Бања Лука
Из пројекта Википедија
| Бања Лука | |
|---|---|
|
|
|
| Грб града
|
|
| Опште информације | |
| Површина | 15.000 km² |
| Становништво | 270 000
|
| временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| 44º46'27
N |
|
| Политика | |
| Начелник Општине | Драгољуб Давидовић |
Локација
  Бања Лука |
|
Бања Лука или Бањалука је други по величини град у Босни и Херцеговини те административно, привредно и културно средиште, највећи и де факто главни град Pепублике Српске.
Садржај |
[уреди] Географски положај и клима
Бања Лука је подигнута са обе стране реке Врбас, на месту где ова река из својих клисура, теснаца и кланаца губи особине горске реке и улази у низију кроз коју прави свој пут ка ушћу у Саву.
Врбас тече средином града и на градском подручју прима притоке: Сутурлију, Црквену и Врбању.
Средишњи део града лежи на надморској висини од 163 m, окружен терцијарним брежуљцима. Околина Бање Луке богата је разноврсном шумском дивљачи, а реке рибом, што је допринело развоју лова и риболова.
Клима у Бањој Луци је умерено континентална са утицајима панонског појаса. Средња годишња температура је 10,7°C, средња јануарска 0,8°C, док је средња јулска 21,3°C.
Пространо подручје града није у сразмери са бројем становника који га насељавају. Пратећи ток Врбаса град се развијао низводно, а стамбена насеља која су се градила после Другог светског рата и земљотреса 1969. развијала су се у ширину према брдима која окружују Бању Луку, испод којих су никле модерне вишеспратнице.
[уреди] Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Бања Лука имала је 195.692 становника, распоређених у 56 насеља.
Национални састав:
- Срби - 106.826 (54,58)
- Хрвати - 29.026 (14,83)
- Муслимани - 28.558 (14,59)
- Југословени - 23.656 (12,08)
- остали - 7.626 (3,92)
Национални састав становништва 1971. године, био је следећи:
укупно: 158.736
- Срби - 92.465 (58,25)
- Хрвати - 33.371 (21,02)
- Муслимани - 24.268 (15,28)
- Југословени - 4.684 (2,95)
- остали - 3.948 (2,50)
[уреди] Насељена мјеста
Агино Село, Бања Лука, Барловци, Бастаси, Бистрица, Бочац, Борковићи, Бронзани Мајдан, Церици, Чокори, Дебељаци, Добрња, Драгочај, Дракулић, Дујаковци, Голеши, Ивањска, Јагаре, Кмећани, Кола, Кола Доња, Крмине, Крупа на Врбасу, Куљани, Локвари, Лусићи, Љубачево, Мелина, Мотике, Обровац, Павићи, Павловац, Перван Доњи, Перван Горњи, Пискавица, Понир, Пријаковци, Пријечани, Прњавор Мали, Радманићи, Радосавска, Рамићи, Рекавице, Славићка, Стратинска, Стричићи, Суботица, Шарговац, Шимићи, Шљивно, Верићи, Вилуси, Залужани и Зеленци.
Послије потписивања Дејтонског споразума општина Бања Лука у цјелини, ушла је у састав Републике Српске.
[уреди] Национални састав по насељеним мјестима
- Агино Село - ук.1.106, Срби - 1.077, Муслимани - 2, Хрвати - 2, Југословени - 5, остали - 20
- Бања Лука - ук.143.079, Срби - 70.155, Муслимани - 27.689, Хрвати - 15.700, Југословени - 22.645, остали - 6.890
- Барловци - ук.624, Хрвати - 570, Срби - 26, Муслимани - 6, Југословени - 14, остали - 8
- Бастаси - ук.493, Муслимани - 300, Срби - 167, Хрвати - 1, Југословени - 5, остали - 20
- Бистрица - ук.1.703, Срби - 1.651, Муслимани - 6, Хрвати - 3, Југословени - 32, остали - 11
- Бочац - ук.1.685, Срби - 1.670, Муслимани - 1, Хрвати - 1, Југословени - 3, остали - 10
- Борковићи - ук.976, Срби - 947, Хрвати - 2, Југословени - 1, остали - 26
- Бронзани Мајдан - ук.1.019, Срби - 529, Муслимани - 420, Хрвати - 19, Југословени - 31, остали - 20
- Церици - ук.169, Хрвати - 161, Срби - 3, Југословени - 1, остали - 4
- Чокори - ук.182, Срби - 181, остали - 1
- Дебељаци - ук.1.073, Хрвати - 894, Срби - 73, Муслимани - 2, Југословени - 46, остали - 58
- Добрња - ук.130, Срби - 130
