Гернзи

Из пројекта Википедија

Координате: 49° 27′ 21" СГ Ш, 2° 34′ 39" ЗГД

Гернзи (енг. Bailiwick of Guernsey, фр. Bailliage de Guernesey) је Британски крунски посед између обале Француске и Енглеске, у Ламаншу. Заједно са Џерзијем сачињававају групу Каналсих острва.

Гернзи није део Уједињеног Краљевства, нити Европске уније, али је директно под суверенитетом Британске круне којег представља генерални гувернер на острву. Гернзијем непосредно руководи „бејлиф“ (Bailiff), што је средњевековни облик владавине у Француској, и он председава парламентом и судом.

Поред острва Гернзи, административно припадају и околна острва: Олдерни, Сарк, Херм; као и ненасељена острва: Бреку, Биру, Каске, Жету и Лију. На острвима живи 65.228 становника (2005).

Садржај 1 Историја 2 Географија 3 Политика 4 Становништво 5 Становање 6 Економија 7 Култура 7.1 Спорт 8 Спољашње везе

[уреди] Историја

Због подизања тла, острво Гернзи се одвојило од полуострва и континенталне Европе око 6000 године пре нове ере. У то време, људи из неолит периода су се населили на острво, саградивши долмене (камене куће). За време сеоба у Бретању, Бритони су населили Ленур острва (стари назив за Каналска острва), укључујући Сарнију или Лисија (стари назив за Гернзи) и Ангиа (Џерзи). Веровало се да је стари назив за Гернзи био Сарниа, али модерна истраживања су закључила да је то био латински назив за суседно острво Сарк. Хришћанство на острво је донео Свети Сампсон, дошавши из краљевине Гвент.

Острва су анексирана од стране Нормандије 933. године. 1066, Војвода Вилијам извршио је инвазију на Енглеску, поставши Енглески краљ. Од 1204, изгубивши копнени део Нормандије је значило да су Каналска острва постала посебан део који припада круни. Традиционална титула Елизабете II је "војвода од Нормандије".

За време Енглеског грађанског рата, Гернзи је прешао на страну парламента, док је Џерзи остао лојалан монархији, због великог становништва Келнистичке цркве и осталих реформатских цркава, као и одбијање Чарлса I да подузме нешто за ослобођење морнара са острва у Шпанији. Та одлука није била једногласна, због којег је било неколико побуна монархиста у југозападном делу острва, док је Корнет дворац био под гувернером, Сир Питер Озборн.

За време рата између Француске и Шпаније у 17 и 18. веку, власници и капетани бродова са острва су се бавили гусарством. Због повећане глобалне поморске трговине у 19.веку, као и повећање трговине кањењем, на острву се добро живело. William Le Lacheur је започео трговину кафом између Европе и Костарике.

За време Првог светског рата око 3.000 становника је служило у Британској војсци, док је за време Другог светског рата острво било окупирано од стране нацистичке Немачке. Пре окупације већина деце је евакуирано у Енглеску. Многа деца се нису спојила са породицом после рата. За време окупације, један део становништва је био депортован у логор у југозападни део Немачке. Направњен је мањи логор на острву Олдерни, са присилном радном снагом из источне Европе. То је уједно једини логор на Британској земљи, где је после рата направљен споменик у сећање погинулима.

[уреди] Географија

Острва Гернзи, Олдерни, Сарк, Херм и неколико мањих острва чине територију од 78 km² и обале око 50 km. Само острво Гернзи чини површину од 63 km² и налази се 48 km западно од обале Нормандије, у Француској и 121 km јужно од Вејмонта у Енглеској. Група острва се налазе у Ламаншу. Висинске разлике варирају. Највиша надморска висина је 114 m на острву Сарк, док је највећа висина на острву Гернзи 110 m, Олдерни 93 m, Јехтоу 75,6 m и Херму 98 m. Острво Гернзи се састоји из два географска региона, Haut Pas, високи јужни плато, који је више руралан и не насељен; и Bas Pas, равничарски и пешчани део острва, који је насељенији и развијенији.

Клима је умерена, са благим зимама и умереним летима. Два најтоплија месеца су август и септембар, када температуре достижу 26°C, док је најхладнији месец фебруар, у коме је у протекле две године падао и снег. Ипак, температура ретко пада испод нуле, иако понекад хладни артички ветрови стварају такву атмосферу. Да је Гернзи део Уједињеног Краљевства, био би најсунчанији део земље.

[уреди] Политика

Гернзи је крунска владавина, што значи да острва нису део Уједињеног Краљевства ни Европске уније, већ директно подложни Британској круни. Инострани послови и одбрана су у надлежности УК-а.

Генералног гувернера поставља монарх да га представља. Од 18. октобра 2005, представник Елизабете II је Vice-Admiral Sir Fabian Malbon.

Парламент Гернзија (службени назив the States of Deliberation) се састоји од 45 посланика изабраних на период од четири године. Два представника се бирају на острву Олдерни, само-владајући бејлиф. У парламенту се налазе два члана који се не бирају на изборима, Генерални сектретар и генерални адвокат (Attorney General и Solicitor General), које поставља монарх.

Острво је подељено на десет парохија (parish). Парохијом управља дозејн (Douzaine), који се бира на састанку парохије у новембру, од стране парошана на мандат од шест година. Дозејн се бира два управника полиције (Constables) на период од једне до три године.

