Википедија:Сјајни текстови/Јул

Хрватски језик је стандардни јужнословенски језик којим говори око 5 милиона људи, углавном Хрвата, те неутврђен број хрватских исељеника у обе Америке, Аустралији и Европи. Веома је сличан стандардном српском језику, а као стандардни језик се 1991. издвојио из српскохрватског језичког стандарда. Хрватска језичка норма је постојала и пре стварања српскохрватског стандарда.

На дијалекатском нивоу, хрватски језик обухвата чакавски и кајкавски дијалекат којима говоре само Хрвати, док се штокавским дијалектом уз Хрвате служе и Бошњаци, Срби и Црногорци.

...даље...

Берлински С-воз је метро систем којим управља фирма Berlin S-Bahn GmbH, огранак Немачког воза. Берлински С-воз се састоји од 16 линија и интегрисан је са већим делом система Берлинске подземне железнице У-воз. У-воз је систем под контролом Берлинског саобраћајног предузећа (BVG).

Берлински С-воз се састоји од линија које чине главни прстен, саобраћајући кроз градско језгро и приградских линија повезаних са главним прстеном. Три линије које чине прстен су: die Stadtbahn-централна линија, die Nord-Süd Bahn-првенствено подземна Север-југ линија и прстенаста уздигнута линија die Ringbahn. Географски гледано, прстенаста уздигнута линија има облик псеће главе, те се због тога колоквијално међу Берлинсцима зове као Hundekopf (Псећа глава).

...даље...

Ливањско поље налази се у југозападном делу Босне и Херцеговине и простире се између крашких планина Динаре и Камешнице на југу, Тушнице на истоку, Цинцара и Голије на северу, те Шатора и Старетине на западу.

Ливањско поље је највеће крашко поље на простору бивше западне Југославије. Пружа се у правцу југоисток—северозапад, са извесним проширењем на југоисточном дијелу. На крајњем југоистоку Ливањско поље се завршава подручјем око града Ливна, а преко Срђевићког поља прелази у Бушко блато. На северозападном крају поље се завршава Нуглашицом и подручјем око села Грковаца, крај којег пролази пут за Босанско Грахово.

...даље...

Ливањско поље налази се у југозападном делу Босне и Херцеговине и простире се између крашких планина Динаре и Камешнице на југу, Тушнице на истоку, Цинцара и Голије на северу, те Шатора и Старетине на западу.

Ливањско поље је највеће крашко поље на простору бивше западне Југославије. Пружа се у правцу југоисток—северозапад, са извесним проширењем на југоисточном дијелу. На крајњем југоистоку Ливањско поље се завршава подручјем око града Ливна, а преко Срђевићког поља прелази у Бушко блато. На северозападном крају поље се завршава Нуглашицом и подручјем око села Грковаца, крај којег пролази пут за Босанско Грахово.

...даље...

Клара Цеткин, девојачко презиме Ајснер (рођена 5. јула 1857. у Видерауу, Саксонија; умрла 20. јуна 1933. у Архангелскоју близу Москве), била је утицајни немачки социјалистички политичар и борац за женска права. До 1917. је била активна у Социјал-демократској партији Немачке, а затим је ступила у Независну социјал-демократску партију Немачке (УСПД) и његовом екстремно-левичарском крилу, Спартакистичкој лиги - која је касније постала Комунистичка партија Немачке (КПД), коју је она представљала у Рајхстагу током Вајмарске Републике од 1920. до 1933.

Студирајући за наставницу, Цеткинова је створила везе са женским и радничким покретом у Немачкој од 1874. 1878, је постала члан Социјалистичке радничке партије (Sozialistische Arbeiterpartei, САП). ...даље...

Анри-Рене-Албер-Ги де Мопасан (5. август, 1850 - 6. јул, 1893), је био француски реалистички писац.

Мопасан је рођен у Шато де Мироменил (Château de Miromesnil), код Дјепа (Dieppe) у Француској. Писао је приповетке и романе. Његове приповетке одликује економичан стил и вештина којом су заплети у њима разрешавани. Данас се неке његове приповетке сврставају у жанр хорора.

Мопасанови су били стара лоренска породица која се доселила у Нормандију средином 18. века. Његов отац се 1846. оженио са Лором де Пуатевен (Laure Le Poittevin], девојком из добростојеће грађанске породице. ...даље...

Анри-Рене-Албер-Ги де Мопасан (5. август, 1850 - 6. јул, 1893), је био француски реалистички писац.