- Драгочај - ук.2.578, Хрвати - 1.890, Срби - 478, Муслимани - 21, Југословени - 141, остали - 48
- Дракулић - ук.319, Срби - 262, Хрвати - 36, Муслимани - 4, Југословени - 15, остали - 2
- Дујаковци - ук.330, Срби - 329, остали - 1
- Голеши - ук.827, Срби - 820, Југословени - 2, остали - 5
- Ивањска - ук.4.577, Хрвати - 3.306, Срби - 1.095, Муслимани - 6, Југословени - 118, остали - 52
- Јагаре - ук.1.269, Срби - 1.172, Муслимани - 54, Хрвати - 3, Југословени - 33, остали - 7
- Кмећани - ук.458, Срби - 441, Хрвати - 7, Југословени - 5, остали - 5
- Кола - ук.2.241, Срби - 2.212, Муслимани - 1, Југословени - 18, остали - 10
- Кола Доња - ук.757, Срби - 741, Хрвати - 1, Југословени - 7, остали - 8
- Крмине - ук.980, Срби - 973, Хрвати - 1, остали - 6
- Крупа на Врбасу - ук.1.858, Срби - 1.826, Хрвати - 7, Муслимани - 1, Југословени - 14, остали - 10
- Куљани - ук.1.207, Хрвати - 773, Срби - 283, Муслимани - 3, Југословени - 73, остали - 75
- Локвари - ук.325, Срби - 322, остали - 3
- Лусићи - ук.339, Срби - 338, Хрвати - 1
- Љубачево - ук.663, Срби - 652, Хрвати - 2, Југословени - 6, остали - 3
- Мелина - ук.1.260, Срби - 1.248, Хрвати - 3, Муслимани - 1, Југословени - 5, остали - 3
- Мотике - ук.2.009, Хрвати - 944, Срби - 941, Муслимани - 10, Југословени - 80, остали - 34
- Обровац - ук.1.046, Срби - 1.012, Хрвати - 21, остали - 13
- Павићи - ук.607, Срби - 607
- Павловац - ук.1.522, Срби - 1.377, Хрвати - 26, Муслимани - 7, Југословени - 39, остали - 73
- Перван Доњи - ук.672, Срби - 664, Хрвати - 2, Муслимани - 1, Југословени - 1, остали - 4
- Перван Горњи - ук.467, Срби - 466, Југословени - 1
- Пискавица - ук.3.798, Срби - 3.729, Хрвати - 15, Муслимани - 1, Југословени - 27, остали - 26
- Понир - ук.60, Срби - 60
- Пријаковци - ук.576, Срби - 482, Хрвати - 50, Муслимани - 9, Југословени - 30, остали - 5
- Пријечани - ук.840, Хрвати - 583, Срби - 151, Муслимани - 4, Југословени - 77, остали - 25
- Прњавор Мали - ук.309, Срби - 276, Хрвати - 4, Југословени - 17, остали - 12
- Радманићи - ук.0 (нема становника)
- Радосавска - ук.514, Срби - 493, Хрвати - 3, Југословени - 5, остали - 13
- Рамићи - ук.1.035, Срби - 633, Хрвати - 344, Југословени - 42, остали - 16
- Рекавице - ук.2.679, Срби - 2.487, Хрвати - 128, Муслимани - 1, Југословени - 49, остали - 14
- Славићка - ук.985, Срби - 967, Југословени - 5, остали - 13
- Стратинска - ук.730, Хрвати - 412, Срби - 311, Југословени - 5, остали - 2
- Стричићи - ук.464, Срби - 458, Југословени - 6
- Суботица - ук.163, Срби - 163
- Шарговац - ук.1.313, Хрвати - 1.098, Срби - 136, Муслимани - 7, Југословени - 34, остали - 38
- Шимићи - ук.1.516, Хрвати - 1.493, Срби - 8, остали - 15
- Шљивно - ук.0 (нема становника)
- Верићи - ук.1.237, Срби - 1.225, Хрвати - 2, Југословени - 8, остали - 2
- Вилуси - ук.239, Срби - 239
- Залужани - ук.561, Хрвати - 518, Срби - 17, Муслимани - 1, Југословени - 10, остали - 15
- Зеленци - ук.123, Срби - 123
[уреди] Историја
У старим писаним споменицима, који датирају из 1320. спомиње се Врбашки град, а 1494 угарски краљ Владислав II наводи уз име Јураја Микулашића да је обављао дужност каштелана Бањалуке.
На ширим просторима града откривена су веома богата археолошка налазишта која говоре о прастановницима простора око реке Врбаc.
О боравку Римљана сведоче бројни артифакти пронађени на разним локалитетима у близини данашњег града Бање Луке. Римљани су први открили љековито дејство минералних вода на извориштима у околици Бање Луке; Горњем Шехеру, Слатини и Лакташима. После пропасти Римског царства славенска племена насељавају ово подручје током VI и VII века нове ере. У средњовековном периоду дуж обале Врбаса ниче већи број утврђења.
