даље...

Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов) 19. новембар (8. новембар, по старом календару), 1711 – 15. април (4. април, по старом календару), 1765. је био руски писац и свестран човек који је дао доприносе на пољима литературе, образовања физике, астрономије, хемије и геологије.

Ломоносов је рођен у селу Денисовка (име села је касније преименовано у Ломоносово, у част песника), које се налази на острву недалеко од Колмогорија, на далеком северу Русије. Његов отац, риболовац, је узео сина да му помаже у раду кад му је било десет година, али је његова жеђ за знањем била неутољива. Оних неколико књига које су му биле при руци је изучио, и видевши да код куће неће стећи образовање, пешке се упутио у Москву.

...даље...

Берлинска битка је била једна од последњих битака у Другом светском рату на европском бојишту. Силовита совјетска армија је напала Берлин са истока. Битка је трајала од касног априла 1945. до раног маја. Пре него што је окончана, Адолф Хитлер је починио самоубиство, а Немачка је капитулирала пет дана по окончању битке.

На почетку 1945, Источни фронт је био релативно стабилан од августа 1944. после операције Bagration. Немци су изгубили Будимпешту, и већину Мађарске, Румунија и Бугарска су биле приморане да се предају и објаве рат Немачкој, а пољска равница је била отворена за совјетску Црвену армију.

...даље...

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у мјесту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дијете добростојеће енглеске породице. Његов прадјед с мајчине стране био је успјешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадјед с очеве стране био је у 18. вијеку добро знани психолог и научник Ерасмус Дарвин. Након завршетка школовања у елитној школи у родном Шревзбурију (1825) млади је Дарвин уписао медицину на универзитету у Единбургу.

...даље...

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у мјесту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дијете добростојеће енглеске породице. Његов прадјед с мајчине стране био је успјешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадјед с очеве стране био је у 18. вијеку добро знани психолог и научник Ерасмус Дарвин. Након завршетка школовања у елитној школи у родном Шревзбурију (1825) млади је Дарвин уписао медицину на универзитету у Единбургу.

...даље...

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у мјесту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дијете добростојеће енглеске породице. Његов прадјед с мајчине стране био је успјешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадјед с очеве стране био је у 18. вијеку добро знани психолог и научник Ерасмус Дарвин. Након завршетка школовања у елитној школи у родном Шревзбурију (1825) млади је Дарвин уписао медицину на универзитету у Единбургу.

...даље...

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у мјесту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дијете добростојеће енглеске породице. Његов прадјед с мајчине стране био је успјешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадјед с очеве стране био је у 18. вијеку добро знани психолог и научник Ерасмус Дарвин. Након завршетка школовања у елитној школи у родном Шревзбурију (1825) млади је Дарвин уписао медицину на универзитету у Единбургу.

...даље...

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) Британски научник који је ударио темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен у мјесту Шрузбери, грофовија Шропшир 12. фебруара 1809. године као пето дијете добростојеће енглеске породице. Његов прадјед с мајчине стране био је успјешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосија Ведгвуд, а прадјед с очеве стране био је у 18. вијеку добро знани психолог и научник Ерасмус Дарвин. Након завршетка школовања у елитној школи у родном Шревзбурију (1825) млади је Дарвин уписао медицину на универзитету у Единбургу.

...даље...

Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.

Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године. После тога у септембру 1889. одлази у Париз ради даљег школовања и спремања пријемног испита за упис на École Normale Supérieure (Висока нормална школа, Научни одсек). На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. године.

...даље...

Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.

Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године. После тога у септембру 1889. одлази у Париз ради даљег школовања и спремања пријемног испита за упис на École Normale Supérieure (Висока нормална школа, Научни одсек). На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. године. ...даље...

Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.

Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године. После тога у септембру 1889. одлази у Париз ради даљег школовања и спремања пријемног испита за упис на École Normale Supérieure (Висока нормална школа, Научни одсек). На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. године.

...даље...

Димитрије Нешић (1836-1904) математичар, професор Велике школе, председник Српске краљевске академије

Димитрије Нешић је рођен 8. октобра 1836. године у Београду. Био је најстарије дете Стојана Нешића, занатлије, и Савке, домаћице. После завршене шесторазредне гимназије, 1854. уписује студије на Лицеју. Студије наставља од 1855. на Великој техничкој школи у Бечу и ту остаје до 1858. Затим је од 1858. до 1862. студирао у Карлсруеу на Политехници.

...даље...

Димитрије Нешић (1836-1904) математичар, професор Велике школе, председник Српске краљевске академије

Димитрије Нешић је рођен 8. октобра 1836. године у Београду. Био је најстарије дете Стојана Нешића, занатлије, и Савке, домаћице. После завршене шесторазредне гимназије, 1854. уписује студије на Лицеју. Студије наставља од 1855. на Великој техничкој школи у Бечу и ту остаје до 1858. Затим је од 1858. до 1862. студирао у Карлсруеу на Политехници.

...даље...

Димитрије Нешић (1836-1904) математичар, професор Велике школе, председник Српске краљевске академије

Димитрије Нешић је рођен 8. октобра 1836. године у Београду. Био је најстарије дете Стојана Нешића, занатлије, и Савке, домаћице. После завршене шесторазредне гимназије, 1854. уписује студије на Лицеју. Студије наставља од 1855. на Великој техничкој школи у Бечу и ту остаје до 1858. Затим је од 1858. до 1862. студирао у Карлсруеу на Политехници.

...даље...

Теренс Дејвид Џон Прачет (Terence David John Pratchett) (такође познат и као Птери) је енглески писац (рођен 28. априла, 1948, у Биконсфилду, Бакингемшајер), највише познат по својој серији књига о Дисксвету.

Прво прачетово објављено дело била је кратка прича "The Hades Business", објављена у школском часопису када је имао 13 година, а затим је објављена у Сајенс Фантази часопису, 1961 године, и за то је плаћен £14. Његово следеће објављено дело је било "Night Dweller", и појавило се у Њу Ворлдс часопису, број 156, новембра 1965.

...даље...

Сер Алфред Џозеф Хичкок, KCB, (13. август 1899 – 29. април, 1980) - британски филмски редитељ најпознатији по филмовима из жанра трилера. Почиње режирати у Енглеској под упливом немачког експресионизма, а од 1939. режира у Сједињеним Америчким Државама. У каријери дугој шест деценија режирао је преко 50 филмова и стекао статус једног од најпознатијих и најцењенијих филмских редитеља свих времена. Својом оригиналношћу и визионарством утицао је на велик број филмских редитеља, продуцената и глумаца.

Хичкокови филмови су препуни елемената страве и фантастике те „уврнутог“ хумора. У њима се углавном приказују невино оптужени протагонисти у околностима и ситуацијама које су ван њихове контроле и моћи поимања. Ту је такође укључен и трансфер кривице при чему се мане "невино оптуженог" приписују другим ликовима и успут наглашавају.

...даље...

Теренс Дејвид Џон Прачет (Terence David John Pratchett) (такође познат и као Птери) је енглески писац (рођен 28. априла, 1948, у Биконсфилду, Бакингемшајер), највише познат по својој серији књига о Дисксвету.

Прво прачетово објављено дело била је кратка прича "The Hades Business", објављена у школском часопису када је имао 13 година, а затим је објављена у Сајенс Фантази часопису, 1961 године, и за то је плаћен £14. Његово следеће објављено дело је било "Night Dweller", и појавило се у Њу Ворлдс часопису, број 156, новембра 1965.

...даље...