Мопасан је рођен у Шато де Мироменил (Château de Miromesnil), код Дјепа (Dieppe) у Француској. Писао је приповетке и романе. Његове приповетке одликује економичан стил и вештина којом су заплети у њима разрешавани. Данас се неке његове приповетке сврставају у жанр хорора.

Мопасанови су били стара лоренска породица која се доселила у Нормандију средином 18. века. Његов отац се 1846. оженио са Лором де Пуатевен (Laure Le Poittevin], девојком из добростојеће грађанске породице. ...даље...

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр. Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са веома широким телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Име фестивала везано је за телевизијску дистрибутивну мрежу Евровизија (назив под којим се данас најчешће подразумева сама Песма Евровизије) Европске Радиодифузне Уније која покрива потенцијалних милијарду гледалаца. Данас се путем радија и телевизије осим у целој Европи овај програм преноси и широм света, те директним видеотоком путем Интернета. Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније.

...даље...

Песма Евровизије (енг. Eurovision Song Contest, фр. Grand Prix Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956, је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера са веома широким телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске радиодифузне уније.

Име фестивала везано је за телевизијску дистрибутивну мрежу Евровизија (назив под којим се данас најчешће подразумева сама Песма Евровизије) Европске Радиодифузне Уније која покрива потенцијалних милијарду гледалаца. Данас се путем радија и телевизије осим у целој Европи овај програм преноси и широм света, те директним видеотоком путем Интернета. Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније.

...даље...

Никола Тесла је највећи српски проналазач и научник свих времена. Рођен је 10. јула 1856, у селу Смиљан код Госпића у Лици, а умро на православни Божић 7. јануара 1943 у Њујорку, САД. Потиче из чувене српске породице из Лике од оца Милутина, православног свештеника, и мајке Георгине.

Никола Тесла је један од најзначајнијих проналазача у историји човечанства. Најзначајнији Теслини проналасци по којима га свет памти су полифазни систем (трофазни систем), обртно магнетно поље, индукциони мотор (асинхрони мотор), синхрони мотор и добро познати Теслин трансформатор. даље...

Аеродром "Београд - Никола Тесла" се налази у општини Сурчин која је део Београда. Интернационални авијацијски код (ICAO - code) и назив аеродрома је LYBE, док је код интернационалног удружења авиопревозника (IATA - code) BEG.

Прича о ЈП Аеродром Београд - "Никола Тесла" почиње још давне 1910. године. Од тада до данас, летилиште је мењало локацију, расло и развијало се. Прво летилиште у Београду настало је крајем 1910. године на војном вежбалишту у предграђу Бањица. Овде су летење авионом приказивали пионири авијације — Симон, Маслеников, Видмар и Чермак. даље...

Аеродром "Београд - Никола Тесла" се налази у општини Сурчин која је део Београда. Интернационални авијацијски код (ICAO - code) и назив аеродрома је LYBE, док је код интернационалног удружења авиопревозника (IATA - code) BEG.

Прича о ЈП Аеродром Београд - "Никола Тесла" почиње још давне 1910. године. Од тада до данас, летилиште је мењало локацију, расло и развијало се. Прво летилиште у Београду настало је крајем 1910. године на војном вежбалишту у предграђу Бањица. Овде су летење авионом приказивали пионири авијације — Симон, Маслеников, Видмар и Чермак. даље...

Гај Јулије Цезар, латински Gaius Iulius Caesar (Рим, 13. јула 100. пре н.е.- Рим, 15. март 44. пре н.е.), римски војсковођа, политичар и писац. Најславнији римски војсковођа, Цезар је бројним војним побједама знатно проширио утицај и власт Римског царства. Побједивши Помпеја Великог у грађанском рату од 46. пре н.е. завладао је као диктатор. Његова диктатура означава крај врховне владавине сената у Риму и почетак царства. Иако је убијен у атентату, Римска Република је од 27. пре н. е. и формално постала Римско Царство.

...даље...

Гај Јулије Цезар, латински Gaius Iulius Caesar (Рим, 13. јула 100. пре н.е.- Рим, 15. март 44. пре н.е.), римски војсковођа, политичар и писац. Најславнији римски војсковођа, Цезар је бројним војним побједама знатно проширио утицај и власт Римског царства. Побједивши Помпеја Великог у грађанском рату од 46. пре н.е. завладао је као диктатор. Његова диктатура означава крај врховне владавине сената у Риму и почетак царства. Иако је убијен у атентату, Римска Република је од 27. пре н. е. и формално постала Римско Царство.