Бања Лука се у то време налазила на значајном путу који су изградили Римљани од Сплита (Салоне) до Градишке (Сервитиум). У данашњем срцу града, којег краси културно – историјски споменик – тврђава Кастел, подигнуто је римско војно утврђење Кастра, унутар којег се одвијао живот римског војног насеља. Под својим данашњим именом се спомиње први пут 6. 2. 1494. У турско доба Ферхад паша Соколовић око 1580. гради чаршију на идеалном простору за развој насеља, на ушћу Црквене у Врбас.
У својих 500 година постојања Бањалука је била поприште многих сукоба, у време аустријско – турских ратова била је више пута пустошена, а њено становништво побијено или растерано. Нарочито је значајна битка која се водила око бањолучке тврђаве 1773. године у којој су обе стране претрпеле велике губитке. Бању Луку су поред војничких похода пустошиле и велике епидемије куге, од којих је најстрашнија била она између 1813. и 1816. те увек присутни земљотреси.
Крајем турске владавине Бања Лука, према новој административној подели постаје регионални центар власти. У то време град је имао 1.126 кућа од којих су 103 биле у српској вароши.
1878. Бању Луку окупира Аустро-Угарска, под чијом влашћу град значајно напредује. Добија саобраћајнице, развија се привреда и трговина. Жељезничким путем се извлачи дрвно богатство, које се пласирало даље у све крајеве Аустро – Уграске.
Најзначајнија личност тог времена удиже се високо изнад Змијања на Мањачи са које долази, велико књижевно стваралаштво и домољубље Петра Кочића оставља велики и трајни печат на слици Бање Луке. За време аустроугарске владавине отворена је и Велика реалка, Фабрика дувана и дрвопрерађивачко предузеће «Bosna holtz».
За почетак Првог светског рата, се веже једна занимљивост! Наиме, по објављивању рата Србији, Аустро-Угарска је у Бањалуци похапсила све виђеније Србе и оптужила их за велеиздају. Слободу за њих је успео да издествује тадашњи краљ Шпаније, Краљ Алфонс XIII, преко своје мајке, Марије Кристине, поријеклом са Аустријског двора. Захвална Бањалука и данас има улицу која носи име овога владара.
Време велике експанзије града долази са владавином енергичног и подузетног Бана Светислава Тисе Милосављевића, када се граде монументалне зграде Хипотекарне банке, Банске управе, Банског двора, Соколског дома, хигијенског завода, Народног позоришта и цркве Свете Тројице, и обнова новог храма Христа Спаситеља који су срушили њемачки авиони.
Процват града зауставља Други светски рат и немачко бомбардовање 9. априла 1941, у коме је Бањалука доживела велико разарање, те савезничко 1944. Бања Лука је ослобођена 22. априла 1945. године. У Другом светском рату била је у оквиру Независне државе Хрватске и под окрутним усташким режимом. Град је дочекао ослобођење 22. априла 1945, порушен и осиромашен. Крајишким борцима којих је у II светском рату погинуло неколико хиљада подигнут је споменик на Бањ брду, 1961
Најтежи ударац у послератном периоду јој задаје катастрофални земљoтрес 1969. године, након којег град коначно добија свој препознатљиви изглед и значај. 1969.година дубоко је урезана у историју града и свест становништва. Најразорнији, незаборавни земљотрес се десио 27. 10. 1969. године. Почео је неуобичајено јаким «претходним ударом», у ноћи 26. октобра у 2:55 h; подртавање се наставило до 8:53 h када је време за Бању Луку стало. Бањолучани ће увијек памтити 8° MCS / 6° «Рихтера». Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86 000 станова или 3,7 x 106 m² стамбене површине. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе администрације (152). Привреда је претрпела значајне губитке.
Оснивањем Републике Српске, Бања Лука као највећа територијално политичка јединица постаје де факто главни град Републике, у којем су седишта свих републичких институција.
Данас се простире на површини већој од 15 000 ха коју насељава око 250 000 становника, од којих преко 75% живи у ужем градском подручју. Културно-образовни концепт регије стварају Народни музеј, Народно позориште, Народна и универзитетска библиотека , кутурни центар Бански двор, Архив, Дјечије позориште, Умјетничка галерија, тринаест средњих школа и четрнаест вискошколских установа.
[уреди] Привреда
До 1992. године Бањалука је била снажан привредни центар, са 63000 запослених и развијеном привредном, посебно индустријском структуром. Национални доходак per capita износио је 2850 USA $, а стопа запослености 32,6%. Привредни развој града био је заснован на развоју индустрије, уз доминацију секундарног сектора, у којем је било ангажовано 54% укупног броја запослених.