Бр.	Парохије	Становништво (2001.)	Површина (km²)
1	Кастел	8.975	10.1
2	Форест	1.549	4,2
3	Сент Ендру	2.409	4,4
4	Сент Мартин	6.267	7,3
5	Сент Питер Порт	16.488	6,5
6	Сент Пиер ду Боис	2.188	6,2
7	Сент Сампсон	8.592	6,0
8	Сент Савиоур	2.696	6,2
9	Тортвал	973	3,1
10	Вале	9.573	8,8

[уреди] Становништво

На острву је 2004. живело 65.031 становника. Становништво чине потомци Британаца, Норманских Француза и Португалаца. Од религија, најзаступљеније су англиканска и методистичка црква; као и: римокатоличка, пресбетериска, баптистичка и методистичка.

Енглески језик је једини језик којег зна велика већина становништва, док гернзијски, нормански језик, течно говори око 2% становништва (према подацима из 2001.). Ипак, 14% становништва поседује неко основно знање језика, које се предаје у школама на острву. До почетка 20. века француски је био једини службени језик на острву, што се види данас по називима насеља и имена мештана. Португласки се такође учи у неколико школа и говори га око 2% острвљана.

[уреди] Становање

Крунске владавине су део имиграционе контроле Уједињног Краљевства, али Гернзи по уставу има право на одређена ограничења за грађане који нису са острва, као и контролу својих граница.

Тржиште некретнинама је подељено на два дела: локално тржиште и оворено тржиште. Свако има право да живи на имовини са отвореног тржишта, али на локалним некретнинама могу само они који испуњавају одређене услове - или су рођени на Гернзију, или су добили дозволу, или деле власништво са некиме ко има дозволу. Дозволе се издају на одређено време и обично вреде док је особа запослена од стране послодавца са острва. Ова ограничења време без обзира да ли је имовина у власништву или је на издавање, тј вреди само за особу која живи на имању. Када дозвола за становање истекне, особа је и даље власник, само без права да живи ту. Права на становање могу изгубити и особе ако живе предуго у иностранству, чак и особе рођене на острву и које су дуго живеле на Гернзију.

Иако су становници Гернзија пуни Британски држављани постоје одређена ограничења у другим земљама Европске уније. Наиме, на пасошима које имају становници Каналским острвима и Острвом Ман не пише "Европска унија", стога нису држављани Европске уније (види још: специјалне територије Европске уније). Особе којима је неки од родитеља или родитељу од родитеља рођен у Уједињеном Краљевству (Енглеска, Велс, Шкотска или Северна Ирска), или који живе у УК више од пет година, онда не важе та ограничења.

[уреди] Економија

Финансиске услухе, као што су банкарство и осигурање чине око 55% од укупних прихода за малу економију острва. Туризам, производња и хортикултура (углавном парадајиза и цвећа) имају све мањи утицај у економији Гернзија. Мали порези и без царина, Гернзи је популарни offshore финансиски центар. Ипак, нове чланице Европске уније терају Гернзи да се прилагођава међународним конкурентима. Гернзи мења начин свог пореског система да задржи своју конкурентност.

Гернзи штамнпа свој ковани и папирни новац. Гернзијска фунта је исте вредности као и Стерлинг фунта. Џерсијска фунта, УК ковани новац и Шкотске и Енглеске новчанице слободно циркулишу и примају се свуда на острву.

Јавне компаније, као што је електропривреда, телекомуникације и пошта су приватизоване од стране парламента и на тржишту наступају као компаније. Пошта (Guernsey Post Limited) и електропривреда (Guernsey Electricity Limited) су у целости власништво државе, али раде као независне компаније. Иако истог дизајна, за разлику од Британскиг телефонских говорница и поштанским сандучића, које су офарбани у црвену, препознатљиву боју; на Гернзију су офарбани у плаву боју.

[уреди] Култура

Виктор Иго је написао своја најлепша дела док је био у егзилу на Гернзију. Његов дом је био у Сент Питер Порту, вила Hauteville, сада музеј под управом града Париза. 1866. године је издао роман, у којем се главна радња одиграва на острву, Travailleurs de la Mer, посвећена острву Гернзи. Један од најпознатијих мештана је и Г.Б. Евдардс, који је написао роман у коме је, поред осталог приказан и живот на Гернзију за време 20. века.

Национална животиња је магарац и Гернзијска крава. Према старим причама, магарци су носили терет у стрмим улицама Ст. Питер Порта (за разлику од равничарског града Ст. Хелиер на Џерсију), али магарац такође представља тврдоглавост мештана. Гернзијска крава је препознатљив симбол за острво. Мештани Гернзија имају традиционални надимак магарци или ânes, посебно од стране становника суседног острва Џерси (које су мештани Гернзија назвали жабе). Становници одређених парохија такође имају надимке, али у већини случајева су заборављене од стране становника који говоре енглески језик.

Од јула 2006. пушење на јавним местима је забрањено.

[уреди] Спорт

Гернзи учествује самостално у играма Коменвелта, као и у острвским играма, којих је био и домаћин 2003. године. У спортским наступима, Гернзи нема међународно признање. Спортисти Гернзија се такмиче у оквиру екипе Уједињеног Краљевства, или, у такмичењима где се Енглеска, Шкотска, Велс и Сев. Ирска такмиче посебно, могу сами да одаберу екипу. Традиционална спортска боја је зелена.

[уреди] Спољашње везе

• ((en)) States of Guernsey - Званична веб-страница
• ((en)) ((fr)) ((de)) Guernsey Tourism - Туристичке информације
• ((en)) This Is Guernsey - Локалне новости
• ((en)) Библиотека Guille-Allès
• ((en)) Аеродром на острву (EGJB)
• ((en)) Локални интернет претраживач

Каналска острва
Џерси бејлиф: Џерси • Минкје и Екреу Гернзи бејлиф: Гернзи • Олдерни • Сарк • Херм • Бреку • Биру • Каске • Жету • Лију

Чланак Гернзи је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.