...даље...

Харфа, скраћено Arp. (ит. arpa, нем. Harfe, фр. harpe, ен. harp, рус. арфа), највећи и најсложенији савремени интрумент са жицама које се трзају. Жице су разапете вертикално у великом тространом оквиру, који чине усправан стуб на постољу, укосо постављен широки резонатор и на горњој страни карактеристично извијен "врат" инструмента. У постољу се налази седам педала, који преко полуга у стубу дејствују на механизам покретних точкића на врату и прештимавају жице, скраћујући или продужавајући њихову дужину. Са својих 46 до 48 жица, харфа захвата (после оргуља и клавира највећи) тонски распон од шест и по октава. Жице се трзају прстима обе руке, док се резонатор наслања на десно раме свирача, а обе ноге управљају педалама. Зарад лакшег сналажења међу великим бројем жица, свака C-жица (Do) је плаве, а свака G-жица (Sol) је црвене боје.

...даље...

Харфа, скраћено Arp. (ит. arpa, нем. Harfe, фр. harpe, ен. harp, рус. арфа), највећи и најсложенији савремени интрумент са жицама које се трзају. Жице су разапете вертикално у великом тространом оквиру, који чине усправан стуб на постољу, укосо постављен широки резонатор и на горњој страни карактеристично извијен "врат" инструмента. У постољу се налази седам педала, који преко полуга у стубу дејствују на механизам покретних точкића на врату и прештимавају жице, скраћујући или продужавајући њихову дужину. Са својих 46 до 48 жица, харфа захвата (после оргуља и клавира највећи) тонски распон од шест и по октава. Жице се трзају прстима обе руке, док се резонатор наслања на десно раме свирача, а обе ноге управљају педалама. Зарад лакшег сналажења међу великим бројем жица, свака C-жица (Do) је плаве, а свака G-жица (Sol) је црвене боје.

...даље...

Харфа, скраћено Arp. (ит. arpa, нем. Harfe, фр. harpe, ен. harp, рус. арфа), највећи и најсложенији савремени интрумент са жицама које се трзају. Жице су разапете вертикално у великом тространом оквиру, који чине усправан стуб на постољу, укосо постављен широки резонатор и на горњој страни карактеристично извијен "врат" инструмента. У постољу се налази седам педала, који преко полуга у стубу дејствују на механизам покретних точкића на врату и прештимавају жице, скраћујући или продужавајући њихову дужину. Са својих 46 до 48 жица, харфа захвата (после оргуља и клавира највећи) тонски распон од шест и по октава. Жице се трзају прстима обе руке, док се резонатор наслања на десно раме свирача, а обе ноге управљају педалама. Зарад лакшег сналажења међу великим бројем жица, свака C-жица (Do) је плаве, а свака G-жица (Sol) је црвене боје.

...даље...

Харфа, скраћено Arp. (ит. arpa, нем. Harfe, фр. harpe, ен. harp, рус. арфа), највећи и најсложенији савремени интрумент са жицама које се трзају. Жице су разапете вертикално у великом тространом оквиру, који чине усправан стуб на постољу, укосо постављен широки резонатор и на горњој страни карактеристично извијен "врат" инструмента. У постољу се налази седам педала, који преко полуга у стубу дејствују на механизам покретних точкића на врату и прештимавају жице, скраћујући или продужавајући њихову дужину. Са својих 46 до 48 жица, харфа захвата (после оргуља и клавира највећи) тонски распон од шест и по октава. Жице се трзају прстима обе руке, док се резонатор наслања на десно раме свирача, а обе ноге управљају педалама. Зарад лакшег сналажења међу великим бројем жица, свака C-жица (Do) је плаве, а свака G-жица (Sol) је црвене боје.

...даље...

Харфа, скраћено Arp. (ит. arpa, нем. Harfe, фр. harpe, ен. harp, рус. арфа), највећи и најсложенији савремени интрумент са жицама које се трзају. Жице су разапете вертикално у великом тространом оквиру, који чине усправан стуб на постољу, укосо постављен широки резонатор и на горњој страни карактеристично извијен "врат" инструмента. У постољу се налази седам педала, који преко полуга у стубу дејствују на механизам покретних точкића на врату и прештимавају жице, скраћујући или продужавајући њихову дужину. Са својих 46 до 48 жица, харфа захвата (после оргуља и клавира највећи) тонски распон од шест и по октава. Жице се трзају прстима обе руке, док се резонатор наслања на десно раме свирача, а обе ноге управљају педалама. Зарад лакшег сналажења међу великим бројем жица, свака C-жица (Do) је плаве, а свака G-жица (Sol) је црвене боје.