Последице четворогодишњих ратних дејстава нису мимоишле ни привреду Бањалуке, која је увелико у фази стагнације. Пропуштена је нова технолошка генерација. Инсталисана опрема, услед вишегодишњег застоја, доживљава и економско и технолошко застаревање. И најзад, изгубљене су традиционалне спољнотрговинске везе, значајни купци и тржишта.
На истеку 1999. године привреда послује у сложеним условима, са власничком трансформацијом у пуном замаху.
[уреди] Култура
У време управе Бана Милосављевића, бањалучко стваралаштво афирмише познате креаторе и аниматоре у области културе, који постављају највреднија остварења на културну позорницу града.
Народно позориште и Етнографски музеј основани су исте, 1930. године. Први управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као етнографски, Музеј временом повећава фонд историјске и архивске граде. Име Душана Митровића заузима почасно место у позоришним аналима. Био је управник првог позоришног ансамбла, који се састојао од десетак глумаца, међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.
Недуго затим отворена је Народна библиотека, која сада има обиљежја народне и универзитетске библиотеке. Поред значајног фонда од 250.000 књига, Библиотека располаже и са 3.500 уникатних примерака књига велике вредности. Дјечје позориште је почело с радом 1960. године, а последњих година и ДИС - Позориште младих.
Уз Музеј савремене умјетности Републике Српске, дела познатих мајстора се могу видети и у Галерији "Терзић". Концерти, изложбе, промоције и други културни садржаји одвијају се под кровом Банског двора.
Бањалучки календар традиционалних културних манифестација је густо исписан и на завидном нивоу ( Кочићеви сусрети, Светосавска академија, фестивал "Дјеца пјевају Републици Српској" и Фестивал градске и народне музике, Театар - фест, Сајам књига, и др. ). Филмска остварења се емитују у биоскопу "Палас" и мултиплексу "Козара" .
У Бањалуци се сваке године одржавају двије вишедневне манифестације: "Бањалучке љетне игре" и "Љето на Врбасу"
У области културно - уметничког аматеризма најактивнија су следећа друштва и удружења : Веселин Маслеша, Пелагић, Чајавец, Српско - пјевачко друштво "Јединство", Дјечји хор "Врапчићи" и друга друштва .
[уреди] Туризам
Како се град протеже обалама доњег тока Врбаса, на овим просторима риболов је веома старо занимање. Горњи ток Уне и Врбаса, а Плива цијелим својим током, изузетна су риболовачка атракција, колико ради улова пастрмке, младице и липљана, толико и ради лепоте кањона река и крајолика.
Врбас и Уна , у доњем току, као и равничарска Сава, богате су рибом мирних вода, шараном, штуком и сомом. Изузев северне стране, Бањалука је окружена шумовитим брдима, у којима борави разноврсна дивљач. Ловишта срна су на Мањачи и Чемерници, резервати медведа у шумама Котор Вароши, Масловара и Шипрага, а Бардача обилује барском дивљачи, претежно дивљим паткама и гускама.
Траписка шума је познато ловиште фазана и зечева, којих има и у резервату на подручју Ивањске.
Захваљујуци близини извора термоминералних вода (Лакташи, Шехер, Слатина, Кулаши ...) Бањалука има основне претпоставке за развој бањско - рекреативног туризма. Ради лековитих својстава, извори су кориштени и у доба Римљана, али до данас није реализован концепт реконструкције и модернизације бањских лечилишта, са рекреативним теренима и осталим садржајима савремене туристичке понуде. Бањалука је дуго словила као град зеленила, са више од десет хиљада стабала, уређеним парковима, зеленим површинама и чувеним алејама. Како су знатно проређени градски дрвореди, оближња излетишта оголела и запуштена, концепција развоја туризма не може заобићи темељиту санацију тврђаве Кастел, уређење обала Врбаса и зелених оаза у близини града, као Бањ - брдо, Шибове, Траписте и излетишта поред Врбање.
[уреди] Спорт
Када је реч о бањалучком спорту, онда без двоумљења, прије свих треба поменути рукометаше, који су свом граду донели титулу европског првака у рукомету. Завидне успехе на спортским такмичењима постизали су и бањалучки боксери, стрелци, шахисти, падобранци, фудбалери, бициклисти, кајакаши, кошаркаши, и други спортисти који су свом граду подарили 12 медаља са Олимпијских игара (8 златних), 15 медаља са Светских првенстава, 6 медаља са Европских првенстава, 4 са Универзијаде, 11 са Медитеранских игара и 39 са Балканских првенстава једног клупског првака Европе (Рукометни клуб "Борац"), победника Средњоевропског фудбалског купа (ФК "Борац") те бројних назива првака предходне Југославије како у екипним тако и у појединачним такмичењима.
Данас у Бања Луци организовано је и активно ради 104 спортске организација у 19 гранских спортова, те 16 спортско - рекреативних друштава и удружења.
[уреди] Спољашње везе
Координате: 44° 46´ СГШ, 17° 11´ ИГД