...даље...

Мачка, такође звана и домаћа мачка или кућна мачка, је мали месождер, сисар из рода Felis silvestris catus. Верује се да је њен предак била дивља афричка мачка, Felis silvestris lybica. Мачке живе у блиској вези са људима између 3.500 и 8.000 година.

Постоји много различитих врста мачака, од којих су неке безрепе или бездлаке, као резултат мутација и има их у различитим бојама. Оне су вешти предатори и познато је да за исхрану лове преко 1000 различитих врста животиња. Оне су веома интелигентне животиње. Неке од њих се могу научити, или чак науче саме, да покрећу једноставније механизме, попут кваке на вратима или ручице на водокотлићу.

...даље...

„Српска певачица Милица“, „песмотворка и списатељка српска“, како су је називали њени романтичарски савременици, рођена је у сремском селу Буковцу и била је једна од најзнатнијих личности у српском народу. Вук Стефановић Караџић је волео као своје дете и називао је „моја кћи из Фрушке“. Његош је говорио o тој лепој и младој девојци; „Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори!“ Кнез Михаило био joj je више но заштитник: одан пријатељ. Када је долазила у Београд, београдски књижевници су је дочекали како се ниједан српски писац дотле није био дочекао. Љубомир П. Ненадовић величао је у својим стиховима, славио њене „лепе песме“ и „чуства права“.

...даље...

„Српска певачица Милица“, „песмотворка и списатељка српска“, како су је називали њени романтичарски савременици, рођена је у сремском селу Буковцу и била је једна од најзнатнијих личности у српском народу. Вук Стефановић Караџић је волео као своје дете и називао је „моја кћи из Фрушке“. Његош је говорио o тој лепој и младој девојци; „Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори!“ Кнез Михаило био joj je више но заштитник: одан пријатељ. Када је долазила у Београд, београдски књижевници су је дочекали како се ниједан српски писац дотле није био дочекао. Љубомир П. Ненадовић величао је у својим стиховима, славио њене „лепе песме“ и „чуства права“. Ђорђе Рајковић joj je посвећивао своје стихове.

...даље...

„Српска певачица Милица“, „песмотворка и списатељка српска“, како су је називали њени романтичарски савременици, рођена је у сремском селу Буковцу и била је једна од најзнатнијих личности у српском народу. Вук Стефановић Караџић је волео као своје дете и називао је „моја кћи из Фрушке“. Његош је говорио o тој лепој и младој девојци; „Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори!“ Кнез Михаило био joj je више но заштитник: одан пријатељ. Када је долазила у Београд, београдски књижевници су је дочекали како се ниједан српски писац дотле није био дочекао. Љубомир П. Ненадовић величао је у својим стиховима, славио њене „лепе песме“ и „чуства права“. Ђорђе Рајковић joj je посвећивао своје стихове.

...даље...

„Српска певачица Милица“, „песмотворка и списатељка српска“, како су је називали њени романтичарски савременици, рођена је у сремском селу Буковцу и била је једна од најзнатнијих личности у српском народу. Вук Стефановић Караџић је волео као своје дете и називао је „моја кћи из Фрушке“. Његош је говорио o тој лепој и младој девојци; „Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори!“ Кнез Михаило био joj je више но заштитник: одан пријатељ. Када је долазила у Београд, београдски књижевници су је дочекали како се ниједан српски писац дотле није био дочекао. Љубомир П. Ненадовић величао је у својим стиховима, славио њене „лепе песме“ и „чуства права“. Ђорђе Рајковић joj je посвећивао своје стихове.

...даље...

„Српска певачица Милица“, „песмотворка и списатељка српска“, како су је називали њени романтичарски савременици, рођена је у сремском селу Буковцу и била је једна од најзнатнијих личности у српском народу. Вук Стефановић Караџић је волео као своје дете и називао је „моја кћи из Фрушке“. Његош је говорио o тој лепој и младој девојци; „Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори!“ Кнез Михаило био joj je више но заштитник: одан пријатељ. Када је долазила у Београд, београдски књижевници су је дочекали како се ниједан српски писац дотле није био дочекао. Љубомир П. Ненадовић величао је у својим стиховима, славио њене „лепе песме“ и „чуства права“. Ђорђе Рајковић joj je посвећивао своје стихове.

...даље...

„Српска певачица Милица“, „песмотворка и списатељка српска“, како су је називали њени романтичарски савременици, рођена је у сремском селу Буковцу и била је једна од најзнатнијих личности у српском народу. Вук Стефановић Караџић је волео као своје дете и називао је „моја кћи из Фрушке“. Његош је говорио o тој лепој и младој девојци; „Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори!“ Кнез Михаило био joj je више но заштитник: одан пријатељ. Када је долазила у Београд, београдски књижевници су је дочекали како се ниједан српски писац дотле није био дочекао. Љубомир П. Ненадовић величао је у својим стиховима, славио њене „лепе песме“ и „чуства права“. Ђорђе Рајковић joj je посвећивао своје стихове.

...даље...

„Српска певачица Милица“, „песмотворка и списатељка српска“, како су је називали њени романтичарски савременици, рођена је у сремском селу Буковцу и била је једна од најзнатнијих личности у српском народу. Вук Стефановић Караџић је волео као своје дете и називао је „моја кћи из Фрушке“. Његош је говорио o тој лепој и младој девојци; „Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори!“ Кнез Михаило био joj je више но заштитник: одан пријатељ. Када је долазила у Београд, београдски књижевници су је дочекали како се ниједан српски писац дотле није био дочекао. Љубомир П. Ненадовић величао је у својим стиховима, славио њене „лепе песме“ и „чуства права“. Ђорђе Рајковић joj je посвећивао своје стихове.

...даље...

Микис Теодоракис је савремени грчки композитор, рођен 29. јула 1925. године на острву Хиос у Грчкој. Од младости фасциниран музиком, самоуко је написао песме још као дете без икаквог инструмента. У Пиргосу и Патрасу је узимао прве часове музике, а у Триполису је основао хор и с њиме одржао први концерт када је имао 17 година.

Након активног учешћа у отпору против окупатора у II светском рату, када је тешко мучен, уписује се на Атински Конзерваторијум у класу Филоктитиса Економидиса, а касније и на Конзерваторијум у Паризу, где учи музичку анализ у класи Оливијеа Месаиена и дириговање код Еужена Бигоа. Ово време проведено у Паризу је период богатог стваралаштва.

...даље...

Микис Теодоракис је савремени грчки композитор, рођен 29. јула 1925. године на острву Хиос у Грчкој. Од младости фасциниран музиком, самоуко је написао песме још као дете без икаквог инструмента. У Пиргосу и Патрасу је узимао прве часове музике, а у Триполису је основао хор и с њиме одржао први концерт када је имао 17 година.

Након активног учешћа у отпору против окупатора у II светском рату, када је тешко мучен, уписује се на Атински Конзерваторијум у класу Филоктитиса Економидиса, а касније и на Конзерваторијум у Паризу, где учи музичку анализ у класи Оливијеа Месаиена и дириговање код Еужена Бигоа. Ово време проведено у Паризу је период богатог стваралаштва.

...даље...

Микис Теодоракис је савремени грчки композитор, рођен 29. јула 1925. године на острву Хиос у Грчкој. Од младости фасциниран музиком, самоуко је написао песме још као дете без икаквог инструмента. У Пиргосу и Патрасу је узимао прве часове музике, а у Триполису је основао хор и с њиме одржао први концерт када је имао 17 година.

Након активног учешћа у отпору против окупатора у II светском рату, када је тешко мучен, уписује се на Атински Конзерваторијум у класу Филоктитиса Економидиса, а касније и на Конзерваторијум у Паризу, где учи музичку анализ у класи Оливијеа Месаиена и дириговање код Еужена Бигоа. Ово време проведено у Паризу је период богатог стваралаштва.

...даље...

Микис Теодоракис је савремени грчки композитор, рођен 29. јула 1925. године на острву Хиос у Грчкој. Од младости фасциниран музиком, самоуко је написао песме још као дете без икаквог инструмента. У Пиргосу и Патрасу је узимао прве часове музике, а у Триполису је основао хор и с њиме одржао први концерт када је имао 17 година.

Након активног учешћа у отпору против окупатора у II светском рату, када је тешко мучен, уписује се на Атински Конзерваторијум у класу Филоктитиса Економидиса, а касније и на Конзерваторијум у Паризу, где учи музичку анализ у класи Оливијеа Месаиена и дириговање код Еужена Бигоа. Ово време проведено у Паризу је период богатог стваралаштва.

...даље...